VAŠINGTON - Godinu dana pošto su talibani ponovo preuzeli vlast u Avganistanu, ekonomija je u lošem stanju zbog suša, pandemije i manjka poverenja u vladu.
U vreme Ašrafa Ganija, koga je podržavao Zapad, oko 75 odsto sredstava, od ukupno 5,5 milijardi dolara godišnjeg budžeta, stizalo je u vidu strane pomoći. Ali, ta pomoć od SAD i drugih zemalja je prestala da stiže pošto su talibani uzeli vlast.
Organizacije koje direktno pomažu narodu Avganistana, nastavile su to da rade, ali je zbog krize sa hranom i prirodnih katastrofa situacija pogoršana - pa se procenuje da skoro 20 miliona stanovnika nema dovoljno hrane, što je polovina populacije od oko 39 miliona stanovnika. SAD su preko Kancelarije UN za humanitarna pitanja donirale 425 miliona dolara, od ukupno 1,67 milijardi.
Talibani su, sa druge strane, uspešni u prikupljanju prihoda od poreza, posebno carinskih - pa su od decembra 2021. do juna 2022. sakupili 840 miliona dolara na carini, kao i kroz izvoz uglja i voća u Pakistan.
Obrazovanje
Iako su se SAD i talibani dogovorili da se odmrznu neka sredstva iz fondova, i dalje postoje značajne razlike između dve strane. Jedna od glavnih je nastojanje talibana da obrazovanje i slobodu govora prilagode tumačenju islamskog prava.
Odmah po dolasku na vlast, proklamovali su da će prava žena tumačiti po šerijatskom zakonu.
Uprkos obećanju da će devojčice od 7. do 12. razreda ponovo krenuti u školu u martu ove godine, to se nije dogodilo, jer su talibani rekli da im treba još vremena da organizuju nastavu odvojeno za devojčice i dečake. Do danas, devojčice u većem delu zemlje nisu krenule u školu, dok dečaci idu redovno.
U nekim krajevima, međutim, devojčice pohađaju nastavu - u pojedinim školama u Kabulu, Kunduzu, Mazar-i-Šarifu. I neke privatne škole zaobilaze vladinu zabranu. Aktivistkinja Paštana Durani kazala je za Glas Amerike da, u tajnosti, vodi 4 razreda sa oko 400 devojčica.
U prethodnoj vladi talibana, u škole je išlo oko 5.000 devojčica,a taj broj se do 2018. popeo na 3,8 miliona.
Sloboda medija
Na prvoj konferenciji za novinare po dolasku na vlast u avgustu 2021, talibani su rekli da će mediji biti "slobodni i nezavisni".
Potom su, mesec dana kasnije, izdali seriju uputstava za medije za koje kritičari kažu da su maltene cenzura.
Novinarke ne mogu da rade u državnim medijima, a one koje rade u privatnim moraju da pokriju lice ako se slikaju za televiziju. Novinari u nekim provincijama moraju da traže dozvolu od lokalnih vlasti pre nego što nešto objave, a medijima je zabranjeno da emituju popularne serije poput sapunica i zabavne programe. Takođe, zarada od oglašavanja je smanjena, pa su mnogi i zatvoreni.
Avganistan je pao s 156. na 180. mesto na listi slobode medija Reportera bez granica.
Osim medijskih restrikcija, talibani su propisali da muškarci koji rade za vladu moraju da nose bradu i islamsku nošnju, gradski parkovi moraju biti rodno razdvojeni, a žene ne smeju da putuju avionom bez pratnje muškarca. Vlasnicima radnji naređeno je da lutkama iz izloga izvade glave.
Talibansko Ministarstvo za propagiranje vrline zabranilo je ženama da borave u javnim kupatilima u provincijama Balk i Herat.
Međunarodni odnosi i nacionalna bezbednost
Talibani se suočavaju sa najvećom pretnjom koja dolazi od Islamske države iz provincije Korasan, takozvani ISIS-K.
Iako je broj napada smanjen otkako su talibani došli na vlast, desila se serija bombaških u maju 2022, za koje je odgovornost preuzela Islamska država.
Na međunarodnom planu, talibane nije priznala nijedna strana zemlja, ali su pozvani na međunarodnu konfernciju u Taškent u Uzbekistabu, koja uključujue delegate iz 30 zemalja, među njima i EU, SAD, predstavnike UN.
Zapadne vlade insistiraju da talibani poboljšaju politiku prema ženama i ljudskim pravima, pre nego što uspostave odnose sa njima.
Kina je održala direktnu komunikaciju sa talibanima i održano je nekoliko sastanaka.
