Zaplena poverljivih dokumenata od strane FBI-a tokom nedavnog pretresa rezidencije bivšeg predsednika Donalda Trampa na Floridi, obnovila je debatu o tome da li bivši predsednik može da potvrdi privilegiju izvršne vlasti ili pravo da zaštiti dokumente od otkrivanja.
Prema Zakonu o predsedničkoj evidenciji, predsednička evidencija pripada vladi i mora se predati Nacionalnom arhivu i upravi za evidenciju na kraju mandata predsednika.
FBI istražuje kako su stotine stranica dokumenata, od kojih su neki klasifikovani kao strogo poverljivi, završili u Mar-a-Lagu nakon što je Tramp napustio Belu kuću u januaru 2021.
Tvrdeći da su dokumenti "pretpostavljeno pod privilegijom", Tramp je zatražio od federalnog sudije da spreči FBI da pregleda evidenciju dok se sprovodi nezavisna procena treće strane.
Trampova tvrdnja nije neosnovana. Vrhovni sud je 1977. priznao pravo bivšeg predsednika da traži privilegiju nad određenim privatnim komunikacijama, a godinu dana kasnije, Zakon o predsedničkoj evidenciji je to pravo potvrdio.
Međutim, Trampova tvrdnja o privilegijama izvršne vlasti u ovom slučaju je veoma neobična. Nikada ranije bivši predsednik nije pokušao da spreči sadašnjeg predsednika da dobije svoju predsedničku evidenciju iz Nacionalnog arhiva, tvrde pravni stručnjaci.
"Koliko ja znam, to nikada nije učinjeno", rekao je Geri Šmit, viši saradnik na Američkom preduzetničkom institutu, konzervativnom tink tenku.
Evo pogleda na privilegije izvršne vlasti i debatu oko Trampove tvrdnje:
Šta je izvršna privilegija?
Pravo predsednika je da čuva osetljivu komunikaciju i drugu predsedničku dokumentaciju u tajnosti. Ideja je da su predsednicima potrebni iskreni saveti da bi obavljali svoje dužnosti i da iskrenost savetnika zahteva garanciju poverljivosti.
Iako praksa nije eksplicitno pomenuta u Ustavu, Vrhovni sud je priznao prerogativ predsednika da čuva određenu evidenciju u tajnosti. Izvršna vlast je tu privilegiju tumačila tako da pokriva tri kategorije dokumenata i komunikacija: državne tajne, predsedničke komunikacije i smišljenu komunikaciju unutar agencija, navodi se u nedavnom izveštaju kongresne Istražne službe.
Princip nije nov. Predsednici, unazad do Džordža Vašingtona, zahtevali su privilegiju, u ovom ili onom obliku, da uskrate informacije. Međutim, tek 70-ih godina prošlog veka Vrhovni sud se bavio ovim pitanjem.
Godine 1974. tadašnji predsednik Ričard Nikson, tvrdeći da mu izvršna privilegija dozvoljava da zadrži osetljive informacije, odbio je da objavi audio snimke Bele kuće koje su tražili specijalni tužilac i sedmoro optuženih u slučaju Votergejt.
Iako je priznao "privilegiju poverljivosti predsedničkih komunikacija", Vrhovni sud je naložio Niksonu da preda trake. Predsednička privilegija, ocenio je sud, nije "apsolutna".
Da li bivši predsednik ima pravo da se poziva izvršne privilegije?
Ovo pitanje je predmet nekih debata među stručnjacima. Pozivajući se na značajan slučaj Vrhovnog suda iz 1977. u vezi sa ustavnošću zakona koji nalaže Niksonu da prenese trake iz Bele kuće i druge zapise vladinoj agenciji, neki pravni stručnjaci tvrde da bivši predsednik ima implicirano ovlašćenje da se pozove na privilegiju izvršne vlasti.
U slučaju poznatom kao Nikson protiv administratora opštih službi, Vrhovni sud je odbacio argument vlade da "samo aktuelni predsednik može da se poziva na takve tvrdnje" i zaključio je da Nikson, "kao bivši predsednik, takođe može biti saslušan kako se na njih poziva".
Obrazloženje za dodeljivanje privilegija bivšem predsedniku je isto kao i sadašnjem predsedniku: ako bi pomoćnici verovali da predsednikova izvršna privilegija prestaje sa njegovim predsedničkim mandatom, tako glasi argument, ne bi voleli da daju iskrene savete.
