U prisustvu velikog broja gostiju iz zemlje i inostranstva danas i sutra se u Beogradu održava velika bezbednosna konferencija koju organizuje Beogradski centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Pod naslovom “Autoritarnost kao uzrok rata i dužnost otpora” na konferenciji se razmatraju aktuelne teme – pre svega rat u Ukrajini, odnosi u Evropi i svetu, kao i pozicije regiona Zapadnog Balkana i Srbije u takvim okolnostima.
Kao gost konferencije učestvuje i bivši ministar spoljnih poslova Severne Makedinije Nikola Dimitrov, koji je u izjavi za Glas Amerike ocenio da Evropa u ovom trenutku zbija redove, da se konsoliduje, ali i da ovaj region nije nužno predmet te integracije.
Ne vidim da je dosadašnja atmosfera razgovora pretočena u konkretnu politiku, kaže Dimitrov:
“U ovom periodu zadatak i našeg regiona, i Brisela i svih članica EU je da ovaj proces napravimo realnijim i opipljivijim, budući da građani Balkana gube nadu. I ne veruju rečima predstavnika EU. A ako EU ne uspe sa nama sigurno neće uspeti ni sa Ukrajinom, Moldavijom. Znači, sada je momenat da okrenemo stranicu”.
Kako je istakao istraživač BCBP-a Luka Šterić rat u Ukrajini je ponovo stavio Zapadni Balkan u centar pažnje Evropske unije, ali je po njegovom mišljenju potencijalna opasnost da zbog sadašnje situacije u Evropi reforme država koje pretenduju da postanu članice EU ne budu više u prvom planu, već da se na prvo mesto stave geopolitički interesi:
“Ono što je opasnost je da geopolitički momenat u kome se nalazimo bude praktično nastavak ili čak da ojača onu politiku EU kojoj sada prisustvujemo, a to je politika stabilokratije. Što znači da je Evropa spremna da zatvori oči prema demokratskim nazadovanjima i manjikom reformi u regionu, kako bi dobila saveznike u svom geopolitičkom zagovaranju i to je ono što predstavlja veliku opasnost po čitav region, pa i po Srbiju”, rekao je u rzazgovoru za Glas Amerike Šterić.
Ključno je pitanje šta je suština ovog procesa, smatra Dimitrov i napominje da je za zemlje kandidata važnije i od samog članstva da iskoriste proces i postanu kao države koje su im uzor, koje su uređene, gde ima reda, gde su institucije mnogo jake i gde ima pravde:
“Hipotetički, ako Srbija, ako naša Makedonija, ako Albanija pristupe sutra – probudićemo sa istim problemima. Imaćemo pristup većem broju fondova i to će pomoći ali neće biti dovoljno. I zato treba da iskoritismo geopolitički momenat da damo političko gorivo procesu, istina da izađe na videlo. I da EU reši da ovaj proces zatvori”, kaže Dimitrov.
Po mišljenju potpredsednika Evropskog pokreta u Srbiji Duška Lopandića region je strukturno nestabilan još od vremena raspada velike Jugoslavije, zbog čega neko sa strane ovde dominira. Kako smatra, danas bi bilo prirodno da se EU uključi i integriše ceo region:
“A ako ona to ne radi kao što nije radila 10-15 godina onda dolaze i drugi činioci od Rusije, Turske preko Kine i arapskih nekih uticaja. Mislim da je ovaj rat svima, osim toga što je i opasan i zlokoban, na neki način pokazao da je to kašnjenje koje se desilo u regionu može da dalje destabilizuje situaciju. I zato je dobro što je EU sad ponovo preuzela inicijativu na razne načine, od ovih poseta preko stvaranja evropske političke zajednice”.
U ovom kontekstu važno je pitanje prioriteta, nastavlja Lopandić, a za sve, pre svega za EU je prioritet održavanje stabilnosti u regionu i relativno mirnih odnosa, jer se lako mogu destabilizovati, posebno u sada u ovom kontektstu sada rata, što bi bilo zaista dramatično:
“Druga stvar su reforme koje su u kašnjenju i tu Srbija je dobar primer. Dakle reforme su zapuštene potpuno, ja mislim poslednje pola decenije da se ništa nije radilo. I da je Srbija u jednom okretanju poput onog raka unazad kad se radi o političkim reformama i vladavini prava i slično. Bez obzira šta se desilo sa temama kao što je Kosovo i odnos prema Rusiji neophodno je da se vratimo na put reformi”.
Govoreći o poziciji Srbije Luka Šterić smatra da u ovom trenutku ne postoji spremnost Zapada da se Srbija pritisne do kraja, s obzirom da bi tako izgubili ključnog bezbednosnog igrača u regionu. Takođe, ni aktuelna situacija ne ide na ruku Srbiji, smatra Šterić:
“Činjenica je da prosto geopolitičke okolnosti ne odgovaraju politici balansiranja koju je Srbija do sada vodila – jako je teško balansirati u polarizovanom svetu. Međutim ono što je ključno pitanje za Srbiju je šta je plan B i čini mi se da trenutno taj plan B ne postoji, ali istovremeno mislim da nema ni spremnosti da se napusti ova politika balansiranja”.
Na skupu BCBP-a je govorio i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, koji je ocenio da je ruska agresija na Ukrajinu vododelnica za EU, jer ju je učinio jedinstvenijom i odlučnijom, dok zemlje Zapadnog Balkana vidi kao najbliže partnere i buduće članice Unije.
“Politika proširenja EU je više nego ikada strateško ulaganje u dugoročnu bezbednost, stabilnost i napredak evropskog kontinenta”, naveo je Žiofre i dodao da sadašnju poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen regionu predstavlja predanost i odlučnost EU da pokrene proces proširenja.
