Evropska komisija predstavila je u Briselu godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i evopskim integracijama. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji izjavio je, prilikom predstavljanja izveštaja o Srbiji, da je konstatovan napredak u oblasti borbe protiv korupcije, ali da se očekuju veće aktivnosti u domenu slobode izražavanja i primene medijske strategije, javlja N1.
Žiofre uručio izveštaj Evropske komisije Vučiću
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre uručio je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću
U tom dokumentu se, između ostalog, naglašava da Srbija treba da intenzivira napore i uskladi se sa spoljnom politikom Evropske unije, uključujući i sankcije Rusiji.
U obraćanju medijima Žiofre je rekao da je Srbija nazadovala u usaglašenosti sa spoljnom politikom EU.
“Srbija se nija uskladila sa merama EU protiv Moskve, uvedenim zbog napada Rusije na Ukrajinu”, rekao je Žiofre posle razgovora sa Vučićem.
Predsednik Srbije poručio je da je Beograd u odnosima sa Evropskom unijom zabeležio nazadovanje samo u oblasti spoljne politike, zbog odbijanja da uvede sankcije protiv Rusije, koja je napala Ukrajinu.
“Za njih bi bio napredak ako osuđujemo Ruse svakog dana. Srbija će nastaviti da napreduje na evropskom putu, s tim da za nas teritorijalni integritet ima drugačije značenje nego za njih”, poručio je Vučić tokom zajedničke konferencije za medije sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji.
Takođe je naveo da, u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, Srbija mora da pojača napore na usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, uključujući i sankcije Rusiji.
Istakao je da je EU najvažniji politčki i ekonomski partner Srbije, koji želi da pomogne Beogradu da se izbori sa izazovima, uključujući i energetsku bezbednost.
"Istovremeno, moramo da računamo na Srbiju kao na iskrenog evropskog partnera i saveznika koji će biti s nama rame uz rame. U sadašnjoj geopolitičkoj situaciji jasno je da Srbija mora da pojača svoje napore na usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, uključujući i odgovarajuće deklaracije i sankcije Rusiji“, kaže Varhelji, prenosi N1.
U izveštaju o napretku u reformama u prethodnih 12 meseci u koji su mediji ranije imali uvid, navodi se i da u proteklih godinu dana nije bilo napretka u dijalogu o Kosovu, te se Beograd i Priština pozivaju da se "bez daljeg odlaganja konstruktivno angažuju na postizanju sverobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa".
Prema navodima iz izveštaja o Srbiji, Evropska komisija konstatuje da nema napretka u oblastima borbe protiv korupcije, slobode izražavanja, da su odnosi sa susedima u regionu zategnuti, a pominju se i kontroverze oko Evroprajda.
Nacrt izveštaja konstatuje da je Srbija postigla "određeni napredak" u pravosuđu, borbi protiv korupcije i ekonomskim kriterijumima, prenosi FoNet.
Izveštaj Evropske komisije nije obavezujući, ali se smatra značajnim dokumentom EU koji ukazuje na reforme koje treba sprovesti ako zemlja želi da dođe do članstva. Primerak izveštaja predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predaće šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.
Status kandidata za BiH - uz osam uslova
Evropska komisija preporučila je da BiH dobije status kandidata za članstvo u EU, ako uspe da ispuni osam uslova za to, javlja RSE.
"Davanje statusa kandidata je ponuda Evrope za BiH. Ovo radimo za narod BiH. Ali to takođe dolazi sa velikim očekivanjima. Na eliti je da to pretvori u stvarnost", poručio je komesar za proširenje Oliver Varhelji.
Od BiH se traži da usvoji prioritetno izmene u postojećem Zakonu o Visokom sudskom i tužilačkom veću, da usvoji zakon o visokom sudskom i administrativnom savetu i zakon o sudovima Bosne i Hercegovine.
Zatim, da se donese zakon o sprečavanu sukoba interesa i preduzmu koraci za jačanje prevencije i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
EK traži i da se unapredi rad na obezbeđivanju efikasne koordinacije na svim nivoima kapaciteta upravljanja granicom, kao i obezbeđivanju funkcionisanja sistema azila.
Od BiH se očekuje i da obezbedi zabranu torture i uspostavi nacionalni preventivni mehanizam protiv torture i zlostavljanja.
Uslov je i garantovana sloboda izražavanja i medija, i zaštite novinare i osiguranje dgovarajućeg sudskog postupanja u slučajevima pretnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima.
Traži se i da se obezbede rezultati u funkcionisanju mehanizama koordinacije o pitanjima EU, uključujući razvoj i usvajanje nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine.
Uslovi su uglavnom vezani za 14 prioriteta koje je Evropska komisija predstavila 2019. godine, u mišljenju o spremnosti BiH da postane zemlja kandidat, piše RSE.
