BEOGRAD - Uoči sastanka predstavnika Srbije i Kosova u Briselu 18. avgusta, a posle eskalacije tenzija na severu Kosova, sa obe strane stižu poruke pod nabojem i pitanje je da li se nešto može postići u pregovorima ako im prethodi zapaljiva retorika.
Predednik Srpske liste Goran Rakić i dirketor kancelarije za KiM Petar Petković poručili su da očekuju da će u Briselu biti pronađeno kompromisno rešenje, istovremeno tvrdeći da kosovska vlada za jednostrane poteze, poput odluke o tablicama, ima podršku zemalja Kvinte (SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Francuske), kao i da su predstavnici Kvinte pozvali Srbiju da prihvati realnost, odnosno nezavisnost Kosova, javlja Fonet.
Iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića saopšteno je da je telefonom razgovarao sa specijalnim izaslanikom Velike Britanije za Zapadni Balkan, Stjuartom Pičom, i da je poručio da će Srbija učiniti sve da sačuva mir i stabilnost, ali da „ne zavisi sve od jedne strane“.
Predsednica tehničke Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da “nije sigurna da ljudi razumeju kakva opasnost preti miru” zbog poteza Kurtija, ali i “ogromne odgovornosti EU čiji potpis stoji na Briselskom sporazumu i koja 10 godina ne može da natera Prištinu da ga implementira, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), prenosi Fonet.
Kosovski premijer Aljbin Kurti je u nedavnom intervjuu za Rojters kazao da “Kosovo spremno da se suprotstavi mogućem napadu Srbije jer bi pogoršanje sukoba sa srpskom manjinom moglo i da rezultira oružanim sukobom”.
Iz Službe za spoljne poslove EU (EEAS) ranije su upozorili da će visoki političari sa obe strane biti odgovorni za potencijalnu eskalaciju nasilja. Tenzije na severu Kosova pojačane su nakon odluke Kurtijeve vlade da primeni odluku o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama i da počne da izdaje ulazno-izlazna dokumenta za Kosovo. Primena odluke odložena je za 1. septembar.
Zbog čega obe strane retorički eskaliraju pred sedanje za pregovarački sto?
“I jedna i druga strana imaju i unutrašnje i međunarodne potrebe da ovako deluju, da deluju energično na svojim pozicijama i afirmišu ih do kraja, jer postoji intencija i u međunarodnom kontekstu da se pitanje Kosova rešava, i to da se rešava brže i efikasnije nego do sada. I taj interes je jasno iskazan, naročito dolazi do izražaja u američkom stavu, a mislim da je i Evropljanima u interesu da se rešava, jer je prostor Zapadnog Balkana dobio na težini u kontekstu Ukrajine, ali i u globalnom kontekstu bezbednosti u Evropi”, kaže za Glas Amerike diplomata u penziji Zoran Milivojević.
Milivoje Mihajlović, novinar i nekadašnji portparol Vlade Srbije, smatra da obe strane pozidanjem tenzija zauzimaju bolju pregovaračku poziciju na štetu opšteg stanja na terenu.
"Kurtijev kec u rukavu je – on traži sporazum koji će dovesti do obostranog priznanja, Vučićev kec u rukavu je ZSO i zaista devet godina niko u Prištini ne namerava da implementira taj zaključak, odnosno taj dogovor iz Brisela koji je postignut 2013. godine o ZSO. To bi smanjilo tenzije, međutim Priština je već nekoliko puta prodala tu Zajednicu srpskih opština Srbina na Kosovu…I uvek imamo tu priču – ne dozvoljava Ustavni sud Kosova. Pa i Srbija ima Ustavni sud, i srpski Ustavni sud to ne bi dozvolio. Ni jedan ustavni sud to ne bi nikada dozvolio. Dakle, Brisel postaje, bojim se, mesto gde se nemo posmatra svađa dve zajednice, dva političara, vođe kosovskih Albanaca i vođe Srba bez nekakve i želje, a i mogućnosti da nešto promeni”.
Trenutne razlike između pozicija Kosova i Srbije su nepremostive, smatra Zoran Milivojević, jer Kurti želi da razgovara o priznanju i neće da promeni stav, dok Srbija ne menja stav o formiranju ZSO.
“To će biti, u suštini i najveći problem u narednom periodu jer su razlike toliko duboke i nepomirljive da su male šanse za uspeh ukoliko ne bude ozbiljne intervencije posrednika,onih centara moći koji imaju uticaja i na jednu i na drugu stranu”.
Ko može onda da pokrene dijalog?
Sagovornici Glasa Amerike su saglasni - pokretač dijaloga nije EU koja u njemu posreduje, već su to SAD.
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nedavno je poručio da treba početi razgovore o formiranju Zajednice srpskih opština i da ona ne mora da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil je, odgovarajući na pitanja građana na Tviteru, rekao da je “ideja pregovora da se Srbija i Kosovo pripreme za evropsku budućnost, te da se u multietničkim društvima širom Evrope može videti model sličan ZSO”.
Predsednik Srbije će se, kako je sam izjavio, pred susret sa Kurtijem, sastati sa Eskobarom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
“Amerika uvek ima ozbiljne adute kada je u pitanju Briseski dijalog i uvek su dve strane prvo išle kod američkog prestavnika i onda se sutradan sretale sa evropskim posrednikom u dijalogu. Mislim da može, Eskobar i dalje govori u belim rukavicama, bojim se da bi jednog dana mogao da promeni rečnik. O tome da Amerika hoće ozbiljan uticaj na Balkanu govori i to da su iz penzije doveli ambasadora Hila, ozbiljnog poznavaoca stanja u ovom regionu”, kaže Mihajlović.
Upravo će od interesa Vašingtona, Londona i Brisela zavisiti dalji razvoj situacije na Kosovu i eventualna eskalacija, smatra Zoran Milivojević.
“Ako je njihov interes da se spreči eskalacija, onda će delovati na Kurtija da odustane od insistiranja na reciprocitetu i realizaciji mera vezanih za tablice i dokumenta. Ako toga ne bude, ako se interesi Kurtija i zapadnih centara moći poklope – jer im je cilj isti, a to je potvrda kosovske državnosti – onda će Kurti sasvim sigurno ostati na toj poziciji i primeni mera i to nas uvodi u eskalaciju. Jer, prema svemu onome kakvo je stanje u Srbiji, male su šanse da Srbija odustane od svoje pozicije po tom pitanju i da to tretira kao nasilan pokušaj napada na Srbe i menjanja statusa kvo na terenu”.
Agenda razgovora u Briselu još nije saopštena, ali se očekuje da tema bude odluka kosovske vlade o tablicama i ulazno-izlaznim dokumentima, koja treba ponovo da počne da se primenjuje 1. septembra.
“Ono što treća strana u ovom trenutku može da ponudi to je da ponudi odlaganje tog događaja koji treba da se desi 1. septembra, da na neki način se smire strasti, jer svi sa zebnjom očekuju 1. septembar”, zaključuje Milivoje Mihajlović.
