Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su u sredu da je devet ruskih ratnih aviona uništeno u ogromnim eksplozijama u vazduhoplovnoj bazi na Krimu usred spekulacija da je to rezultat ukrajinskog napada koji bi predstavljao značajnu eskalaciju rata.
Rusija je negirala da je bilo koja letelica oštećena u eksplozijama od utorka — ili da se dogodio bilo kakav napad.
Ukrajinski zvaničnici propustili su da javno preuzmu odgovornost za eksplozije, dok su se podsmevali ruskom objašnjenju da se municija u vazduhoplovnoj bazi Saki zapalila i eksplodirala, a takođe naglašavaju važnost poluostrva koje je Moskva anektirala pre osam godina.
U svom noćnom video obraćanju nekoliko sati nakon eksplozija, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je obećao da će ponovo zauzeti poluostrvo, rekavši da je "ovaj ruski rat protiv Ukrajine i cele slobodne Evrope počeo sa Krimom i mora se završiti Krimom – njegovim oslobođenjem".
Ruske vlasti su u sredu pokušale da umanje značaj eksplozija, rekavši da ni jedan hotel ili plaža nisu pogođeni na poluostrvu, koje je popularna turistička destinacija za mnoge Ruse. Eksplozije, u kojima je jedna osoba poginula, a 13 ranjeno, naterale su turiste da beže u panici dok su se oblaci dima nadvijali nad obližnjom obalom. Porazbijani su prozori i druga štetaje naneta u nekim stambenim zgradama.
Ruski ratni avioni koristili su Saki da u kratkom roku napadnu područja na jugu Ukrajine, a ukrajinske društvene mreže su vrvele od spekulacija da su ukrajinske rakete dugog dometa pogodile bazu.
Zvaničnici u Moskvi već dugo upozoravaju Ukrajinu da bi svaki napad na Krim izazvao masovnu odmazdu, uključujući udare na "centre za donošenje odluka" u Kijevu.
Savetnik ukrajinskog predsednika, Aleksij Arestovič, koji je otvoreniji od drugih zvaničnika, zagonetno je u utorak rekao da je eksplozije izazvalo ili oružje dugog dometa ukrajinske proizvodnje ili da su delo gerilaca koji su delovali na Krimu.
Baza na crnomorskom poluostrvu koje se nalazi na jugu Ukrajine najmanje je 200 kilometara udaljena od najbližeg ukrajinskog položaja — što je izvan dometa raketa koje su SAD isporučile Ukrajini, sistemima HIMARS.
Ukrajinska vojska je uspešno koristila te rakete, sa dometom od 80 kilometara za gađanje skladišta municije i goriva, strateških mostova i drugih ključnih ciljeva na teritorijama koje je okupirala Rusija. HIMARS bi takođe mogao da ispaljuje rakete većeg dometa - do 300 kilometara, a koje je Ukrajina traži.
Međutim, američke vlasti su se do sada uzdržavale da ih dostave, plašeći se da bi to moglo isprovocirati Rusiju i proširiti sukob. ali, eksplozije u Sakiju izazvale su spekulacije na društvenim mrežama da je Ukrajina možda konačno dobila to oružje.
Ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov rekao je da su ukrajinske snage mogle da udare rusku vazdušnu bazu ukrajinskom protivbrodskom raketom Neptun koja ima domet od oko 200 kilometara i da je mogla biti prilagođena za upotrebu protiv kopnenih ciljeva i spaljen sa ukrajinskih položaja u blizini Nikolajeva severozapadno od Krima.
Ukrajinska vojska je takođe možda koristila protivbrodske rakete Harpun koje je isporučio Zapad, a koje se takođe mogu koristiti protiv kopnenih ciljeva i imaju domet od oko 300 kilometara, rekao je on.
"Zvanični Kijev ćuti o tome, ali nezvanično vojska priznaje da je to bio ukrajinski udar", rekao je Ždanov.
Ako su ukrajinske snage zaista odgovorne za eksplozije, to bi bio prvi veliki napad na ruske vojne pozicije na Krimu, koje je Kremlj anektirao 2014. Za manju eksploziju prošlog meseca u sedištu ruske Crnomorske flote u krimskoj luci Sevastopolj okrivljeni su ukrajinski diverzanti koji su koristili improvizovani dron.
Tokom rata, Rusija je prijavila brojne požare i eksplozije na skladištima municije na svojoj teritoriji u blizini ukrajinske granice, okrivljujući za neke od njih ukrajinske udare. Ukrajinske vlasti su uglavnom ćutele o incidentima.
Rusko granatiranje
U međuvremenu, u ruskom granatiranju pogođene su je oblasti širom Ukrajine u utorak uveče na sredu, uključujući centralni region Dnjepropetrovsk, gde je 13 ljudi ubijeno, a 11 ranjeno, rekao je guverner regiona Valentin Rezničenko.
Rezničenko je rekao da su ruske snage pucale na grad Marganec i obližnje selo. U granatiranju je oštećeno više desetina stambenih zgrada, dve škole i nekoliko upravnih zgrada.
"Bila je to užasna noć", rekao je Rezničenko. "Veoma je teško izvaditi tela ispod ruševina. Suočavamo se sa okrutnim neprijateljem koji svakodnevno vrši teror nad našim gradovima i selima".
Ruske snage su takođe nastavile da granatiraju obližnji grad Nikopolj preko reke Dnjepar iz najvećenuklearne elektrane u Evropi, Zaporožje, koju je okupirala Rusija.
Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu za granatiranje elektrane, što je izazvalo strahove međunarodne zajednice od katastrofe.
