Za deset dana predstavnici Srbije i Kosova ponovo će sesti za isti sto, posle eskalacije koja je - još jednom - unazadila dijalog. Američki diplomata Gabrijel Eskobar nedavno je izjavio da veruje da se može pronaći trajno rešenje za pitanje tablica, i da treba da počne diskusija o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) ili modelima kako je primeniti.
Za Dušana Milenkovića iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) Eskobarove poruke o ZSO nisu novost:
“Trenutno najveći problem je što vlast u Prištini ne želi to da uradi, jer to nosi ogromnu političku cenu, faktički gubitak vlasti. Oni su došli na vlast sa pričom da se to neće desiti zato što je većinska kosovoska javnost protiv ZSO”.
Istovremeno, Milenković podseća i na raniju poruku evropskog posrednika Miroslava Lajčaka, posle prethodnih neuspelih sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija:
“Znam da je bio ranije stav Lajčaka i njegovog tima da će se sastanci zakazivati onda kada bude nešto konkretno bilo na stolu za potpisivanje, znači kada se neki konkretan korak napred bude pravio. Ja ne vidim šta bi to sad moglo da bude, pogotovu posle ove nove esklalacije koju smo imali krajem jula i početkom avgusta. Iznenadio bih se ukoliko bi se desio neki korak napred sada na narednom sastanku u Briselu”.
Ni Igor Novaković iz ISAC fonda nije preveliki optimista u vezi sa predstojećim susretom Vučića i Kurtija u Briselu. U razgovoru za Glas Amerike on podseća da je upravo Kurti, kao opozicioni lider 2015. i 2016. vodio proteste protiv ZSO. Prema njegovom mišljenju, da je ranije formirana ZSO, čak i na oslovu odluke Ustavnog suda Kosova, situacija danas ne bi bila ovakva:
“Upravo u tom periodu 2015-16 je kreirana ta ideja u javnom diskursu na Kosovu da je Zajednica nešto nepoželjno zato što podriva samu ustavnu funkcionalnost Kosova i u prvo plan stavlja prava jedne od zajednica, odnosno daje joj veća prava. I ne treba zavoraviti da je upravo tada u protestima koje su vodili opoziciono Samoopredeljenje i Alijansa za budućnost Kosova, stvorena ta ideja da Zajednica srpskih opština predstavlja novu Republiku Srpsku na Kosovu, što nije bilo ni blizu istine”.
Takođe, Milenković objašnjava da Eskobarova poruka da se traže modaliteti prema kojima bi mogla da se formira ZSO praktično nije ništa novo:
“To nije različito od onoga što je potpisano, zato što je ono što je potpisano - široko i ima prostora da kada dođe do implementacije da se realizuje na onaj način na koji se dogovore dve strane. Tako da tu ne nudi ništa novo ni različito. To da se traže modeli na koji način ZSP može da se osnuje – to je isto stara priča, to nije nešto što je novo. Međunarodna zajednica, a verujem i Beograd i Priština razmišljaju i prave planove o tome na koji način bi to moglo da se osnuje”.
Zajednica je, međutim, u međuvremenu zasenjena drugim problemima: odlukom Kurtijeve vlade da počne da izdaje privremena dokumenta pri ulasku na Kosovo i da se dodaju privremene oznake vozilima sa srpskim tablicama – što Srbija u skladu sa sporazumom primenjuje od 2011. Kurti je primenu odluke odložio za mesec dana, ali je pitanje ima li i tu šanse za dogovor.
“Ja nisam neki preveliki optimista, ali mislim da ako postoji minimum dobre volje da postoji i prostor za određena kreativna rešenja, pre svega oko pitanja ličnih karata. Odnosno da taj reciprocitet koji je najavio Kurti, da se ne primenjuje na Srbe na severu Kosova”.
Za pitanje tablica Novaković kaže - status kvo:
“Meni se sve više i više čini da će pre biti usvojeno ovo rešenje sa stikerima ponovo, odnosno da se produži njegov rok trajanja, nego što ce doći do suštinskog i novog resenja”.
Milenković u ovom trenutku ne vidi način na koji bi vlasti na Kosovu odustale od svojih odluka o tablicama i ličnim kartama:
“Ja mislim da će oni čvrsto da se drže toga i da će čvrsto da idu ka tome da implementoraju tu odluku koju su doneli. S druge strane, ne vidim model trenutno u javnosti da postoji, na koji način se oni dogovorili da obe strane pristanu da se implementira ta odluka Prištine. Tako da, ima još vremena, još nekih dvadesetak dana da se to desi, ali mi se čini da vlast u Prištini neće odustati od odluke koju su doneli”.
Kao i rešenje, veruju sagovornici Glasa Amerike, i eskalacija situacije na terenu zavisi od lidera obe strane. A za sada je relativno mirna.
“Ako su oni dogovoril sastanak 18, ne očekujem eskalaciju do 18. to je stvar pod kontrolom i jednog i drugog lidera. Karakteristično za Kurtija je da je nekoliko puta eskalirao situaciju posle tih sastanaka aa Vućićem i Lajčakom, pa mozda može nešto da se očekuje i povodom toga”, ističe Dušan Milenković.
Sagovornici Glasa Amerike su saglasni da eskalacija na Kosovu ne mora da se zadrži samo na tom mestu i da lako može da se prelije po regionu – gde stabilnost nije jača strana.
