Srbija želi da nađe zajednički interes sa zapadnim zemljama i dogovor oko Kosova, ali ne može da pusti „jedinu ruku koja je drži iznad provalije“ po tom pitanju, a to je Rusija, kaže u intervjuu za Glas Amerike Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, koji je nedavno drugi put stupio na tu dužnost.
On smatra da je vitalni interes EU da Srbija bude njena članica, ali da istovremeno zapadne zemlje aktuelnom politikom guraju Beograd ka Moskvi. Šef srpske diplomatije kaže i da spoljna politika Srbije mora da bude "veleslalom".
Govoreći o sednici Komiteta ministara Saveta Evrope u četvrtak, Dačić kaže da se pitanje članstva Kosova verovatno neće naći na dnevnom redu sutrašnjeg sastanka, ali da to ne znači da je stvar rešena.
"Republika Irska (predsedavajuća) je odustala i neće to predložiti na sednici Komiteta ministara. Da li će neko drugi predložiti, to ne znamo, ali ne verujem, jer su za to potrebne neke pripreme. Znači, to se sada prenosi na sledećeg predsedavajućeg, to je Island i sada moramo da radimo sa Islandom“, kaže Dačić.
Glas Amerike: Kako Vam deluje trenutna situacija na Kosovu, da li je bliže eskalaciji ili dijalogu?
Dačić: Očigledno je da prištinska strana priželjkuje određenu vrstu eskalacije, odnosno priželjkuje da Srbija bude optužena da je remetilački faktor. Zato pristupamo veoma pažljivo, mi želimo svima da damo do znanja da mi želimo dijalog, želimo mirno rešenje svih problema, jedino na šta ne možemo da pristanemo je da neko maltretira građane, primenjuje silu, da ih teroriše, to ne možemo da dozvolimo. Mislim da je veoma važno da je neki nivo verbalne osude koji postoji od zapadnih zemalja, uključujući i Ameriku, malo povišen u odnosu na Prištinu. S tim što tu nedostaje završetak rečenice - odnosno ako se to ne desi, šta će da se desi? Mislim da Priština bez toga neće previše da se obazire na takve vrste izjava“.
"Pitam američke partnere- šta je ponuda za nas?"
Glas Amerike: U vezi sa sankcijama Rusiji, mnogo ste o tome govorili u javnosti i jednom prilikom ste rekli da „možemo da uvedemo sankcije Rusiji, ali ne možemo da se odreknemo Kosova“. Zbog čega povezujete te dve stvari i zašto mislite da bi Rusija, kada bi joj Srbija uvela sankcije, promenila stav o Kosovu?
Dačić: To je logika velikih sila. Zašto velike sile Zapada insistiraju da Srbija uvede sankcije Rusiji? Zašto ne razumeju poziciju Srbije? Pa isto tako i Rusija neće razumeti poziciju Srbije. Velike sile razmišljaju logikom svojih interesa, a mi razmišljamo logikom našeg interesa, a to je taj da mi sada, kada bismo govorili o Rusiji i Ukrajini sa aspekta toga da nemamo problem našeg teritorijalnog integriteta, mi bi uvek glasali kao što glasamo principijelno, protiv te vojne intervencije, agresije, za očuvanje principa teritorijalnog integriteta. I mi uvek tako glasamo bilo da je reč o Kosovu, Ukrajini, nekom drugom delu sveta. A zapadne zemlje i Rusija selektivno gledaju na to, u jednom slučaju se pozivaju na to, u drugom slučaju rade drugačije.
Glas Amerike: Ruski predsednik Vladimir Putin je, pokušavajući da legitimiše secesiju Donjecka i Luganska upotrebio primer presude Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Upravo na liniji onoga što ste rekli da velike sile gledaju svoje interese, na osnovu čega verujete da Rusija ne bi promenila svoju poziciju koja trenutno odgovara Srbiji u vezi sa Kosovom, ako bi joj njeni interesi nalagali drugačije?
