Linkovi

Izveštaj EK: Ima li Srbija snage za drugo istorijsko “njet” Rusiji?


Ilustracija: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u društvu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela u Briselu i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Beogradu (Foto: Reuters)
Ilustracija: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u društvu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela u Briselu i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Beogradu (Foto: Reuters)

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije Brisel je po mnogim ocenama skinuo rukavice i sve ono što je godinama prećutkivao zarad dobrih odnosa sa Beogradom našlo se u objavljenom dokumentu.

Za razliku od prethodnih godina Srbija je dobila vrlo malo pozitivnih ocena, lista oblasti u kojima je stagnirala ili nazadovala je veoma dugačka, ali čini se da je ključ svega odnos Srbije prema Rusiji i odbijanje da sledi EU i uvede sankcije Moskvi.

Izveštaj je mnogo negativniji nego uobičajeno, kaže za Glas Amerike direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi i prema njegovoj oceni prva poruka Brisela u izveštaju je da se očekuje da Srbija pokaže da li zemlja saveznica i partner EU.

Vrlo je indikativno da se vest o novom IEK u nacionalnom dnevniku RTS-a emituje u 12. minutu, pošto imamo nekoliko segmenata vesti o saradnji Srbije i Kine, na primer. Mislim da je u ovom trenutku ozbiljno stegnut obruč iza Srbije, da se Srbija suočava sa pitanjem da li je sa EU, da li je saveznica EU, ili radi protiv EU”, kaže Beširi i dodaje da se u jednoj rečenici čak kaže da se Srbija ne samo ne usaglašava sa spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom EU, nego da vrlo često ide i protiv nje.

Ukoliko Srbija odluči da ipak uvede sankcije i napravi taj istorijski korak, kaže drugo istorijsko “njet” Moskvi i svrsta se sa zapadnim partnerima – to bi značilo da će Srbija biti na dobrom putu jednog blagog rasta u narednom periodu. Ukoliko se Srbija odluči, ili i dalje prolongira donošenje ovakve ključne političke odluke – može se suočiti između ostalog i sa sankcijama”, kaže Beširi.

Kako ukazuje programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević, izveštaj Evropske komisije pokazuje da Srbije ne samo da se nije usaglasila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ne samo da nije mnogo napredovala u oblastima reforme javne uprave, demokratskih institucija ili medija, nego da nije napredovala ni tamo gde je mogla.

Brine to što više nema vidljivog napretka ni u onim tehničkim oblastima, u poglavljima koja se pregovaraju, koja su već otvorena, i u kojima se moglo očekivati da ukoliko imamo nekih spoljnih, političkih problema, i ukoliko imamo problema sa funkcionisanjem osnovnih prava i demokratije, da možda administracija uspeva da radi na tehničkim oblastima, na pravnoj tekovini, na usklađivanju našeg pravnog sistema sa sistemom EU. Međutim, ovog puta čak ni u tim tehničkijim oblastima nigde nemamo zabeležen dobar napredak”, smatra Lazarević.

Za sagovornicu Glasa Amerike utešno je to što je i sam predsednik Srbije pre nekoliko dana ostavio “otvoren prozor” za uvođenje sankcija Rusiji.

Ako je verovati tom poslednjem govoru ja bih rekla da postoji mogućnost da će se Srbija uskladiti i ja bih očekivala da ako je analiza našeg rukovodtsva pokazala da je veća šteta od neuvođenja sankcija – ja se nadam da će se i predsednik nova vlada voditi onim što je interes Srbije i što je interes njenih građana”, kaže ona.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ističe da je od 2015. godine, kada je uvedeno ocenjivanje napretka zemalja na evropskom putu, Srbija vrlo malo napredovala i da je ocena za tih sedam godina vrlo malo porasla – sa 2,88 na 3,03.

Kako kaže, Srbija ne može da se izvuče od dvojki i trojki koje stalno dobija za pojedina poglavlja, a “stalno kuka kako je učiteljica ne voli”.

Neke stvari koje su tu navedene da treba da budu urađene nisu bile problem pre par godina, one su novonastali problemi koje smo mi sami uneli u celu priču. Znači, sami pregovori se sastoje od toga da kad ti uradiš taj prvi korak, takozvani skrining gde napraviš analizu jaza između tvog stanja i onoga što treba da imaš da bi postao članice EU, suština jeste da stvari koje su pobrojani kao problemi skidaš sa dnevnog reda i jedan po jedan rešavaš. A mi umesto da skidamo – mi dodajemo nove”, kaže Međak i u tom kontekstu ističe da se sada pominju i mnoge afere poput uzbunjivača Obradovića, Telekoma, Savamale, Jovanjice i mnogih drugih koje su nabrojane u izvaštaju.

Prema njegovom mišljenju možda bi i sam izveštaj bio nešto povoljniji po Srbiji da je Beograd u skladu sa porukama iz Brisela, kao i sve druge zemlje regiona uveo sankcije Rusiji.

Mi smo jedina država zapadno od linije fronta u Ukrajini koja Rusiji nije uvela sankcije. I to je prilično jedan loš pokazatelj za zemlju koja zvanično na papiru kaže da hoće da postane članica EU. Problem ako mi oko toga ne možemo da se složimo sa EU, oko toga šta raditi tamo”, kaže Međak.

Pri tome, mi smo osudili agresiju, mi znamo da je to agresija, nismo rekli da to nije agresija, mi ne priznajemo okupaciju, ne priznajemo promene granica, ništa od toga ne priznajemo, i opet ne možemo da se saglasimo oko toga šta treba tim povodom raditi. To je zaista diskutabilno koliko je naša želja da postanemo članica EU uopšte iskrena”, ističe sagovornik Glasa Amerike.

Naim Lea Beširi uviđa da je indikativno i to što se pominje medijska situacija u Srbiji, da se ističe da privatne televizije nisu dale gotovo nikakav prostor opoziciji da predstavi svoje programe pred izbore u aprilu, da se ocenjuje da je REM pasivan.

Meni je posebno bilo zanimljivo to šro je prvi put SNS i predsednik Vučić bili pomenuti da dominiraju medijskom sferom u vezi sa izborima ove godine. Izveštaj se poziva na izveštaj OEBS-a i ODIR-a koji govori da je dominantna vladajuća većina bila gotovo u svim medijima, onemogućavajući da se čuje drugačije mišljenje i da ostali kandidati na izborima zaista predstave svoje programe”, kaže direktor nevladinog Instituta za evropske poslove.

Na kraju, kako smatra Vladimir Međak, Srbija je blizu pozicije da joj se sve manje veruje i da bi na kraju mogla da bude gubitnik na obema stranama.

Predsednik je izjavio kako ćemo mi uvesti sankcije Rusima kada šteta bude postala veća od koristi. To je poziv – nanesite nam štetu i mi ćemo uraditi ono što je trebalo inicjalno da uradimo zato što hoćemo da postanemo članica EU. To je potpuno pogrešan pristup svemu tome. Čak i ako uvedemo sutra sankcije, mi ćemo reći – e to su nas naterali, mi zaista tako ne mislimo. Doći ćeš u situaciju da si uveo sankcije Rusiji, a da ti opet niko ne veruje. To je situacija gde gubiš na obe strane”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Vladimir Međak.

XS
SM
MD
LG