Zločini iz mržnje u većim američkim gradovima umereno su porasli tokom prve polovine 2022, posle dvocifrenog povećanja u procentima u poslednje dve godine, pokazuju policijski podaci koje je prikupio Centar za proučavanje mržnje i ekstremizma.
Podaci prikupljeni od 15 glavnih gradskih policijskih uprava pokazuju prosečno povećanje od oko pet odsto incidenata motivisanih mržnjom ove godine, prema novom izveštaju Centra za istraživanje ekstremizma na Državnom univerzitetu Kalifornije u San Bernardinu. U 15 posmatranih gradova ukupno živi 25,5 miliona ljudi.
Poređenja radi, veći uzorak podataka iz 52 velika grada koje je sakupio centar pokazao je da su zločini iz mržnje u Sjedinjenim Državama porasli za skoro 30 odsto u 2021, navodi se u izveštaju.
Zločin iz mržnje FBI definiše kao "krivično delo protiv osobe ili imovine motivisano u celini ili delimično pristrasnošću počinioca prema rasi, religiji, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, etničkoj pripadnosti, polu ili rodnom identitetu".
Zločini iz mržnje u SAD su u porastu poslednjih godina, vođeni faktorima koji se kreću od porasta antiazijskih osećanja tokom pandemije Kovida 19, do animusa protiv crnaca kao reakcija na proteste protiv rasne pravde koji su izbili širom Amerike 2020. i ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja.
Ako se porast koji je do sada viđen ove godine održi, to bi predstavljalo četvrtu uzastopnu godinu u kojoj su zločini iz mržnje porasli u Sjedinjenim Državama.
"Dešava se malo usporavanje, ali događaji se ne ograničavaju na godinu dana, oni mogu biti višegodišnji trendovi", rekao je Brajan Levin, izvršni direktor Centra za proučavanje mržnje i ekstremizma.
Aruša Gordon, iz Komiteta pravnika za građanska prava po zakonu, upozorila je da podaci o zločinima iz mržnje obično potcenjuju pravi broj incidenata.
"Uvek me čini veoma nervoznom kada raspravljam o podacima o zločinima iz mržnje samo zato što znamo da su ti podaci zaista nepotpuni", rekla je u intervjuu Gordon, koja vodi komitetov Džejms Berd Džej-ar. Centar za zaustavljanje mržnje.
Nalazi dolaze pre godišnjeg izveštaja FBI-ja o zločinima iz mržnje za 2021. koji bi trebalo da bude objavljen na jesen. Portparol je rekao da Biro još nema potvrđen datum objavljivanja.
Na osnovu preliminarnih podataka iz većih gradova, Levin predviđa da će izveštaj FBI pokazati dvocifreni porast zločina iz mržnje.
"Pitanje je - koliko visoko", rekao je Levin.
Crnci, Jevreji, seksualne manjine i Latinoamerikanci su ove godine bile najčešće mete zločina iz mržnje. Manje je bilo azijskih Amerikanaca, barem u nekim delovima zemlje.
Napadi motivisani pristrasnošću na Amerikance azijskog porekla, koji su prošle godine dostigli rekordne nivoe, opali su u nekoliko velikih gradova, pri čemu je broj incidenata u Njujorku smanjen za 48 odsto, a u Los Anđelesu za 17 odsto.
Levin je napomenuo da su zločini iz mržnje protiv Azijaca i dalje na visokom nivou.
On je, međutim, istakao da su zločini iz mržnje protiv muslimana opali 2002. godine nakon što su dostigli rekordne nivoe nakon napada 11. septembra 2001. godine.
Štaviše, ukupni zločini iz mržnje imaju tendenciju rasta tokom druge polovine godine. S obzirom na to da se približavaju izbori na sredini predsedničkog manada u SAD, stručnjaci upozoravaju da bi kasnije tokom godine mogao doći do novog porasta incidenata zbog pristrasnosti.
"Često vidimo da se zločini iz mržnje povećavaju kako politička retorika postaje žešća", rekla je Gordon.
Nagli porast napada na Azijce napada tokom pandemije Kovida 19 podstakao je Kongres prošle godine da donese zakon koji ima za cilj borbu protiv zločina iz mržnje.
Kovid 19 zakon o zločinima iz mržnje, koji je potpisao predsednik Džo Bajden u maju 2021. godine, stvorio je novu poziciju Sekretariajta za pravosuđe, kako bi se ubrzala revizija zločina iz mržnje povezanih sa Kovidom 19.
U izveštaju objavljenom na prvu godišnjicu važenja zakona, Sekretarijat za pravosuđe saopštio da je optužio više od 40 ljudi za zločine iz mržnje povezane sa pandemijom od januara 2021.
U septembru će Bajden biti domaćin samita Bele kuće "kako bi se suprotstavio korozivnim efektima nasilja podstaknutog mržnjom na našu demokratiju i javnu bezbednost", objavila je prošle nedelje savetnica Bele kuće za unutrašnju politiku Suzan Rajs.
"Mržnja ne sme da ima bezbedno utočište u Americi – posebno kada ta mržnja podstiče vrstu nasilja kakvo smo videli od Ouk Krika do Pitsburga, od El Pasa do Poveja i od Atlante do Bafala", rekla je Rajsova u saopštenju.
