Američki predsednik Džo Bajden uputio je snažno upozorenje Rusiji da ne pokuša da iskoristi prljavu bombu ili bilo koje drugo nuklearno oružje u ratu u Ukrajini.
"Rusija bi počinila neverovatno ozbiljnu grešku ako bi upotrebila taktičko nuklearno oružje", izjavio je predsednik u utorak odgovarajući na pitanje novinara da li se Rusija sprema za operaciju u kojoj bi detonirala prljavu bombu, a zatim za eksploziju optužila Ukrajinu, kao izgovor za eskalaciju sukoba.
"Ne mogu još da garantujem da je u pitanju takva operacija. Ne znam. Ali to bi bila ozbiljna, ozbiljna greška", rekao je.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs izjavio je u utorak da postoji razlog za zabrinutost, budući da je Rusija "već više puta demonstrirala spremnost da optužuje druge za nešto što sama planira da uradi."
Rusija je prethodno iznela tvrdnje pred Savetom bezbednosti da se Ukrajina sprema da upotrebi takozvanu prljavu bombu na sopstvenoj teritoriji - što je tvrdnja koju zapadni i ukrajinski zvaničnici odbacuju kao dezinformaciju i izgovor za eskalaciju rata.
Zvanična Moskva je u ponedeljak Ujedinjenim nacijama uputila pismo u kom je iznela tvrdnje o tome.
„Prilično smo zadovoljni jer smo podigli svest. Ne smeta ukoliko se bude tumačilo kao bajka o dečaku i vuku – jer ako se to dogodi predstavljaće užasnu katastrofu koja potencijalno preti čitavoj Zemlji”, rekao je zamenik ruskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja ponovio je tvrdnje Rusije – rekavši da Zapad nije mudro postupio kad ih je odbacio.
Ruski navodi prate nagoveštaje Moskve da bi mogla biti prinuđena da upotrebi taktičko nuklearno oružje protiv Ukrajine.
Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski istakao je da su tvrdnje Moskve o mogućoj navodnoj upotrebi takozvane prljave bombe, ukazuju da Moskva planira takav napad, kao i da za to namerava da optuži Kijev.
Francuska, Britanija i Sjedinjene Države ukazuju da su ruski navodi, kako su se izrazili, očigledno lažni.
Takođe, Vašington je upozorio Rusiju da će trpeti, kako je ukazano, teške posledice, u slučaju bilo kakve upotrebe nukleranog oružja.
„Nismo videli i čuli nikakve nove dokaze“, izjavio je zamenik britanskog ambasadora u UN Džejms Kariuki.
“Radi se o čistoj ruskoj dezinformaciji kakvu smo videli mnogo puta ranije i trebalo bi da prestanu sa tim”, istakao je on.
U reakciji na optužbe Moskve, Međunarodna agencija za atomsku energiju, saopštila je da će poslati inspektore – na zahtev Kijeva - u dva ukrajinska grada čija imena nisu poznata.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da Ukrajina ne raspolaže, niti planira da razvija nikakve, takozvane, prljave bombe.
"Prljave bombe" - oružje straha
Glavni cilj prljavih bombi je da izazivaju paniku i strah, tako što dižu radioaktivnu prašinu i dim u atmosferu. Iako do sada nikada nije zabeležen napad prljavom bombom, dva neuspešna pokušaja da se takvo oružje detonira prijavljena su u južnoj ruskoj republici Čečeniji pre više od dvadeset godina.
Tehnički poznate kao naprave za radiološko raspršivanje, prljave bombe su relativno primitivno, neprecizno oružje. Mnogo su lakše i jeftinije za izradu od nuklearnog oružja i daleko manje opasne. Prljave bombe koriste konvencionalan eksploziv, kao što je dinamit, koji se postsavlja pored radioaktivnog materijala, koji se zatim izbacuje snagom eksplozije. Količina raspršenog radioaktivnog materijala, iako opasna, nije nužno i smrtonosna.
Broj žrtava i razmere štete od detonacije prljave bombe zavise od raznih faktora. Najvažniji je vrsta i količina konvencionalnog eksploziva koji je upotrebljen, od čega zavisi jačina eksplozije. Drugi faktor su vremenski uslovi - posebno vetar - u vreme eksplozije. Mnoge prljave bombe ne bi emitovale dovoljno radijacije da izazovu smrt ili čak težu bolest. Prljava bomba bi verovatno izazvala ograničeni broj smrtnih slučajeva. Njen glavni efekat je psihološki.
