Počeli su u utorak u podne i prema mnogim očekivanjima poslanici Skupštine Srbije bi do kraja nedelje trebalo da usvoje izmene Zakona o ministarstvima, čime se stvaraju i formalni uslovi da Srbija više od pola godine posle izbora konačno dobije novu vladu.
Jovanov o strukturi Vlade
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov obrazlagao je u ime vladajuće većine Predlog zakona o ministarstvima.
On je tokom rasprave da je usvajanje tog zakona donošenje prvi korak i preduslov za formiranje Vlade Srbije - što se, kako je rekao, očekuje naredne nedelje.
Kada je reč o strukturi, Jovanov je rekao da se planira da dosadašnje Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma bude podeljeno na nekoliko sektora u želji da se formira Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
”Imaćemo i posebno Ministarstvo informisanja i telekomunikacija jer živimo u vremenu kada je to povezano budući da se danas ljudi sve više informišu putem mobilnih telefona, podkasta, portala u odnosu na tradicionalne medije”, naveo je šef poslaničke grupe SNS.
Najavio je da će buduće ministarstvo imati obavezu da se bavi medijskom startegijom i da uredi tu oblast.
Rekao je i da će biti osnovan i poseban resor za oblast kulture - jer je, kako je istakao, važno nastaviti započeti razvoj kulturne politike Srbije.
Dnevni red je usvojen tek iz trećeg pokušaja, a na osnovu predloženih rešenja Srbija bi trebalo da dobije vladu sa 25 ministarstava, to jest dva više od trenutne, tehničke vlade. Za sada je u budućoj vladi jedino sigurna nova-stara premijerka, a kako ističe Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, biće to jedna od najvećih vlada od 2000. godine naovamo.
“Možemo da kažemo da je ova nastupajuća vlada jedna od tri najbrojnije od 2000-te godine. Podaci pokazuju da je prelazna vlada koja je formirana 2000-te godine brojala čak 36 članova, a da je najbrojnija vlada zapravo bila 2008. godine vlada Mirka Cvetkovića, koja je formirana sa 27 članova”, kaže Dimitrijević i ističe da će buduća vlada verovatno biti i brojnija, jer se ne zna koliko će, pored samih ministara imati i potpredsedničkih mesta ili ministara bez portfelja.
Predlog izmena zakona o ministarstvima predviđa ozbiljno tumbanje sadašnje vlade – neka ministarstva se dele i drugačije grupišu nego do sada, a biće i potpuno novih ministarstava, poput onog za spoljnu i unutrašnju trgovinu ili za javna ulaganja.
Kako kaže Dimitrijević, to novo ministarstvo za javna ulaganja je pomalo deža vi i podseća na neka ranija rešenja i na Velimira Ilića kao ministra.
“Nekako mi se to prosto čini kao da je to neki pandan nekadašnjem ministarstvu za se kapitalne investicije, koje je nekada postojalo. Postojao je i nacionalni investicioni plan. Kad gledamo dalje u prošlost možda će to biti nešto slično, ali svakako ćemo videti i pratiti šta će kvalitetno u našim životima doneti ovo ministarstvo i da li će to biti zapravo jedan efikasniji način sprovođenja projekata koji su okrenuti na razvoj zemlje. I da li ćemo naravno imati transparentan i odgovoran rad ovog ministarstva i dostupne sve podatke u većoj meri nego što smo to imali pre”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Dimitrijević.
On dodaje da promene u vladi mogu da znače i promenu načina bavljenja politikom i rukovođenjem uopšte različitim delatnostima i poslovima u Srbiji.
“O motivima možemo naravno da razgovaramo, sigurno da su oni vezani za unutrašnju i rekao bih i za spoljašnju politiku i verujem da ćemo tokom diskusije u Skupštini Srbije sada i čuti nešto više o tome šta su bili pravi motivi predlagača za ovoliki broj promena”, kaže Dimitrijević.
Međutim, prema mišljenju Dragana Popovića iz Centra za praktičnu politiku, razlozi za promene u srpskoj vladi su daleko prozaičniji i možda već viđeni.
“Prvo imaju imena ljudi koji treba da budu ministri, a onda im smišljaju ministarstva. Nema ovde nikakvog promišljanja, da je neko seo pa smislio zašto nam treba 25, a ne 15 ministarstava. Nego prosto imaju 25 ljudi koji treba da budu ministri, pa su onda u skladu sa tom smislili 25 ministarstava. Ja verujem da je kod njih sve vrlo podređeno tim ličnim partijskim interesima, nema tu nekakve velike misterije", smatra on.
