Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je dokumenta kojim se daje podrška pristupanju Švedske i Finske NATO-u. Radi se o najznačajnijem proširenju vojnog saveza još od 1990-ih godina, dok se suočava sa ruskom invazijom Ukrajine.
Bajden je potpisao protokol o pristupanju dve zemlje, što je poslednji korak u proceduri ratifikacije u Sjedinjenim Državama.
"To je bila i i dalje je - verujem - prekretnica za alijansu i za veću bezbednost i stabilnost ne samo u Evropi i SAD, nego i u čitavom svetu", rekao je Bajden prilikom potpisivanja.
Američki Senat usvojio je Protokol o pridruživanju Švedske i Finske ubedljivom većinom glasova (95 za, samo 1 protiv) prošle nedelje, što je bio redak primer jedinstva u obično stranački žestoko podeljenom Vašingtonu.
I demokratski i republikanski senatori snažno su podržali članstvo dva skandinavska suseda, opisujući ih kao važne saveznike, čije moderne oružane snage već blisko sarađuju sa NATO-om.
Švedska i Finska prijavile su se za članstvo u NATO-u kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, koja je počela 24. februara. Moskva je više puta upozoravala obe zemlje da se ne priključiju Severoatlanstkoj alijansi.
Putin dobija "tačno ono što nije želeo", ulaskom ove dve zemlje u alijansu, rekao je Bajden.
Prijem Švedske i Finske moraju pojedinačno da ratifikuju parlamenti svih 30 NATO članica, pre nego što dve zemlje budu mogle da očekuju zaštitu prema Članu 5 statuta organizacije, klauzuli koja glasi da je napad na jednu članicu, napad na sve.
Proces ratifikacije mogao bi da traje i do godinu dana, iako su pre SAD protokol usvojile neke zemlje, među njima Kanada, Nemačka, Italija i Crna Gora.