Time je ukrajinski diplomata reagovao na tvrdnje Rusije da da se sprema da upotrebi tu vrstu naoružanja – što je pitanje koje će izneti pred Savet bezbednosti UN.
“Ukrajina se 1994. odrekla svog nuklearnog oružja i ne planira da ga nabavlja. Stručnjaci Međunarodne organizacije za atomsku energiju uskoro će stići u Ukrajinu i imaće pun pristup”, rekao je Kuleba.
On je istakao da je Ukrajina uvek bila transparentna – pozvavši Rusiju da pokaže istu transparentnost.
“Istrajnost Rusije u vezi sa ovim tvrdnjama zabrinjava da će Rusija sprovesti operaciju lažnog pripisivanja odgovornosti”, ukazao je Kuleba.
Tvrdnje o navodnoj upotrebi takozvanih prljavih bombi Rusija bi trebalo da pokrene tokom susreta petnaestočlanog tela iza zatvorenih vrata.
Ambasador Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja poslao je pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i Savetu bezbednosti u ponedeljak uveče, u koji je uvid imao Glas Amerike, rekavši da će Rusija "smatrati upotrebu prljave bombe od strane kijevskog režima kao akt nuklearnog terorizam".
Ukrajina je oštro demantovala navode Moskve da planira da detonira prljavu bombu na sopstvenoj teritoriji i zauzvrat optužila Rusiju da planira da iskoristi pretnju bombom sa nuklearnim materijalom kao izgovor za eskalaciju u Ukrajini.
Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs upozorio je u ponedeljak na "duboke posledice" koje bi zadesile Rusiju ako upotrebi prljavu bombu ili bilo koje drugo nuklearno oružje.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u ponedeljak da su saveznici u NATO-u odbacili tvrdnje Rusije da se Ukrajina sprema da upotrebi prljavu bombu na sopstvenoj teritoriji i dodao da "Rusija to ne sme da koristi kao izgovor za eskalaciju".
Stoltenberg je rekao da je u ponedeljak razgovarao sa sekretarom odbrane SAD Lojdom Ostinom i njegovim britanskim kolegom Benom Volasom.
U međuvremenu, šef ruskih snaga za nuklearnu, biološku i hemijsku zaštitu, general-potpukovnik Igor Kirilov, na brifingu za medije rekao je da se ruske snage "spremaju da rade pod radioaktivnom kontaminacijom".
Američki zvaničnici rekli su u ponedeljak da trenutno nema naznaka da je Moskva uložila bilo kakve napore da upotrebi prljavu bombu ili nuklearno oružje.
"Ne vidimo ništa na putu priprema ruske strane za upotrebu nuklearnog oružja", rekao jeovinarima n portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Marijano Grosi potvrdio je da "nisu pronađene neprijavljene nuklearne aktivnosti ili materijal" na ukrajinskim nuklearnim lokacijama.
"IAEA je pregledala jednu od ovih lokacija pre mesec dana i svi naši nalazi bili su u skladu sa deklaracijama o zaštitnim merama Ukrajine", rekao je Grosi.
Grosi je potvrdio da su obe lokacije pod zaštitom IAEA i da ih redovno posećuju inspektori IAEA. On je dodao da je IAEA u ponedeljak primila pismeni zahtev Ukrajine da pošalje timove inspektora koji će izvršiti verifikacione aktivnosti na dve lokacije.
Kako Ukrajina napreduje ka Hersonu, raste pritisak na Rusiju, koja je tamo naložila 60.000 ljudi "da spasavaju živote" i pobegnu od ukrajinske kontraofanzive.
U razgovorima sa francuskim, britanskim i turskim kolegama u nedelju, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je razgovarao o "situaciji koja se brzo pogoršava" i izneo optužbe da Ukrajina planira da upotrebi prljavu bombu.
U zajedničkom saopštenju, ministri spoljnih poslova Francuske, Britanije i Sjedinjenih Država rekli su da su svi odbacili optužbe i potvrdili svoju podršku Ukrajini protiv Rusije.
"Naše zemlje su jasno stavile do znanja da svi odbacujemo transparentno lažne navode Rusije da se Ukrajina sprema da upotrebi prljavu bombu na sopstvenoj teritoriji", rekli su oni. "Svet bi prozreo svaki pokušaj da se ova tvrdnja iskoristi kao izgovor za eskalaciju".
