Na polugodišnjicu ruske agresije na Ukrajinu može se slobodno reći da je rat bio nepredvidiv u pogledu uspona i padova, kao i razlitih faza kroz koje je prošao do sada.
Kako u razgovoru za Glas Amerike ističe viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka Vuk Vuksanović Ukrajina je iznenadila svet po pitanju snage otpora koju su pružili, ali je isto tako Rusija veoma lako i veoma brzo otpisana od strane Zapada.
“Iako su Rusi imali u ovom sukobu taktičkih neuspeha vidimo isto tako da pokazuju sposobnost da se prilagođavaju tim neuspesima i da readaptiraju svoje planove i svoje taktike. I samim tim Rusi uprkos taktičkim neuspesima beleže strateške uspehe zato što teritorija koju uspevaju da zaposednu u Ukrajini predstavlja strateški najvažniju teritoriju za budućnost te zemlje”, smatra Vuk Vuksanović.
Prema njegovoj oceni Moskva je pokušala da primeni strategiju svrgavanja rukovodstva zemlje korišćenu još iz doba Sovjetskog Saveza – poput intervencije u Čehoslovačkoj 1968. ili rata u Avganistanu 1979. godine. Rusija je imala nameru da obezglavi vladu u Kijevu, ali je Ukrajina iznenadila snagom otpora i metodama urbanog i asimetričnog ratovanja.
“Rekao bih da su Rusi sa taktike da postave poslušni režim u Kijevu prešli na taktiku sakaćenja Ukrajine u pogledu uzimanja ključnih teritorija za ekonomsku i geopolitičku održivost Ukrajine kao nezavisne zemlje. Jer bez Donbasa koji čini ključno jezgro zemlje u pogledu poljoprivrednih i drugih privrednih resursa, kao i u pogledu industrijskih kapaciteta, kao i bez izlaza na Crno more – ono što ostaje od Ukrajine je ekonomski i geopolitički neodrživa celina”, kaže sagovornik Glasa Amerike.
Na pitanje gde se svet nalazi šest meseci nakon rata u Ukrajini on daje ni malo optimističku prognozu.
“Tačan opis bi bio da sve ono što nije ubijeno prethodnom pandemijom kovida 19 dokrajčeno je ratom u Ukraniji. Na neki način ovo predstavlja svet u kome se nameću dve supersile, za razliku od prethodnog, a to su SAD i Kina. Dok će drugi igrači, velike sile nižeg ranga, ne supersile, poput Rusije, Japana, Indije, Evrope, ali isto tako i regionalne sile poput Turske, Irana, Saudijske Arabije – da će svi oni gledati kod koga od ove dve supersile mogu da ubodu bolju nagodbu za sebe”, kaže ovaj stručnjak - dodavši i da savezništva u današnje vreme više nisu čvrsto fiksirana kao što su nekad bila.
S obzirom na to da je Srbija jedina zemlja regiona koja se nije pridružila evropskim sankcijama Rusiji, Vuksanović ističe da je verovao da će pritisak Brisela biti toliko jak da Beograd neće imati izbora.
Međutim, pritisak se nije pojačao – što zbog protoka vremena, što zbog problema sa kojima se sama EU suočava, ali i zbog procene da je aktuerlni režim i dalje partner za kojeg Zapad još uvek nema alternativu.
Ipak, evropski stav može vrlo lako da se promeni, smatra Vuksanović.
“To može lako vratiti, naročito ukoliko predosete da Beograd postaje ponovo previše otvoren prema ruskom faktoru. Međutim, verujem da će vlada u Beogradu i dalje pokušavati da održi svoju politiku balansa, jer evidentno je da za sada veruju da su njihovi rizici previsoki, a benefiti od odustajanja od takve politike previše niski”, kaže on.
Uz ocenu da rat u Ukrajini može da potraje i tri godine, Vuksanović smatra da Srbija pred predstojeću zimu neće moći previše da izbegne ono što čeka celu Evropu. Gas je smatra on manji problem, ali promena snabdevača naftom i problemi u Elektrodistribuciji Srbije mogu da donedu Srbiji velike probleme.
“A treba isto tako napomenuti da ukoliko bi ozbiljna ekonomske kriza obuhvatila evropsku ekonomiju i posebno one najveće evropske ekonomije poput Nemačke da bi to neminovno povuklo na neki način i Srbiju dole, kada su u pitanju ekonomske cifre i standard građana”, kaže Vuksanović.