Dačić: Mislim da je ovde reč o tome da svaka od velikih sila koristi argumente koji joj odgovaraju. U ovom trenutku Rusiji odgovara da se poziva na to "kad može Kosovo, može i Donbas". Ali, nije samo Rusija koja će se na to pozivati, pa i Katalonija kaže "kad može Kosovo može i Katalonija". Da budem iskren, i Republika Srpska može sutra da kaže „kad može Kosovo, može i Republika Srpska“. Sa druge strane, Zapad će reći to nije isto, Kosovo je slučaj sui generis, nemojte vi da se poredite sa Kosovom, a ni jedni ni drugi nisu u pravu. A mi moramo da se brinemo o našim interesima. Odnosno, šta se dešava, da pojednostavim to pitanje, a pošto je ovo Glas Amerike da pitam naše američke partnere: ako uvažavaju naše interese, šta je ponuda, šta je predlog za nas? Šta je to što bi bio zajednički interes Srbije i Amerike, kada je reč o našim problemima? Šta je to što je predlog, ako je vama važno da Srbija bude deo EU, da uvede sankcije Rusiji i sve ostalo. Valjda su svesni toga, ako mi to uradimo, mi ostajemo bez podrške Rusije u Savetu bezbednosti UN.
Glas Amerike: A šta bi bila bolja ponuda?
Dačić: To je pravedna ponuda za rešenje pitanja Kosova. Pa ne može ponuda biti glasajte za sankcije Rusiji, a druga tačka primićemo Kosovo u UN i Savet Evrope. Pa čekajte, nismo mi pali s Marsa pa sad ne znamo da gledamo šta je naš interes. Ovo je za nas loša opcija. Mi hoćemo dogovor, hoćemo, ali niko ne pušta ruku dok je iznad provalije dok ne dobije drugu ruku. A koja je to druga ruka? Jer oni hoće da pustimo tu jednu jedinu ruku koju držimo. Ja sam potpuno konkretan i praktičan, i to sam pričao i 10 godina unazad i u Vašingtonu - sve dok je problem Kosova aktuelan, mi moramo da vodimo računa o onima koji podržavaju naše interese oko toga.
"Veleslalom" srpske spoljne politike
Glas Amerike: Govorili ste u javnosti o tome da će se sankcije Rusiji odlagati dokle god bude mogla da se trpi šteta. Koje su to crvene linije?
Dačić: Uglavnom svi to gledaju da je to ekonomska šteta. Šteta može da bude i drugačija, a to je – mi možemo da kažemo „nas Kosovo više ne zanima“. Ali, da li je to naš stav? Mi moramo da budemo svesni da i jedno i drugo i treće ne može. Znači, moramo da vodimo balansiranu politiku, da spoljna politika zemalja kao što je Srbija mora da bude veleslalom, od jedne do druge tačke, a da ipak prođete kroz cilj.
Glas Amerike: A cilj je, što je i vlada proklamovala kao strateški pravac - Evropska unija. Smatrate li licemernim takvo trasiranje ako se u ovoj situaciji, kada je rat u Ukrajini, Srbija ponaša kao da nije deo tog kluba, možda čak i potpuno suprotno?
Dačić: Smatrate li licemernim da se taj klub zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine, a ne zalaže se za teritorijalni integritet Srbije? Mi ne možemo da volimo više teritorijalni integritet drugih zemalja nego što je naš. Ja nemam ništa protiv, ali ako govorimo o usaglašavanju spoljne politike, hajde da govorimo i o usaglašavanju spoljne politike EU sa principima međunarodnog prava. Isti argumenti koji se koriste za Ukrajinu, samo umesto Ukrajine precrtajte i napišite Srbije… jel vi mislite da je interes EU da Srbija uđe u EU? Ja mislim da je to njihov vitalni interes. Valjda je vitalni interes svih tih zemalja da Srbija bude deo zapadnog sistema? Pa kako onda zapadne zemlje svojom politikom prema Srbiji guraju Srbiju ka Rusiji? Jer nemamo kome da se obratimo… oni su nas doveli u situaciju da nemamo izbora, odnosno imamo jedan jedini izbor, a to ne smeju nikada da dozvole.