Predsedavajući Združenog generalštaba general Mark Mili razgovarao je telefonom sa ruskim generalom Valerijem Gerasimovim, načelnikom ruskog Generalštaba, navodi se u saopštenju Sekretarijata za odbranu. Takođe je rečeno da su se obe strane složile oko važnosti održavanja otvorenih kanala komunikacije.
Ukrajina je odbacila ruske navode da bi ukrajinske snage mogle detonirati radioaktivnu napravu i optužila Rusiju da planira da izvrši takav čin i da za to okrivi Ukrajinu.
"Ruske laži o Ukrajini koja navodno planira da upotrebi 'prljavu bombu' su koliko apsurdne toliko i opasne", napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Tviteru.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je tokom noćnog obraćanja u nedelju da je Rusija jedina u regionu sposobna da upotrebi nuklearno oružje.
"Ako Rusija pozove i kaže da Ukrajina navodno nešto sprema, to znači jedno: Rusija je sve ovo već pripremila", rekao je Zelenski. "Verujem da sada svet treba da reaguje na najoštriji mogući način".
Iranske bespilotne letelice
Predsedavajuća Predstavničkim domom američkog Kongresa Nensi Pelosi rekla je u ponedeljak da Iran čini svet manje bezbednim snabdevajući Rusiju bespilotnim letelicama koje ona koristi protiv ciljeva u Ukrajini.
"Mislim da Iran pravi veliku grešku", rekla je Pelosi posle sastanka sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem. "Pre svega, moramo da budemo u stanju da se suprotstavimo bespilotnim letelicama... to je opasna tehnologija i mora se zaustaviti", rekla je ona.
Pelosi je doputovala u Zagreb u ponedeljak da prisustvuje "Samitu platforme o Krimu", o nezavisnosti Ukrajine i povratku poluostrva Krim Kijevu od njegovog pripajanja Rusiji 2014.
"Već neko vreme pokušavamo da imamo nuklearni sporazum sa Iranom kako bismo mogli da učinimo svet bezbednijim mestom, a sada oni odlaze da pomažu Rusima i čine svet manje bezbednim mestom", rekla je Pelosi.
Ruska invazija na Ukrajinu u ponedeljak je ušla u osmi mesec.
Pelosi je snažno podržavala pružanje pomoći i vojne pomoći zemlji u odbrani od invazije Rusije 24. februara.
Iran je negirao da isporučuje dronove Rusiji za upotrebu u Ukrajini i osudio je poziv Britanije, Francuske i Nemačke Ujedinjenim nacijama da istraže da li je Rusija koristila ofanzivne dronove iranske proizvodnje.
Iran neće ostati ravnodušan ako se dokaže da njegove bespilotne letelice koristi Rusija u Ukrajini, preneli su u ponedeljak iranski državni mediji ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolajan.
"Ako nam se dokaže da se iranski dronovi koriste u ukrajinskom ratu protiv ljudi, ne treba da ostanemo ravnodušni". Takođe je rekao da će se odbrambena saradnja Teherana i Moskve nastaviti.
Odbačena žalba Britni Grajner
Ruski sud odbacio je žalbu američke košarkaške zvezde Britni Grajner na devetogodišnju zatvorsku kaznu zbog posedovanja kertridža sa uljem marihane - čime je, kako javlja Rojters, otvoren put da bude poslata u kaznenu koloniju.
Dvostruka osvajačica zlatne olimpijske medalje uhapšena je 17. februara na moskovskom aerodromu sa vajp kertridžima koji sadrže ulje kanabisa, koje je zabranjeno u Rusiji. Osuđena je 4. avgusta na devet godina kazne zatvora zbog posedovanja i šverca droge.
Advokati Grajnerove, Marija Blagovolina i Aleksandar Bojkov, rekli su da će ona učestvovati na saslušanju u utorak putem video linka iz pritvora u kojem je zadržana i da očekuju presudu istog dana.
"Veoma je nervozna u iščekivanju žalbenog ročišta. Britni ne očekuje da će se desiti neka čuda, ali se nada da će žalbeni sud čuti argumente odbrane i smanjiti trajanje (kazne)", rekli su.
Grajner je priznala krivicu na suđenju, ali je rekla da je napravila "poštenu grešku" i da nije nameravala da prekrši zakon.
Vašington kaže da je Grajner pogrešno privedena i da je ponudio da je zameni za Viktora Buta, ruskog trgovca oružjem koji služi 25-godišnju zatvorsku kaznu u Sjedinjenim Državama.
Moskva je takođe sugerisala da je otvorena za razmenu zatvorenika.
