Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš zatražio je od Rusije i Ukrajine da postignu dogovor o uspostavljanju zaštićene zone u području nuklearne elektrane u Zaporožju, na ukrajinskoj teritoriji, koju pod kontrolom drži Rusija.
„Kao prvi korak potrebno je da se ruske i ukrajinske snage obavežu da neće učestvovati u bilo kakvoj vojnoj aktivnosti ka ili sa područja postrojenja”, rekao je Gutereš u Savetu bezbednosti UN.
„Kao drugi korak, trebalo bi da se obezbedi sporazum o demilitarizovanom području. Konkretno, to bi uključivalo obavezu ruskih snaga da povuku celokupno vojno osoblje i opremu sa, kao i obavezu ukrajinskih snaga da se neće rasporaditi unutar njega”, poručio je Gutereš.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), čiji stručnjaci od početka septembra proveravaju stanje najveće nuklearne elektrane u Evropi – Zaporožje u Ukrajini, objavili su izveštaj u kom pozivaju na uspostavljanje zaštićene zone u njenom području.
Najveća evropska nuklerana elektrana nalazi se na teritoriji Ukrajine koja je pod ruskom kontrolom.
"Granatiranje još nije prouzrokovalo nuklearnu katastrofu, ali predstavlja konstantnu pretnju po bezbednost. Može izazvati radiološke posledice i u znatnom smislu ugroziti sigurnost. Međunarodna organizacija za atomsku energiju predlaže da se odmah obustavi granatiranje u tom području kako bi se izbegla dalja oštećenja elektrane i pratećih objekata", navedeno je u izveštaju stručnjaka.
Međunarodni inspektori naznačili su da su u elektrani zatekli ruske trupe i opremu, uključujući vojna vozila ostavljena u turbinskim halama. Istakli su da je potrebno poboljšati životne i radne uslove ukrajinskog osoblja koje upravlja postrojenjem kako bi se smanjila verovatnoća ljudske greške.
„Ukrajinsko osoblje koje upravlja postrojenjem pod ruskom vojnom okupacijom je pod stalnim velikim stresom i pritiskom, posebno sa ograničenim brojem raspoloživih kadrova. To nije održiv sistem i aktuelno stanje moglo bi doprineti većoj verovatnoći ljudske greške i implikacija nuklearnu bezbednost”, navedeno je u izveštaju.
U izveštaju koji su eksperti objavili – opisali su i znatnu štetu na elektrani koja se nalazi na liniji fronta između ukrajinskih i ruskih snaga u Ukrajini.
Stručnjaci nisu označili stranu koja je odgovorna za štetu pričinjenu na elektrani koja se nalazi na ukrajinskoj teritoriji pod kontrolom Rusije.
Dve države razmenjuju optužbe za granatiranje tog nuklearnog postrojenja.
Međunarodna organizacija za atomsku energiju ranije je saopštila da njena dva stručnjaka ostaju u elektrani kako bi posmatrali situaciju i davali nezavisne procene.
Ukrajinska državna nuklearna kompanija saopštila je u ponedeljak da je elektrana u Zaporožju isključena sa električne mreže zbog ruskog granatiranja.
"Danas, kao posledica požara izazvanog granatiranjem, (poslednji funkcionalni) dalekovod je isključen", navodi se u saopštenju Energoatoma na Telegramu.
Ukrajinski ministar energetike German Galuščenko rekao je na Fejsbuku da Energoatom nije bio u mogućnosti da izvrši popravke dok su borbe besne oko tog objekta.
IAEA je saopštila da je Ukrajina obavestila Agenciju da sam rezervni dalekovod nije oštećen i da ukrajinski stručnjaci planiraju da ponovo uključe struju u narednim danima.
"Korak od radijacijske katastrofe"
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u svojoj noćnoj video poruci u ponedeljak da je nuklearna elektrana ponovo dovedena u situaciju da je "na korak od radijacijske katastrofe".
U drugim događajima u ponedeljak, Rusija je okrivila zapadne sankcije Moskvi za obustavu isporuke prirodnog gasa Evropi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da zapadne sankcije "izazivaju haos" za održavanje gasovoda Severni tok 1, koji je ruski energetski gigant Gasprom zatvorio prošle nedelje nakon što je rekao da je otkrio curenje nafte.
Zapadni zvaničnici i inženjeri osporili su tvrdnje Rusije o mehaničkim problemima sa gasovodom. Evropa optužuje Rusiju da koristi svoj uticaj na snabdevanje gasom da uzvrati na evropske sankcije.
Energetske bitke između Evrope i Rusije dovele su do naglog pada evropskih tržišta u ponedeljak dok su cene prirodnog gasa porasle.
Nuklearne elektrane u stanju pripravnosti
Nemačka je u ponedeljak saopštila da će zadržati dve od tri preostale nuklearne elektrane u pripravnosti do kraja godine, jer zemlja pati od gasne krize.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je u saopštenju u ponedeljak da će dve nuklearne elektrane „u slučaju potrebe ostati dostupne do sredine aprila 2023.
On je rekao da taj potez ne znači da se Njemačka vraća na svoje dugogodišnje obećanje da će napustiti nuklearnu energiju i rekao je da je i dalje "izuzetno malo verovatno" da će se zemlja suočiti sa energetskom krizom u kojoj bi elektrane bile potrebne.
Ukrajina se u ponedeljak založila za „maksimalnu podršku“ njenim naporima da poraze Rusiju kako bi ublažila ekonomske efekte na evropske saveznike.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da su ruska "vojna agresija na Ukrajince, energetska ucena protiv građana EU" krivi za "poskupljenje i račune za komunalne usluge u zemljama EU".
"Rešenje: maksimalna podrška Ukrajini da što pre pobedimo Putina i da on više ne šteti Evropi", napisao je Kuleba na Tviteru, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Grupa sedam nacija je predložila da se ograniči cena na izvoz ruske nafte kako bi se ograničio ruski profit koji pomaže u finansiranju ratnih napora Moskve u Ukrajini.
Rusija je, zauzvrat, sapštila da neće prodavati naftu nijednoj zemlji koja sprovodi takvo ograničenje.
