BEOGRAD - Posle iznenadne posete Prištini, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak je najavljeno stigao u Beograd, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksadrom Vučićem.
"U Beogradu sam nastavio otvorene i ozbiljne diskusije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o načinima za normalizaciju odnosa. Energetika i registarske tablice bili su u vrrhu naše agende i za ta pitanja su potrebna hitna rešenja. To su bile i teme razgovora sa Petrom Petkovićem", napisao je Lajčak na društvenoj mreži Tviter.
To je ujedno i prvi susret dvojice zvaničnika otkako je Vučić u javnost izneo postojanje francusko-nemačkog predloga za rešenje pitanja Kosova, koji podrazumeva članstvo Kosova u UN bez priznanja Srbije, i ubrzan put Beograda ka EU.
Posle sastanka nisu predviđene izjave za medije, već samo saopštenje Vučićevog kabineta.
U međuvremenu, predsednik Srbije se oglasio na Instagramu, gde je objavio fotografiju sa Lajčakom, uz komentar:
„Ozbiljan i odgovoran razgovor sa @miroslav.lajcak o otvorenim pitanjima u dijalogu Beograda i Prištine. Nastavljamo da se borimo da sačuvamo našu zemlju i naš narod insistirajući na punoj primeni do sada postignutih sporazuma i poštovanju međunarodnog prava”.
Pred dolazak u Beograd, Lajčak je sa kosovskim zvaničnicima razgovarao o normalizaciji odnosa, primeni Mape puta o energetici i pitanju promene tablica - za šta rok ističe 1. novembra.
„Mapa puta o energetici predstavlja paradigmu kako se pregovara između Beograda i Prištine: čak i kad imamo neki sporazum koje su dve strane postigle, imamo probleme u realizaciji“, kaže za Glas Amerike Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35.
Mapa puta o energetici, dogovorena je u Briselu juna ove godine, i daje smernice kako da se primene ranije dogovreni sporazumi o energetici.
Prema Mapi, na severu Kosova je trebalo da bude formirano preduzeće Elektrosever koje bi na tom prostoru distribuiralo struju i kome bi stanovništvo struju plaćalo. Stanovnici četiri opštine na severu Kosova već decenijama ne plaćaju struju, zbog čega kosovska vlada iz budžeta izdvaja oko 40 miliona dolara godišnje.
Da bi Elektrosever počeo da radi, dozvolu za to treba da mu izda Regulatorni ured za energiju Kosova. Elektroserver je trebalo kosovskim agencijama da dostavi spisak korisnika do početka oktobra, što nije urađeno, zbog čega ni kosovska preduzeća nisu potpisala komercijalne ugovore sa Elektroseverom.
Zbog toga što obaveze nisu ispunjene u zadatim rokovima, Elektrosever može da izgubi licencu.
Mijačić kaže to praktično znači da nema primene Mape puta, što u trenutku globalne krize sa energetikom, može da oteža situaciju na terenu.
"Vlada Kosova plaća račun za stanovnike severa Kosova i to iznosi oko 40 miliona dolara godišnje, to je veliki izdatak za kosovski budžet i ona je tražila potpisivanje Mape puta kako ne bi plaćala taj račun. Alternativa je da ukine snabdevanje strujom korisnike na severu, što bi značilo jednu humanitarnu katastrofu i jednu novu političko-bezbednosnu problematiku. Ovde ima situacija ili da se nastavi sa Mapom puta, da se uđe u sistem naplate i rastereti kosovski budžet, ili ulazimo u probleme bezbednosti, humanitarne katastrofe“.
Šta će biti sa tablicama?
Još jedno otvoreno pitanje je da li će sve tablice sa srpskim oznakama (KM, PR, PZ i slično) biti do 1. novembra zamenjene tablicama RKS (Republika Kosovo), kao što je predviđeno dogovorom.
Zakon kosovske vlade o preregistraciji dvaput je odlagan zbog tenzija koje su izbile na severu Kosova.
Procene su da na Kosovu ima oko 10.000 automobila sa srpskim oznakama. Kako je ranije objavio Radio Slobodna Evropa, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova su rekli da se od 1. septembra do 5. oktobra preregistrovalo samo 8 vozila.
"To pokazuje da bez obzira na odluke kosovske Vlade, ukoliko nema političkog dogovora sa Srbijom, te odluke neće moći da se primenjuju na jedan civilizovan način, već samo primenom sile. I sada svi očekuju da li će doći do primene sile ili da se odloži na određeni vremenski period kako bi se postiglo političko rešenje. Ja sam mišljenja da bez političkog rešenja ne mogu da se rešavaju ovakve stvari, bez obzira što kosovska vlada ima prisustvo policije i da može na silu da konfiskuje automobile", napominje Dragiša Mijačić.
Ova pitanja su, kaže Mijačić, veoma komplikovana za rešavanje jer direktno utiču na živote građana na Kosovu i moraju se rešiti što je pre moguće.
Na dugom štapu je, smatra, fracnsuko-nemački predlog dogovora Srbije i Kosova, koji podržavaju i SAD.
Mijačić podseća da taj predlog još nije javan, te da se sudi o njemu iz tuđih interpretacija, ali kao pozitivno ocenjuje to što su Francuska i Nemačka zajedno pokrenule inicijativu i što se razmišlja kako bi mogao da izgleda taj sporazum.
"Ima tu elemenata koji ne odgovaraju niti Srbiji, niti Kosovu, a ima elemenata koji su dobri i za jednu i za drugu stranu. Treba se vratiti dijalogu i napraviti linearni put kako doći do sporazuma i u tom pravcu je dobar korak francusko-nemačke inicijative“, zaključujće koodrinator Radne grupe Nacionalnog konventa EU.
Predsednik Srbije je, odgovarajući na novinarsko pitanje da li je rok za postizanje sporazuma sa Kosovom 2024. godina, odgovorio da su njemu pominjali „mnogo kraće rokove, i tu u nedeljama, čak ne u mesecima“.
