U konkurenciji 70 država, ili 89 odsto korisnika interneta na svetu, prema izveštaju nevladine organizacije Fridom haus “Sloboda interneta 2022” – Srbija je kategorisana kao slobodna zemlja.
Sa 71 poenom, nalazi se na 17. mestu, četiri pozicije ispod Sjedinjenih Američkih Država.
Skor Srbije u ovoj oblasti, prilično se razlikuje od učinka koji je ostvarila u analizama Fridom hausa o stanju političkih prava i građanskih sloboda ili pak sprovođenju demokratskih reformi.
U tim studijama, objavljenim 2022, prema zaključcima Fridom hausa, Srbija iz godine u godinu beleži neuspehe i svrstana je među delimično slobodne države i hibridne režime.
Grent Bejker, istraživač i analitičar tehnologije i demokratije u vašingtonskoj nevladinoj organizaciji, objašnjava za Glas Amerike da je Srbija u indeksu označena slobodnom državom – ali se, uz to, ipak suočava sa izazovima.
“Neki od razloga zbog kojih je označena slobodnom je dostupnost interneta – u poređenju sa globalnim trendovima. Vlasti ne ograničavaju pristup, retko blokiraju internet stranice. Povremeno se dešavaju slučajevi pritvaranja korisnika interneta zbog njihovih onlajn aktivnosti. Retko se, međutim, suočavaju sa rigoriznim kaznama. Definitivno su zastupljene dezinformacije i koncentracija u medijskoj sferi”, kaže Bejker – dodajući da i dalje postoji prostor za funkcionisanje nezavisnih medija i glasova kritike.
Glas Amerike: Pomenuli ste izazove – šta je u vezi sa tim zaključeno u izveštaju?
Bejker: Povećana je upotreba takozvanih slep tužbi, čiji je cilj da cilj da izazovu znatnu finansijsku štetu kompaniji ili nezavisnim medijima, kako bi bili primorani da prekinu sa radom. Bili smo svedoci takvih tužbi podnetih protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK). Mi i Reporteri bez granica dokumentovali smo i fenomen koji smo nazvali “ružni blizanac” – kada se po uzoru na internet stranicu nezavisnog medija osnuje stranica istog ili sličnog imena koja služi za širenje dezinformacija. Još jedna stvar koja je izazvala zabrinutost je pozivanje na odgovornost ljudi koji su se putem interneta oglašavali o protestima ekoloških organizacija – ili im je, pak, policija dolazila u domove. Takođe, tokom poslednjih godina svesni smo izveštaja da bi vlasti mogle koristiti takozvane špijunske softvere – poput "Predatora" ili "Krugova". Rekao bih da bi to bile glavne brige i izazovi.
Glas Amerike: I uprkos tome – Srbija je označena kao slobodna. Kako to – deluje da se radi o ozbiljnim izazovima?
Bejker: Važno je da imamo u vidu da je naša studija globalna. Činjenica je da nikako nije dobro što su protiv ljudi, u vezi sa ekološkim protestima, podnošene prijave i da im je policija dolazila na vrata. Ali, izveštajem su obuhvaćene i zemlje koje su najniže rangirane, poput Belorusije, čiji se građani suočavaju sa 15 do 18 godina zatvora zbog protesta protiv vlade. Reč je o globalnoj skali: za Srbiju važi visok nivo pristupa, nizak nivo blokiranja i relativno niske kazne zbog aktivnosti na internetu za koje se odgovara. To su stvari koje doprinose da Srbija bude označena kao slobodna. Ali, i dalje će imati svojih problema, kao što to, u suštini, ima svaka zemlja rangirana u našem indeksu.
Ključni nalazi izveštaja Fridom hausa
Fridom haus o svom izveštaju posvećenom internet slobodama navodi da se u toj oblasti beleži nazadovanje 12 godina zaredom. Najveći pad dogodio se u Rusiji, Mjanmaru, Sudanu i Libiji.
“Posle nezakonite i bez povoda sprovedene invazije ruske vojske na Ukrajinu, Kremlj je dramatično intenzivirao napore da suzbije unutrašnje neslaganje i ubrzao zatvaranje ili progon preostalih nezavisnih medija u zemlji”, navedeno je u izveštaju.
Takođe, primećeno je da su u najmanje 53 zemlje, korisnici interneta suočili sa pravnim posledicama zbog izražavanja na internetu, što je često dovelo do drakonskih zatvorskih kazni.
- Vlade napadaju globalnu internet sferu
Fridom haus navodi da je veliki broj vlada blokirao žinternet stranice sa nenasilnim političkim, društvenim ili verskim sadržajem, podrivajući pravo na slobodno izražavanje i pristup informacijama.
"U većini slučajeva ciljani su izvori koji se nalaze izvan zemlje. Takođe, novi zakoni usvojeni na nacionalnom nivou - predstavljaju dodatnu pretnju slobodnom protoku informacija”, ukazano je u tekstu.
- Kina najgora za slobodu interneta
Ta tvrdnja obrazložena je navodima da je cenzura bila pojačana tokom Olimpijskih igara u Pekingu 2022. i pošto je teniska zvezda Peng Šuai optužila visokog zvaničnika Komunističke partije Kine (KPK) za seksualni napad.
“Vlada je nastavila da pooštrava kontrolu nad tehnološkim sektorom u zemlji primenjujući nova pravila koja traže da platforme koriste sopstvene algoritamske sisteme za promovisanje ideologije Komunističke partije", navodi Fridom haus.
