U Beogradu je u četvrtak održana regionalna konferencija na najvišem nivou o ulaganjima u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu, na kojoj su učestvovali lideri zemalja regiona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbiju čekaju teške reforme u energetskom sektoru kako bi se obezbedila sigurna budućnost za zemlju, navodeći kao probleme diversifikaciju energenata i zasterelu tehnologiju kao što su termoelektrane, pri čemu Srbija nije u poziciji da poveća obnovljive izvore energije.
Po njegovim rečima, cilj je formiranje regionalnog tržišta na kome bi zemlje regiona mogle jedna drugoj da pomažu, kao i da je za Srbiju pitanje ulaganja u obnovljive izvore od ključnog značaja:
“Ogroman je nivo investicija koji će morati da bude u energetiku i to govorim samo o Srbiji, u zavisnosti od izbora koje napravimo – u nivou od 17 milijardi do 32 milijarde evra u godinama koje su pred nama. Da bismo mogli da opstanemo, da bismo mogli da imamo dovoljno gasa, dovoljno struje, dovoljno nafte, dovoljno svega za funkcionisanje naše industrije, za funkcionisanje naših domaćinstava”, rekao je Vučić i najavio da će sa Severnom Makedonijom biti napravljen dogovor oko korišćenja njihove gasne elektrane.
Govoreći o želji Crne Gore da se brendira kao ekološka država, premijer Crne Gore Dritan Abazović je naveo da još od vremena bivše Jugoslavije nisu građeni značajniji energetski objekti i da je sadašnja ambicija izgradnja novih, naročito solarnih i vetroelektrana.
Abazović je rekao da u Crnoj Gori postoji disbalans između proizvodnje i uvoza električne energije u različitim periodima godine.
Po njegovim rečima za početak se radi skladište tečnog gasa u luci Bar, što može da se dovede u vezu sa gradnjom centrale koja bi proizvodila struju na gas. On je rekao i da se solarne elektrane grade kod Podgorice i Ulcinja, kao i vetroelektrana kod Budve.
"Meni se dopala ideja koja se realizuje u Albaniji - plutajući solarni paneli, mislim da bi to moglo da se instalira na mnogim mestima u Crnoj Gori", rekao je Abazović, što je potvrdio i premijer Albanije Edi Rama.
Rama je napomenuo da je osim plutajućih panela važan i drugi projekat izgradnje inovativnih sistema pumpi koji omogućavaju da se voda koristi više od jednom za proizvodnju energije. On je istakao značaj saradnje i regionalizacije energetskog tržišta, kako bi zemlje Zapadnog Balkana imale lakši pristup energiji i investicijama u energetskom sektoru.
"To je imperativ da mi sarađujemo, tako da ovo tržište bude strukturisano na osnovu jasno sačinjenog master plana i mapom puta koju ćemo, nadam se, imati uz pomoć partnera iz Norveške", rekao je Rama.
Najavljujući da je namera Severne Makedonije da izgradi kapacitete do jednog gigavata zelene energije, premijer Dimitar Kovačevski kazao je da je fokus njegove vlade proizvodnja energije i hrane.
Takođe je naveo da se, osim rada na hidroelektranama, Severna Makedonija sprema za kupovinu 10 odsto tečnog prirodnog gasa u čvorištu u grčkom Aleksandropulisu, kao i da će se potruditi za dodatno povezivanje regiona sa Bugarskom.
Po rečima predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zorana Tegeltije u BiH se proizvede više električne energije nego što je samoj zemlji potrebno, ali izvoz struje zavisi i od toga kakva je hidrološka situacija u zemlji.
Osim jedne, pre nekoliko nekoliko godina izgrađene teremoelektrane, kako je rekao Tegeltija, najveći problem BiH su stara postrojenja koja traže mnogo ulaganja i modernizacije. Prema njegovim rečima, oko 60 odsto struje u BiH se proizvodi u termoelektranama, uz napomenu da je izgradnja hidroeletrane Buk-Bijela "vrhunski projekat" koji obuhvata nove izvore energije.
Ipak, rekao je da se o tom zajedničom projektu Srbije i Republike Srpske čeka konačna odluka Ustavnog suda BiH, te da se nada da će taj problem brzo biti prevaziđen. Slučaj je završio na Ustavnom sudu jer su 24 člana Predstavničkog doma BiH uputila žalbu navodeći da RS nema nadležnost za sklapanje međunarodnih ugovora.
Na skupu je učestvovao i zamenik ministra energetike i specijalni izaslanik premijera Norveške za energetiku Andreas Eriksen, koji je istakao da se danas mora delovati brzo kako bi se obezbedila dobra energetska situacija za sve zemlje i narode Zapadnog Balkana.
Zelena energija može da podstakne zelenu tranziciju u regionu, rekao je Eriksen i dodao:
“Ova konferencija je važna koliko i naš zajednički izazov da obezbedimo sigurnije izvore energije u ovo vreme neizvesnosti”.
