Beograd je poslednjih dana ponovo u vrhu svetske liste gradova sa nazagađenijim vazduhom , a u petak se pozicionirao na neslavno treće mesto globalne liste, odmah iza mnogoljudnih Nju Delhija u Indiji i Lahorea u Pakistanu. Građani i opozicija glasno negoduju, dok stara-nova ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, najavljuje korake kojima će situacija sa vazduhom u Srbiji biti poboljšana do kraja decembra.
Gusta magla, izmešana sa zagušujućim smogom, u ponedeljak ujutro je prekrila gotovo sve delove glavnog grada Srbije, a sajtovi i aplikacije koji mere kvalitet vazduha pokazivali su crveno upozorenje - da je vazduh nezdrav zbog uvećanog prisustva PM čestica 2,5 sa 94 mikrograma po metru kubnom.
Mediji prenose da je izmerena količina prisustva čestica PM 2,5 preko 17 puta veća od godišnje referentne vrednosti kvaliteta vazduha koju je propisala Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Prema podacima državne Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je jako zagađen u Lazarevcu, a zagađen je i u Pančevu, Smederevu i Velikim Crljenima.
Srbija prva u Evropi po smrtnosti usled zagađenja vazduha
Zagađenje vazduha ima kobne posledice, pa je tako u Srbiji, prema podacima koje je na konferenciji "Sve boje vazduha" organizovanoj početkom oktobra iznela profesorka Dragana Jovanović, svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana aerozagađenjem, dok je Srbija prva zemlja u Evropi i deseta u svetu po smrtnosti od zagađenja vazduha.
PM čestice ostaju u plućima, a posebno ranjivu kategoriju predstavljaju deca, koja usled dugoročne izloženosti zagađenju posledično imaju slab razvoj mozga, naglašeno je tada.
Propisi koji regulišu dozvoljeno zagađenje su manjkavi, zakon o zaštiti vazduha se ne primenjuje u potpunosti, a ključnu ulogu u narednom periodu bi trebalo da ima pravosuđe kako bi se istakla razlika između nemanja sposobnosti da se preduzmu mere protiv zagađenja i odbijanja da se potrebni koraci naprave, rečeno je na konferenciji.
Iako se stvarni doprinos zagađivača zagađenju zapravo ne meri dovoljno, prema dostupnim podacima iz 2020. enegetski sektor, odnosno proizvodnja struje i toplotne energije, glavni su zagađivači vazduha. Naveći proizvođači upravo su toplane do 50 megavata snage. Najproblematičnije su elektrane koje koriste mazut i ugalj, kao i one koje koriste nekvalietan lignit.
Nakon elektrana, najodgovornija su individualna ložišta, posebno domaćinstva koja zbog nedostatka novca lože goriva koja emituju veliku količinu zagađenja, poput otpada, plastike, gume pa čak i korišćenog motornog ulja, rečeno je na konferenciji.
Ministarka Vujović: Poboljšanje će biti vidiljivo tokom ove grejne sezone
Ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije, Irena Vujović, rekla je da se rezultati mera za smanjenje zagađenja vazduha mogu očekivati tokom trajanja grejne sezone, koja u Beogradu i mnogim drugim gradovima Srbije počinje u utorak, 1. novembra, što je 15 dana kasnije nego ranijih godina.
Ona je novinarima, nakon skupa "Dijalog o klimatskim promenama", uoči globalnog klimatskog samita UN - COP27, izjavila da su tokom protekle dve godine menjani kotlovi u školama, bolnicama i gradskim toplanama na one koji koriste čistije energente, a da veliki zagađivači imaju period prilagođavanja i da svi izrađuju dokumenta.
Kazala je da su vlasti u komunikaciji sa najvećim zagađivačima i da očekuje da će merenja, koja će se vršiti svakog meseca, pokazati poboljšanje.
"Radimo intenzivno na programu kvaliteta vazduha, sada se usaglašava sa drugim institucijama i do kraja godine očekujemo usvajanje", rekla je Vujović, prenosi FoNet.
Ona je podsetila da je ministarstvo na čijem je čelu radilo na smanjivanju zagađenja vazduha kroz subvencije i različite druge mere, poput sađenja 100.000 stabala drveća, subvencija za ekološka vozila, zamene ložišta i kotlarnica.
Vujović je podsetila da je Srbija mali emiter gasova staklene bašte i da je "posvećena doprinosu ispunjenja globalnih ciljeva".