- Poboljšanje zabeleženo u 26 zemalja
Uprkos sveukupnom globalnom padu, organizacije civilnog društva u brojnim zemljama pokrenule su zajedničke napore da poboljšaju zakonodavstvo, doprinesu otpornosti medija i obezbede odgovornost tehnoloških kompanija.
“Zajedničke akcije protiv gušenja internet sloboda ili gašenja interneta postale su model za dalji napredak u rešavanju problema poput komercijalnih špijunskih softvera”, navedeno je u tekstu.
- U SAD bolje stanje prvi put posle šest godina
U izveštaju je navedeno da je u Sjedinjenim Državama smanjen broj prijava slučajeva ciljanog nadzora i onlajn uznemiravanja tokom protesta u odnosu na prethodnu godinu.
“SAD se sada nalaze na devetom mestu u svetu, izjednačene sa Australijom i Francuskom. Sjedinjenim Državama još nedostaje sveobuhvatan federalni zakon o privatnosti, dok su vlasti napravile mali napredak u donošenju drugih zakona koji se odnose na slobodu interneta. Uoči izbora u novembru 2022. onlajn prostor prožet je političkim dezinformacijama, teorijama zavere i uznemiravanjem ljudi angažovanih u izbornom procesu, kao i zvaničnika", navodi vašingtonska nevladina organizacija.
- Ljudska prava ugrožena borbom za kontrolisanje oblasti interneta
Fridom haus u izveštaju konstatuje da se autoritarne države bore da promovišu sopstveni model digitalne kontrole širom sveta.
“Kao odgovor, koalicija demokratskih vlada osnažila je promociju ljudskih prava – predstavljajući svetu mogućnosti pozitivnog ishoda. Međutim, napredak ometaju problematične prakse koje se prema slobodi interneta primenjuju u tim zemljama”, aludira se na države sa autoritarnim režimom u izveštaju Fridom hausa.
Glas Amerike: Da li je moguće da država koja tri godine zaredom nije kategorisana kao demokratska - spada u kategoriju hibridnih režima prema izveštaju Fridom hausa “Zemlje u tranziciji” – ili je pak ocenjena kao delimično slobodna u izveštaju “Sloboda u svetu” – može biti označena slobodnom u sferi interneta?
Bejker: To se događa u slučajevima u kojima vlade nemaju oštre propise u vezi sa blokiranjem i ograničavanjem internet sadržaja – što je slučaj u Srbiji. Ona je zabeležila visoku ocenu u oblastima dostupnosti interneta i onlajn sadržaja. Naša studija je komplementarna studijama “Sloboda u svetu” i “Zemlje u tranziciji”. Njihovi nalazi se neće uvek preklapati, jer je polje internet sloboda fundamentalno drugačije od razmišljanja o demokratiji - u tradicionalnom smislu.
Glas Amerike: Da li ste imali u vidu okolnosti da se internet, prema napomenama brojnih uglednih međunarodnih nevladinih organizacija i srpskih medija i novinara, često u Srbiji koristi za sprovođenje klevetničkih kampanja i pretnji nezavisnim novinarima i medijima, ili pak bot kampanje u korist vlast… Primera radi, u aprilu 2020. Tviter je deaktivirao skoro 8600 naloga koji su bili naklonjeni vladajućoj stranci u Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću. Imaju li ove stvari ikakvog uticaja na učinak određene zemlje u izveštaju?
Bejker: Da, apsolutno. Dakle, u obzir su uzeti stepen dezinformacija, odluka Tvitera koju ste pomenuli, kao i činjenica da je Tviter u Srbiji označio medije koji sarađuju sa vlastima. To su oblasti u kojima je Srbija relativno nisko ocenjena. U odeljku o dezinformisanju obuhvaćeno je i zastrašivanje i to u svoja dva oblika: uznemiravanju i nasilnim napadima. Zato je sakupila sedamdesetak, a ne stotinu poena. To što je rangirana kao slobodna – ne znači da u Srbiji ne treba raditi na tome da stvari budu bolje.
Glas Amerike: Da li je neuobičajeno imati ovakvu vrstu neslaganja u različitim izveštajima ili istraživanjima koja se tiču iste zemlje?
Bejker: Ne događa se učestalo – ali se dešava. Na primer, Mađarska je važila za slobodnu zemlju u oblasti interneta dok je bila rangirana kao delimično slobodna u našem indeksu “Sloboda u svetu”. Događa se da ima dosta preklapanja, ali postoje i oblasti u kojima to nije slučaj.
Glas Amerike: Zašto je Srbija jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je obuhvaćena izveštajem?
Bejker: Naš indeks trenutno obuhvata 70 država i zaista bismo želeli da pokrijemo više. Pomenuo sam da smo Srbiju dodali u poslednjem ciklusu. Nije prvi put da se tako nešto desilo. U obzir uzimamo nekoliko kriterijuma kada se opredeljujemo da izveštajem obuhvatimo neku zemlju: njenu veličinu, geografsku raznolikost, infrastrukturu interneta i dostupnost. Ne bi nam bilo od koristi da uvrstimo neke u kojima postoje znatne restrikcije, kao što to ne bi bio slučaj ni sa onima za koje znamo da se ne suočavaju sa ograničenjima. Trenutno, pokrivamo 89 odsto korisnika interneta širom sveta – želimo da ih bude više i da među njima bude i više zemalja sa Balkana.