Glas Amerike: Pomenuli ste povlačenje ili zamrzavanje priznanja Kosova, predsednik Srbije je rekao da „u fioci“ drži imena osam država koje su povukle priznanje. Očito je da se nastavlja sa tom diplomatskom kampanjom. Šta Srbija nudi zemljama za koje žele da povuku priznanje Kosova, i da li smo nekada zbog toga imali problema sa EU?
Dačić: Čekajte, jel mislite da oni stvarno znaju gde je Kosovo i šta Kosovo znači i da li su uopšte priznali, ili nisu priznali Kosovo? Jel vi razumete da sam ja ubeđivao neke ministre da su priznali Kosovo, a oni me ubeđuju da nisu? I da me posle sat vremena zovu i kažu da ipak jesu. Problem je u tome što je Kosovo na tome radilo. Što je Kosovo išlo, nudilo, pomagale su im velike zapadne zemlje, a mi nismo našli za shodno ni da posetimo te zemlje i podsetimo na istorijske zajedničke trenutke i sve ostalo. Mi nudimo sporazume o strateškoj saradnji, da vidimo šta jedni drugima možemo da pomognemo, stipendije za studente, vidite da sad ne daju da ukidamo vize, da sad zloupotrebljavaju vize da dolaze i tako dalje..
Glas Amerike: Zar to nije bio slučaj sa Burundijem? (koji je povukao priznanje Kosova i donedavno bio u bezviznom režimu Srbije, dok EU nije zapretila da će Srbiji ukinuti vize, prim. nov)
Dačić: Jeste sa Burundijem, ali znate koliko ima tih Burunđana koji su došli? Dve hiljade. E, ako će tih dve hiljade Burunđana da sruši ovaj čvrsti sistem EU, onda je to tragikomično.
Sporazum o strateškom partnerstvu sa SAD
Glas Amerike: Sastali ste se sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom, saglasili ste se da ima mnogo tema o kojima treba da se razgovara. Šta je prioritet u odnosima sa Amerikom?
Dačić: Ja mislim da treba raditi na tome da se postigne, nije to na meni iako sam više puta predlagao, već više na predsedničkom nivou – da se razmišlja o sporazumu o strateškom partnerstvu. Ali, opet, taj sporazum ne treba da bude samo na papiru, već treba stvarno da se pronađu zajednički interesi, i onda možete da razmišljate o paketu za Srbiju. Ovako, da mi nemamo odgovarajući predlog o kojem bi mogli da razmišljamo, ne govorim o bilateralnim odnosima već o najtežem pitanju kao što je Kosovo, a opet, siguran sam da bez Amerike taj problem nikada neće biti rešen.
Glas Amerike: Vi ste pro-istočno orijentisan političar, pohvalno govorite u javnosti i o Rusiji i Kini. Šta mislite, kakvu poruku zapadnim zemljama je poslalo Vaše imenovanje baš na ovu poziciju?
Dačić: Ja nikada nisam bio proistočni, ja sam oduvek bio prosrpski i sad sam prosrpski. Ako je to nekima na Zapadu istočno, ja se slažem. A pošto mnogi od njih kad govore o Srbiji, govore da je kod nas mnogo hladno i verovatno misle na Sibir, bilo bi dobro da se malo raspitaju o našim istorijskim odnosima. Ja bih želeo da se razvija strateško partnerstvo i sa istočnim i sa zapadnim zemljama. Mi vapimo za tim da imamo veće i bolje razumevanje sa zapadnim zemljama, pre svega sa SAD. Neka oni za mene misle da sam ja nečiji drugi i to je dobro. Opasno je kad smatraju da ste njihovi.
