Dok jasno aludira da se sprema za još jednu trku za Belu kuću 2024, bivši predsednik Donald Tramp je suočen sa nekoliko velikih federalnih i državnih istraga o njegovim postupcima neposredno posle neuspešne kampanje za reizbor 2020.
Racija koju je FBI izvršio na Trampovom imanju Mar-a-Lago na Floridi, prva takva pretraga u američkoj istoriji, je najnoviji pokazatelj da se istražitelji koncentrišu na potencijalna krivična dela 45. predsednika Sjedinjenih Država. Prema izveštajima, agenti su tražili klasifikovana dokumenta koja je Tramp možda odneo iz Bele kuće kada je napustio Vašington prošle godine.
FBI je imao sudski nalog i pretraga je verovatno odobrena na najvišem nivou Sekretarijata za pravosuđe. Međutim, detalji naloga koji su podneli istražitelji i njihovo obrazloženje za raciju nisu još javno poznati, niti se zna ime sudije koji je dozvolio da se pretraži Trampovo imanje. Bela kuća kaže da nije unapred znala za raciju.
Prema zakonu o predsedničkim zapisima iz 1978. godine, zvanični podaci svih predsednika i potpredsednika ostaju javno vlasništvo, čak i nakon što napuste položaj. Premisa zakona je da dokumenta pripadaju američkoj javnosti, a ne pojedincima koji su u nekom trenutku služili kao lideri zemlje.
Oko godinu dana nakon što je napustio Belu kuću, Tramp je Nacionalnom arhivu predao 15 kutija dokumenata, od kojih su neki, kako je rečeno, bili klasifikovani. Međutim, istražitelji koji su pretražili Trampovu kancelariju i otvorili sef na njegovom imanju na Floridi u ponedeljak su izneli dodatna dokumenta koja nisu predata u januaru.
Kao i u slučaju istraga koje se odnose na predsedničke izbore, Tramp je raciju opisao kao pokušaj da ga spreče da se ponovo kandiduje 2024.
"Ovo su mračna vremena za našu naciju. Moj prelepi dom Mar-A-Lago u Palm Biču na Floridi je trenutno pod opsadom i okupacijom velike grupe agenata FBI-ja", saopštio je bivši predsednik.
"Ništa slično se nikada nije dogodilo nekom predsedniku SAD", rekao je, navodeći da je pretraga bila rezultat "prestupa tužilaštva, instrumentalizacije pravosudnog sistema, i napad radikalnih levičarskih demokrata koje očajnički žele da me spreče da se kandidujem za predsednika 2024".
Takođe je izneo tvrdnju da takav događaj može da se odigra samo u "propalim zemljama trećeg sveta."
"Nažalost, Amerika je sada postala jedna od tih zemalja, korumpirana do nivoa kakav nije viđen do sada."
Tramp i dalje ima veliki broj pristalica u bazi republikanskih birača, iako je niz republikanskih zvaničnika, među kojima su njegov potpredsednik Majk Pens, guverer Floride Ron DeSantis i drugi nagoveštavali da bi i sami mogli da uđu u trku za republikansku predsedničku nominaciju.
Istrage u toku
Sekretarijat za pravosuđe takođe istražuje Trampovu ulogu u podsticanju nereda u Kapitolu 6. januara 2021, kada je oko dve hiljade njegovih pristalica upalo u zgradu da bi sprečili članove Kongresa da potvrde pobedu demokrate Džoa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. Na mitingu neposredno pre nereda, Tramp je pozvao pristalice da odu do Kapitola i "bore se svom snagom."
Iako su saradnici iz Bele kuće kao i tadašnji sekretar za pravosuđe Vilijam Bar više puta rekli Trampu da nema dokaza o neregularnostima u brojanju glasova koje su mogle da izmene ishod izbora, Tramp je javno i privatno tražio od Trampa da zaustavi brojanje glasova predstavnika Elektorskog koledža čija je većina pripala Bajdenu.
Međutim, Pens je to odbio da učini na osnovu saveta pravnika koji su mu rekli da nema to ovlašćenje po Ustavu.
Istražitelji razmatraju ulogu koju je Tramp odigrao u realizaciji plana koji su promovisali neki od njegovih savetnika da se izabere nova grupa elektora u državama u kojima je izgubio izbore, kako bi zamenili zvanične elektore koji su, u ime većine birača iz svojih država, glasali za Bajdena.
U Sjedinjenim Državama, predsednici se biraju na odvojenim izborima u svakoj od 50 država, a ne putem direktnog glasanja. Broj elektorskih glasova svake države zavisi od broja stanovnika, pa najveće države imaju najveći uticaj. Izgrednici koji su upali u Kapitol pokušali su da spreče zakonodavce da potvrde konačni rezultat, pobedu Bajdena sa 306 prema 232 glasa u Elektorskom koledžu.
U trećoj istrazi, tužilac u južnoj državi Džordžiji vodi istragu protiv Trampa zbog potencijalnog zahteva da se manipuliše glasovima.
U snimljenom telefonskom razgovoru 2. januara 2021, Tramp je zatražio od najvišeg izbornog zvaničnika Džordžije da mu "pronađe" 11.780 glasova - jedan više od razlike kojom ga je Bajden pobedio - među pet miliona glasova koji su registrovani u toj državi. Tokom razgovora Tramp je rekao: "Samo mi treba 11.000 glasova. Ljudi, treba mi 11.000 glasova."
