Građanima Srbije nacionalni interesi su objektivna kategorija, a relativnoj većini od 47 posto ispitanika najvažniji su ekonomski interesi, to jest blagostanje, bolji životni standard, veći privredni rast.
Kako je pokazalo istraživanje koje su sproveli profesori Fakulteta političkih nauka na drugom mestu su politički interesi – za 23 odsto najvažnije je očuvanje Kosova u sastavu Srbije ili očuvanje sadašnjeg položaja Republike Srpske.
Na toj listi slede demokratski interesi, indentitetski, kao i ekološki interesi, ali su prema rečima profesora FPN Milana Krstića vrlo zanimljivi odgovori na pitanja da li su građani spremni da žrtvuju jedne zarad drugih nacionalnih interesa.
“Ne postoji mogućnost da se jedni interesi kompenzuju drugima. Apsolutna većina se protivi politici koja bi žrtvovala političke radi ekonomskih interesa. Kada smo pitali građane da li bi ste žrtvovali političke interese kao što su očuvanje KiM, Republike Srpske zarad napretka ekonomskih interesa 59 posto je odgovorilo ne. Ali kada smo ih pitali da li bi ste žrtvovali ekonomske interese zarad dobitka na političkim interesima – isti procenat je rekao ne”, rekao je Krstić na predstavljanju rezultata istraživanja u beogradskom Medija centru.
Govoreći o delu istraživanja koji se odnosi na stavove građana prema Kosovu, profesor Miloš Hrnjaz je istakao da svega 5 odsto građana smatra da očuvanje Kosova u sastavu Srbije nije važan ili da to uopšte nije nacionalni interes, a preko 85 posto ispitanika je reklo da je to veoma važan nacionalni interes.
Po podacima koje je izneo Hrnjaz naspram 59 odsto ispitanika koji kažu da nisu spremni da ugroze ekonomske zarad političkih interesa, dok je 24 odsto izjavilo da su spremni na to.
Takođe, ispitanici su odgovarali i na pitanja o mogućim rešenjima kosovskog problema i svega 14 do 20 odsto građana Srbije je spremno da prihvati predloge koji podrazumevaju priznanje nezavisnosti Kosova, dok bi 19 odsto ispitanika prihvatilo rešenje po kome bi se u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština dopustilo članstvo Kosova u UN. Takvoj vrsti kompromisa protivi se 49 odsto ispitanika.
Sa druge strane relativnoj većini građana od 49 odsto pristupanje Srbije Evropskoj uniji je važan nacionalni interes, a po podacima koje je iznela profesorka Ivana Radić Milosavljević za 39 odsto građana prijem u EU nije na listi nacionalnih interesa.
Međutim, ona je iznela podatak i da je za 63 odsto ispitanika saradnja sa EU, koja ne podrazumeva članstvo, važna za ostvarivanje nacionalnih interesa.
Na referendumsko pitanje o tome da li su za ili protiv ulaska Srbije u EU po 39 odsto građana bi glasalo “da”, odnosno “ne”.
“Kada stavimo u odnos ovaj nacionalni interes članstva u EU sa drugim nacionalnim interesima – postavili smo pitanje prioriteta različitih nacionalnih interesa i pitali smo da li mislite da članstvo u EU ugrožava ili osnažuje određene nacionalne interese, građani smatraju da bi članstvom bila ugrožena pitanja koja možemo svrstati u neka identitetska pitanja ili pitanja suvereniteta, kao što je očuvanje KiM, očuvanje samostalnosti u odlučivanju i očuvanje postojanja i zaštite srpskog naroda gde god on živi”, izjavila je Radić Milosavljević i dodala da bi članstvo u EU po mišljenju građana osnažilo preostale ponuđena nacionalne interese koji su uglavnom politički ili ekonomski interesi.
Prema rezultatima istraživanja građani Srbije ne mogu da se opredele kome Srbija pripada: 13 odsto smatra da Srbija pripada Zapadu, oko 20 da pripada Istoku, oko 53 odsto da ne pripada ni Zapadu ni Istoku”, rekao je profesor FPN Stevan Nedeljković i dodao da trećina ispitanika suštinski podržava politiku vojne neutralnosi, a oko 12 posto je ne podržava.
Za 80 odsto ispitanika prioritet su dobri odnosi sa državama u regionu, a na drugom mestu su dobri odnosi sa Rusijom.
„Velika većina - 81 odsto građana smatra da ne treba uvesti sankcije Rusiji, 12 posto ne zna odgovor, a osam posto da treba uvesti sankcije“, rekao je Nedeljković i istakao da se za “normalizaciju odnosa sa Prištinom” kao nacionalnim interesom izjasnilo 73 odsto ispitanika.
Nedeljković je rekao da je ispitivanje pokazalo da građani daju prioritet „članstvu u Evroazijskoj uniji“, koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, a na zahtev da se opredele za saradnju sa nekom velikih sila – 44 odsto njih je reklo da je to Rusija, 17 odsto da je to Evropska unija, a svega tri odsto da je SAD.
Takođe, 68 odsto ispitanih smatra da saradnja sa Rusijom ugrožava članstvo u EU, a 32 odsto misli da saradnja sa Amerikom ugrožava put Srbije u EU.
Konačno, profesorka FPN Jana Simentić Popović je rekla da samo trećina građana Srbije smatra da međunarodno pravo može da pomogne u borbi za politčke nacionalne interese kao što su status KiM, status Srba u regionu ili položaj Republike Srpske.
