BEOGRAD - Posle nekoliko nedelja zabrana, žalbi i kontroverzi, centralni događaj u okviru nedelje Evroprajda održan je u subotu ispred Ustavnog suda u Beogradu. I otvorio je mnoga pitanja. Najpre, da li je bilo šetnje kao što su tražili organizatori, ili je policija samo sprovela učesnike od Ustavnog suda do koncerta na stadionu Tašmajdan – kao što je tvrdio MUP. Potom, da li je položaj LGBT zajednice u Srbiji posle Prajda bolji. A onda i šta je zabrana šetnje pokazala o državi Srbiji.
Marko Mihailović, jedan od koordinatora Evroprajda u Beogradu, za Glas Amerike kaže da je Prajd „jedna velika propuštena šansa za koju su odgovorni svi, a najviše država“.
„Jedino što je ovaj Prajd uradio ove godine je da je pokazao dubinu sistematske diskriminacije sa kojom se LGBTIQ zajednica i dalje suočava. Ovaj privid napretka, koji je ograničen samo na Beograd, nije uradio ništa da reši suštinske probleme na koje ukazujemo decenijama. I Evroprajd u Beogradu koji je trebalo da bude prilika da u svet ode pozitivna slika iz Beograda, da motivišemo domaću zajednicu, da im pomognemo i pokažemo da može, je pokazao suprotno – koliko zapravo ne može i koliko je potrebno da se ova borba reformiše, da država više nema opravdanja za svoje nereagovanje, za brutalna kršenja ne samo ljudskih prava, već i Ustavom garantovanih prava“.
Pripadnica LGBT zajednice, aktivistkinja i članica Građanskih inicijativa Dragoslava Barzut, koja je bila na Prajdu u subotu, ispričala je za Glas Amerike da su joj ispred Ustavnog suda emocije bile pomešane - jer je Prajd na kraju održan, ali nije bilo najavljene šetnje od Ustavnog suda, preko Bulevara kralja Aleksandra, do stadiona Tašmajdan.
„Negde moj zaključak je da su svi dobili šta su hteli osim LGBT zajednice. LGBT zajednica je najveći gubitnik i Prajda i uopšte svih ovih dešavanja. Na nama se slomilo sve to što se Srbija izdaje za jednu demokratsku državu, sada smo videli da to nije tačno. Sa druge strane, ja verujem da su organizatori dali sve od sebe da se organizuje šetnja, ali ja sam se osećala kao u zamci jer nisam znala da ćemo mi samo biti sprovedeni do koncerta. I ona apokaliptična zvona, koja su zvonila pola sata kao na sahrani, bila su poražavajuća za sve nas koji smo tamo došli da izrazimo svoj građanski protest.“
Vlast je održavanje Prajda bez većih incidenata predstavila kao uspeh. Premijerka Ana Brnabić rekla je da je na ulicama bilo oko 5.200 policajaca i da je održano ono što nije bilo zabranjeno. MUP je zabranio šetnju po određenoj trasi u okviru Prajda, što je potvrdio i Upravni sud, a onda su organizatori podneli zahtev za novu rutu od Ustavnog suda do stadiona Tašmajdan, ali posle isteka roka predviđenog za to.
Profesorka na pravnom fakultetu Union, Vesna Rakić Vodinelić, za Glas Amerike ocenjuje da istorijat cele priče pokazuje da "nije u pitanju pravna država".
"Prvo je bila zabranjena šetnja na trasi na kojoj je predložena, pa je onda tu odluku po žalbi potvrdio MUP, pa je onda to potvrdio Upravni sud. Sve što se posle dešavalo bilo je mimo prava, i to je očigledno nekakav dogovor između policije sa jedne strane i organizatora Prajda sa druge strane, uz odgovarajuće pritiske iz evropskih i drugih zemalja... To je bila iznuđena šetnja, to je bila imitacija slobode okupljanja u pravom smislu reči, cela stvar je otišla izvan prava i to najbolje govori koliko u našoj zemlji Ustav, ljudska prava i ljudske slobode imaju samo simboličnu vrednost".
Rakić Vodinelić, koja je takođe učestvovala na Prajdu, kaže da zato ne treba slaviti to kao veliku pobedu vladavine prava ili ljudskih prava, ali kao dobar znak navodi to što je bilo mnogo ljudi. Organizatori su rekli 10.000, a nezavnične procene ukazuju na između 5 i 6 hiljada ljudi.
Održavanje skupa ispred Ustavnog suda pohvalile su zapadne diplomate, među kojima i američki ambasador u SAD Kristofer Hil, šef Delegacije EU Emanuel Žiofre, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladmir Bilčik, koji su i bili na Prajdu.
Međutim, samo održavanje Prajda neće zaseniti zabrane od strane države i kontroverze koje su mu prethodile, pa konačan bilans u izveštajima EU o Srbiji, kada je reč o ovoj temi, neće biti pozitivan – smatra urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.
"Kod poglavlja 23 ima posebnog odeljka koji se tiče prava LGBT zajednice i neki od indikatora za to poglavlje, to su stvari koje pokazuju da li je došlo do napretka ili ne u poglavlju, gledaju da li su događaji LGBT zajednice zabranjeni, održani i tome slično. Mislim da će države članice i Evropska komisija o tome svemu pisati u izveštaju koji se očekuje u oktobru...Ovde države članice i Evropska komsija neće videti samo to da je jedan konkretan događaj zabranjen, već će kroz primere i faze ovog procesa videti na koji način ne fukncioniše vladavina prava u Srbiji“, kaže Todorović Štiplija.
Dragoslava Barzut kaže da će se tek videti efekti ovog Prajda na položaj LGBT zajednice u Srbiji.
"Ovo je svakako veliki korak unazad, budući da smo imali prajd koji se bez problema organizovao u prethodnom periodu. Tako da je svima nama jasno da je ovo korak koji vodi ka drugačijim politikama od onih za koje se mi zalažemo...Ultradesnica je dobila zabranu, Brisel je dobio šetnju, a jedino smo mi izgublili i ovo malo prava koje smo stekli i stekle“.