Ali drugi stručnjaci primećuju da je presuda Vrhovnog suda doneta pre nego što je Kongres doneo Zakon o predsedničkoj evidenciji iz 1978. godine, dajući aktuelnom predsedniku krajnje ovlašćenje da upotrebi privilegiju.
Dok Zakon o predsedničkoj evidenciji potvrđuje izvršnu privilegiju bivšeg predsednika, u slučajevima spora između bivšeg i sadašnjeg predsednika, bitan je trenutni korisnik autoriteta Bele kuće, smatra Šmit.
"Bivši predsednik svakako može da pokuša da zahteva privilegiju izvršne vlasti, ali i dalje je slučaj da aktuelni predsednik ima ustavna ovlašćenja, a takođe i ustavnu odgovornost da proceni da li je ta tvrdnja odgovarajuća ili ne", rekao je Šmit.
Šta je sa Trampovom tvrdnjom o privilegiji izvršne vlasti nad dokumentima pronađenim u Mar-a-Lagu?
Za godinu i po dana otkako je napustio Belu kuću, Tramp je u nekoliko navrata potvrdio privilegiju izvršne vlasti.
Prvi put je bio kada je komitet Predstavničkog doma SAD koji istražuje napad na američki Kapitol prošle godine od 6. januara 2021. zatražio Trampovu dokumentaciju Bele kuće od Nacionalnog arhiva.
Drugi je usledio ranije ove godine kada je Nacionalni arhiv obavestio Trampove advokate da agencija želi da preda određene poverljive dokumente FBI.
Nedavno se bivši predsednik pozvao na privilegiju nakon što je FBI uklonio kutije dokumenata iz njegove rezidencije tokom pretresa 8. avgusta.
Prva dva Trampova pokušaja bila su neuspešna.
U slučaju koji se odnosi na zahtev kongresnog komiteta za evidenciju, Bajdenova administracija se usprotivila Trampovoj tvrdnji o "komunikacijskoj privilegiji", a federalni sud se složio. Vrhovni sud je na kraju potvrdio presudu nižeg suda, ali ne zbog Trampovog "statusa bivšeg predsednika".
U drugom slučaju, Trampovi advokati su tražili od Nacionalnog arhiva dodatno vreme da pregledaju zapise pre nego što budu predati FBI. Advokati su želeli da "utvrde da li bilo koji određeni dokument podleže privilegijama" i da Trampu daju priliku da "iznese tvrdnju o ustavno zasnovanoj privilegiji".
Arhivator je odbio Trampov zahtev, pozivajući se na mišljenje Sekretarijata za pravosuđe da "ne postoji presedan da se bivši predsednik poziva na privilegiju izvršne vlasti protiv sadašnjeg predsednika kako bi se sprečilo da ovaj drugi dobije" vladine zapise iz Nacionalnog arhiva.
Trampov zahtev za privilegijom izvršne vlasti nad dokumentima uzetim iz Mar-a-Laga ostaje nerešen. Ako federalni sudija prihvati Trampov zahtev za "specijalnog posrednika" za pregled dokumenata, bivši predsednik može da odluči da potvrdi privilegiju izvršne vlasti nad nekim zapisima.
Odbacujući Trampov zahtev kao nepotreban, Sekretarijat za pravosuđe je u podnesku kasno u utorak napisao da bi bilo kakva tvrdnja o privilegijama izvršne vlasti od strane bivšeg predsednika "ovde propala jer ovaj slučaj uključuje vraćanje i pregled izvršne evidencije od strane izvršnih zvaničnika koji obavljaju ključne izvršne funkcije".
Ono što Trampovu tvrdnju o privilegijama izvršne vlasti čini neobičnom je to što se on poziva na nju protiv aktuelnog predsednika, rekao je Majkl Stern, bivši advokat u Kongresu koji piše o pravnim pitanjima koja utiču na Kongres.
"U prošlosti su se pojavila pitanja u kojima su spoljne strane poput Kongresa ili javnosti tražile informacije i bivši predsednik može, u toj situaciji, da se pozove na privilegiju izvršne vlasti", rekao je Stern.
"Do sada se vrlo malo razmišljalo o ideji da bi sadašnji predsednik mogao da dobije pristup predsedničkim zapisima prethodnika i da bi taj prethodnik pokušao da ga spreči", rekao je Stern. "To je nešto što mislim da je najekstremniji pogled na autoritet bivšeg predsednika i za koji mislim da će imati veoma kratak životni vek".
