Kina je u sredu još jednom ponovila svoju pretnju da će upotrebiti vojnu silu da uspostavi kontrolu nad samoupravnim Tajvanom, usred pretnji kineskim vojnim vežbama koje su podigle tenzije dve strane na najviši nivo u poslednjih nekoliko godina.
Saopštenje koje su objavili kabinet za poslove sa Tajvanom i njegovo odeljenje za vesti usledilo je posle skoro nedelju dana ispaljivanja projektila i upada kineskih ratnih brodova i aviona u tajvanske vode i vazdušni prostor.
Akcije su poremetile letove i otpremanje robe u regionu ključnom za globalne lance snabdevanja, što je izazvalo oštru osudu SAD, Japana i drugih.
U verziji kineske izjave na engleskom jeziku navodi se da će Peking "raditi sa najvećom iskrenošću i uložiti najveće napore da postigne mirno ponovno ujedinjenje“.
"Ali mi se nećemo odreći upotrebe sile i zadržavamo mogućnost da preduzmemo sve neophodne mere. Ovo je u cilju zaštite od spoljnog mešanja i svih separatističkih aktivnosti", navodi se u saopštenju.
"Uvek ćemo biti spremni da odgovorimo upotrebom sile ili drugih neophodnih sredstava na mešanje spoljnih snaga ili radikalnu akciju separatističkih elemenata. Naš krajnji cilj je da obezbedimo izglede za mirno ujedinjenje Kine i unapredimo ovaj proces", navodi se u saopštenju.
Kina kaže da je preteće poteze izazvala prošlonedeljna poseta predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, ali Tajvan kaže da su takve posete rutinske i da je Kina to iskoristila samo kao izgovor da pojača svoje pretnje.
Zaustavljanje pregovora sa SAD
Kao dodatni odgovor na posetu Pelosijeve, Kina je saopštila da prekida dijalog o pitanjima od pomorske bezbednosti do klimatskih promena sa SAD, koje su glavni vojni i politički podržavalac Tajvana.
Tajvanski ministar spoljnih poslova upozorio je u utorak da kineske vojne vežbe odražavaju ambicije da kontrolišu velike delove zapadnog Pacifika, dok je Tajpej izveo sopstvene vežbe kako bi naglasio svoju spremnost da se brani.
Strategija Pekinga bi uključivala kontrolu Istočnog i Južnog kineskog mora preko Tajvanskog moreuza i nametanje blokade kako bi se sprečilo da SAD i njeni saveznici pomognu Tajvanu u slučaju napada, rekao je Džozef Vu na konferenciji za novinare u Tajpeju.
Peking je produžio vežbe koje su u toku ne najavljujući kada će se one završiti.
Tajvan se podelio od kopnenog dela Kine usred građanskog rata 1949. i 23 miliona stanovnika ostrva se u velikoj meri protivi političkom ujedinjenju sa Kinom, dok više voli da zadrži bliske ekonomske veze i status kvo, odnosno de fakto nezavisnost.
Svojim manevrima Kina se približila granicama Tajvana i možda želi da uspostavi novu normalu u kojoj bi na kraju mogla da kontroliše pristup ostrvskim lukama i vazdušnom prostoru.
SAD, glavni pobornik Tajpeja, takođe su pokazale da su spremne da se suoče sa kineskim pretnjama. Vašington nema formalne diplomatske veze sa Tajvanom u znak poštovanja prema Pekingu, ali je zakonski obavezan da obezbedi da se ostrvo može braniti i da sve pretnje protiv njega tretira kao stvar ozbiljne zabrinutosti.
To ostavlja otvorenim pitanje da li bi Vašington poslao snage ako Kina napadne Tajvan. Američki predsednik Džo Bajden je više puta ponavljao da su SAD obavezne da to urade - ali su se članovi osoblja brzo povulačili te komentare.
Moguće globalne posledice
Osim geopolitičkih rizika, produžena kriza u Tajvanskom moreuzu — značajnoj saobraćajnici za globalnu trgovinu — mogla bi da ima velike implikacije na međunarodne lance snabdevanja u trenutku kada se svet već suočava sa poremećajima i neizvesnošću usled pandemije koronavirusa i rata u Ukrajini.
Konkretno, Tajvan je ključni dobavljač kompjuterskih čipova za globalnu ekonomiju, uključujući i kineske visokotehnološke sektore.
Kao odgovor na vežbe, Tajvan je stavio svoje snage u stanje pripravnosti, ali se do sada uzdržavao od preduzimanja aktivnih kontramera.
U utorak je njegova vojska održala vežbe bojeve artiljerije u okrugu Pingtung na svojoj jugoistočnoj obali.
