Cene gasa su naglo skočile, dok je vrednost akcija i eura pala u ponedeljak nakon što je Rusija zaustavila isporuke kroz Severni tok 1, što je dodatno potreslo evropske ekonomije koje se još oporavljaju od pandemije koronavirusa, prenosi agencija Rojters.
Vlade zemalja članica Evropske unije usvajaju pakete vredne više milijardi eura da bi pomogle energetskim kompanijama i zaštitile domaćinstva od ogromnih računa, koji bi dodatno mogli da porastu posle odluke ruske državne kompanije Gasprom da zaustavi dotok gasa kroz Severni tok 1.
Evropa optužuje Rusiju da instrumentalizuje energetske zalihe u znak odmazde za zapadne sankcije uvedene Moskvi zbog invazije na Ukrajinu. Rusija tvrdi da sankcije izazivaju probleme u snabdevanju gasom.
Mnoge evropske energetske kompanije su već u kolapsu, pogođene ograničenjem cena koje mogu da prenesu na potrošače, dok su cene gasa sada 400 odsto veće nego godinu ranije.
Finska planira da ponudi 10 milijardi eura, a Švedska 23 milijarde za garancije svojim energetskim kompanijama.
"Vladin program je poslednja opcija za finansiranje kompanija kojima bi u suprotnom pretila nelikvidnost", rekla je finska premijerka Sana Marin.
Nemačka, koja zavisi od ruskog gasa više nego većina članica EU, izdvojila je više milijardi eura da spasi svoju energetsku kompaniju Uniper. Iz Berlina je takođe saopšteno da će potrošiti najmanje 65 milijardi eura za zaštitu potrošače i preduzeća od velike inflacije, podstaknute naglim rastom cena energije.
U međuvremenu, na evropskim finansijskim tržištima, vrednost eura pala je na najniži nivo u poslednjih 20 godina, a naglo je pala i vrednost berzanskih indeksa.
Severni tok 1, koji se proteže ispod Baltičkog mora do Nemačke, u prošlosti je snabdevao trećinu gasa koji Rusija izvozi u Evripu, mada je već radio kapacitetom od samo 20 odsto pre prošlonedeljne obustave isporuke zbog održavanja.
"Problemi u snabdevanju gasom izazvani su sankcijama koje su našoj zemlji nametnule zapadne države, među kojima su Nemačka i Britanija. Nema drugih razloga koji dovode do problema u snabdevanju", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Rusija je prethodno najavila i da će odgovoriti na odluku G7 da ograniči cenu ruske nafte. Rusija šalje gas Evropi i gasovodom preko Ukrajine, koja je takođe jedna od vodećih ruti. Međutim, te zalihe su već smanjene zbog rata, zbog čega EU pokušava da pronađe alternativne izvore snabdevanja da bi popunila skladišta gasa za zimu.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je posle telefonskog razgovora sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da će se u slučaju nestašica energetskih zaliha zbog rata u Ukrajini, Berlin i Pariz međusobno pomagati.
"Nemačkoj je potreban naš gas, a nama je potrebna električna energija iz ostatka Evrope, naročito Nemačke", rekao je Makron.