Popović, kako kaže, bez čvrstih dokaza ne veruje u teorije o mešanju spolja u formiranje nove vlade i izbor ministara, posebno ako se posmatra iz ugla moći kojom predsednik Srbije raspolaže.
“Pre svega verujem da je ovde u pitanju namirenje različitih interesa, različitih grupa unutar SNS-a, unutar koalicije, unutar celog tog galimatijasa koji upravlja ovom zemljom već više od decenije. Tako da, iskreno, uz realnu mogućnost da grešim čini mi se da su unutrašnji razlozi jedini razlog zašto će vlada da izgleda ovako kako će da izgleda”, uveren je Popović.
Govoreći o konkretnih rešenjima koja se predlažu izmenama Zakona o ministarstvima, Popović ističe da nema mnogo argumenata za formiranje novog ministarstva za javna ulaganja.
“Zbog nekog razloga su procenili da sadašnja Kancelarija za javna ulaganja treba da bude ministarstvo. Kažem, kad budemo videli ime koje vodi možda će nam biti jasnije zbog čega je to. Nemamo nekog smislenog opravdanja zašto bi to bilo ministarstvo. Ministarstvo je najkrupniji organ javne uprave, trebalo da ono ipak u sebi sadrži, da objedinjuje nekoliko resora, pa da ima neki taj element koordinacije među tim resorima koji su slični. međusobno. Javna ulaganja nisu resor uopšte. To je jedan od poslova koji država obavlja”, kaže u razgovoru za Glas Amerike.
S obzirom na loše ocene koje je Srbija u poslednjem Izveštaju Evropske komisije dobila na planu medijske situacije u zemlji, zanimljivo je da se resor informisanja, koje je u sadašnjoj raspodeli vezano za ministarstvo kulture, po novom biti uz ministarstvo telekomunikacija. Kako kaže, to nije nova ideja – već je ranije bilo sličnih predloga.
“Izgleda da je ta ideja sada prošla i kada budemo videli ime ministra videćemo i sa koje strane vetar duva. Ali opet kažem – stvarno je gotovo pa nemoguće da ta činjenica kako je strukturirano ministarstvo koje se bavi poslovima javnog informisanja – da ta činjenica utiče na slobodu medija. Na slobodu medija prosto utiče vlast ne čijem je čelu Aleksandar Vučić i on donosi sve odluke, a posebno odluke vezane za slobodu medija", uveren je Popović.
Sagovornici Glasa Amerike saglasni su u oceni da će na rad vlade mnogo više uticati sam izbor budućih ministara nego način na koji je ustrojena vlada ili koliko će imati ministarstava:
“Mislim da će veoma zavisiti i od personalnih rešenja i ljudi koji će voditi ministarstva i koji će nekom svojom dinamikom, da ne kažem svojom politikom i svojim znanjem ili veštinama davati ton i način rada. I to mogu da povučem paralelu i sa funkcionisanjem drugih državnih organa. Vrlo često u Srbiji kažemo – imamo zakonodavni okvir koji je u većoj ili manjoj meri u suštini dobar, dovoljno dobar da obezbedi kvalitetno funkcionisanje države. Ali je pravo pitanje ko su ljudi koji zakone sprovode i ko su ljudi u institucijama”, kaže Pavle Dimitrijević iz Crte.
A govoreći o imenima Miloša Vučevića, Ivice Dačića, Siniše Malog ili Gorana Vesića, koji se pominju kao sigurni budući ministri, Dragan Popović smatra da to više pokazuje ko je u ovom trenutku blizak lideru SNS-a i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nego ko je sposoban i speman da bude ministar.
“Oni su igrači čije učešće u vladi uopšte nije sporno. Oni su jako bliski Vučiću u ovom trenutku. Ali ne znači da će to ostati dugo. Ima dovoljno mesta, 25 imena je veliki broj tako da biće i nekih popularnih `koski` da se mediji tako malo bave time ko je iznenađenje. Vučić to uvek radi. On uvek ubaci nekog ko je zvučno ime da prosto javnost se bavi time, kako se ne bi bavila nekim suštinskijim pitanjima”, kaže Dragan Popović.
On ističe da će u vladi biti mesta i za ona imena za koje se veruje da su po volji ili Moskve ili Brisela i Vašingtona.
“Vi vidite da tu nema politike vlade. Politika vlade je formalno za EU, Vulin je protiv EU, Nenad Popović se ponaša kao da je građanin Rusije, a ne Srbije. Zorana Mihajlović vodi svoju politiku – dakle, svima njima je dozvoljeno da to rade i ne samo dozvoljeno - ja verujem da su podstaknuti da tako nastupaju i to rade, da se stvori što veći haos”", zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Dragan Popović iz nevladinog Centra za praktičnu politiku.
