I sam ruski predsednik Vladimir Putin je poslednjih meseci imao izjave u kojima poredi slučajeve Kosova i Ukrajine, ali krajem septembra izašao je prvi zvanični dokument u kome rusko Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) objašnjava i pravda pripajanje četiri oblasti Ukrajine Rusiji pozivajući se na međunarodno pravo i na primer Kosova.
Po mišljenju Miloša Pavkovića, istraživača Centra za evropske politike, samo poređenje Kosova i četiri ukrajinske oblasti nije dobro pre svega jer ne postoji pravno uporište za samoopredeljenje ove četiri oblasti ni u jednom od međunarodnih akata na koje se poziva MSP Rusije.
Uz podsećanje da je nezavisnost Kosova uspostavljena kao presedan, Pavković ističe i da je legalnost nezavisnosti Kosova u odnosu na međunarodno pravo upitna:
“Ali to je nešto što Rusija želi da iskoristi kao argument, jer Zapad je pokrenuo pitanje kosovske nezavisnosti i sada Rusija želi da na tom presedanu gradi i nezavisnost ove četiri oblasti. Ali to je ono što šalje poruku i Srbiji da se i stanovište Rusije donekle menja i očigledno je da Srbija više ne može da računa na bezuslovnu podršku Rusije. Jer Rusija je ipak stavila svoje interese širenja teritorije ispred interesa odbrane teritorijalnog integriteta Srbije”, kaže Pavković i ističe da je Moskva praktično pokazala da su interesi Rusije na prvom mestu u odnosu na Srbiju:
“Tako da prisajedinjenje teritorije i pozivanje na kosovski presedan jeste ključni krunski dokaz da Rusija prvo gleda svoje interese, pa zatim i interese svojih partnera. Sa druge strane, to ne znači da će Rusija priznati Kosovo kao nezavisnu državu, još smo daleko od toga i to je ono što je suština. Srbija će ostati principijelna u svom stavu da brani teritorijalni integritet Ukrajine, ali za sada jeste da postoji više nivoa u ruskom pozivanju na Kosovo. Za sada nismo stigli do te faze da Rusija prizna nezavisnost Kosova”.
Miloš Pavković u razgovoru za Glas Amerike ističe na prvom mestu da za razliku od referenduma u četiri oblasti Ukrajine na osnovu kojih je Rusija izvršila pripajanje tih delova ukrajinske teritorije, na Kosovu 2008. godine nije bilo referenduma.
Referendum na Kosovu je održan mnogo ranije - 30 septembra 1991. godine i po podacima koje su tada izneli organizatori referenduma izlaznost je bila 87 odsto a rezultat je bio gotovo stoprocentno glasanje za nezavisnost.
Ali kako kaže Pavković, to je nije bio zvaničan refrenduma koji su organizovale vlasti, već da se glasanje odvijalo po kućama.
U svom dokumentu Ministrarstvo spoljnih poslova se zatim poziva i na Povelju UN, kao i na završni dokument OEBS-a iz Helsinkija 1975. godine, ali po mišljenju sagovornika Glasa Amerike ni ti međunarodni dokumenti ne mogu da opravdaju akciju i poteze Rusije.
Po rečima Pavkovića u Povelji UN se zaista pominje pravo naroda na samoopredeljenje, ali i isto tako se pominje i nepovredivost granica i suverenost država:
“Do sada nije bilo slučajeva da je pravo na samoopredeljenje naroda prevagnulo u odnosu na teritorijalni integritet i suverenitet država članica UN. Ovo pravo na samoopredeljenje se najviše koristilo u slučajevima bivših kolonija. Kosovo je prvi slučaj neke države da je proglasila nezavisnost pozivajući se na Deklaraciju, a da nije neka bivša kolonija”, kaže Pavković i dodaje da i po dokumentu OEBS-a iz Helsinkija ne postoji mogućnost samoopredeljenja delova oblasti.
Konačno, smatra sagovornik Glasa Amerike, poslednji akt na koji se rusko Ministarstvo spoljnih poslova poziva je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) po kome Rezolucija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
“To savetodavno mišljenje nije pravno obavezujuće za države članice, a kao drugo to savetodavno mišljenje čak i ne zadire u suštinu pitanja da li je Kosovo imalo pravo na samoopredeljenje, već samo da Deklaracija o nezavisnosti kao takva nije bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Ali to nije dobra polazna osnova za Rusiju da argumentuje da je pripajanje ove četiri oblasti u skladu sa međunarodnim pravom”, kaže Pavković i ističe da se u ruskom dokumentu to pogrešno naziva presudom Međunarodnog suda pravde, iako je zapravo reč o savetodavnom mišljenju suda.
U suštini, kaže Miloš Pavković, ovo je poruka za Srbiju da joj podrška Rusije u ovom trenutku opada, da je srpska pozicija teška jer na ovaj ili onaj način gubi jednog važnog partnera i da kad je Kosovo u pitanju jedini partner Beograda ostaje Kina:
“Ne bih rekao da će Rusija priznati nezavisnost Kosova, ali samim tim što se poziva na slučaj Kosova slabi poziciju Srbije. Očigledno da time i podrška za srpsku borbu za teritorijalni integritet opada i da će Srbija sve manje moći da računa na podršku Rusije po tom pitanju”.
Na kraju, otvara se i pitanje da li će nakon mogućih poteza Moskve Srbija imati više prava da uvede sankcije Rusiji, kako od nje zahtevaju Brisel i Vašington:
“Sada kada ruska podrška slabi otvara se pitanje da li se otvara prostor za Srbiju da uvede sankcije Rusiji. U suštini vratićemo se na 92. godinu i na rusko uvođenje sankcija tadašnjoj SRJ, tako da to ne bi bio presedan u bilateralnim odnosima da jedna država drugoj uvodi sankcije. Tako da je manevarski prostor za Srbiju u tom smislu uvođenja sankcija veći”, ističe Miloš Pavković.
