Stanje evropskih integracija Srbije, na opštem nivou u periodu od poslednih šest meseci, nalazi se u hibernaciji. To vreme je izgubljeno, a kako vreme prolazi posledice gubljenja vremena su sve veće, čulo se na predstavlanju novog Alarma, izveštaja o napretku evrointegacija i vladavini prava u Srbiji koalicije nevladinih organizacija prEUgovor.
Prema rečima urednice izveštaja, Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, jedan od razloga za to je što je Srbija u posmatranom periodu praktično bila bez Vlade, odnosno sa Vladom u tehničkom mandatu što je značajno ograničilo šta može da se uradi na polju predlaganja i usvaanja novih propisa. Ali, nastavila je, moglo se raditi na pisanju i pripremanju novih zakona i to se videlo na setu pravosudnih zakona. "Tu smo imali jedan propušteni period", a "kako vreme prolazi sve su teže posledice gubljenja vremena".
"S druge strane, kada govorimo o primeni propisa tu smo i dalje u problemu, a u nekim oblastima postoji očigledna volja da se pripisi ne primenjuju i da se zaobilaze", rekla je ona posebno navodeći oblast javne uprave, odnosno njene profesionalizacije "gde se očigledno krže zakonske obaveze, kao i u oblasti javnih nabavki".
Odugovlačenje sa izborom nove vlade dogodilo se u trenutku kada je oživljen fokus Evrope na region i kada se oživljava politika proširenja, nastavila je Pejić Nikić. "Srbija nije mogla da 'jaše na tom talasu' već je - iz evrospke perspektive posmatrano - imala poteze koji dovode u pitanje to njeno opredeljenje da postane članica EU".
"Srbija i dalje nije dobar đak, to je pokazao i naš izveštaj, i izveštaj Evropske komisije i Evrpski parlament", zaključila je ona.
Sofija Mandić iz CEPRIS-a, ocenila je da je Evropska unija bila umereno zadovoljna izvršenim ustavnim promenama u sferi koja se tiče pravosuđa od januara ove godine.
Ona je podsetila da je, međutim, na referendum o promeni Ustava izašlo samo 30 odsto građana, što "govori o tome kome ne nezavisnost pravosuđa bitna", te da predstoji donošenje zakona kojima ustavne odredbe - saglasni su svi - treba da se "poprave", kao i da je rok za to februar naredne godine.
Orban kao uzor
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, primetila je da su osnovna ljudska prava uvek bila u senci ostalih oblasti iz poglavlja 23.
"Vlada se izveštila, otkako je došla na vlast, da ima odelo za Brisel i odelo za Srbiju, za glasački deo Srbije. I onda jako vešto uspeva da to skida i oblači, kako joj odgovara", rekla je ona i podsetila da ovogodišnji Prajd nije mogao da bude organizovan dok vlada nije odlučila da može da bude organizovan na miran način. "Dakle, vlada ima sve mehanizme da kontroliše one koji ne dozvoljavaju pravo na okupljanje građana", kazala je ona.
Ignjatović dalje kaže da pretpostavlja da Brisel ima mogućnosti da izvrši pritisak na Srbiju, ali da dobar deo ljudi koji sede u Evropskoj komisiji i Evropskom paramentu "ne može da veruje da možete tako da se ponašate; nezamislivo je da imate Ustav, da imate zakon, imate podzakonska dokumenta i da možete da ih kršite. Mi ne govorimo o tome da ih krše građani - to građani rade- nego ih krši predsednik, krši ih Vlada, krše ih ministri..." Ocenila je da je "ipak na ivici" da Brisel kaže "ne možete više to da radite".
Podsetila je da je u septembru jedno državno i jedno crkveno visoko priznanje dato premijeru Mađarske, Viktoru Orbanu. "Ono na šta vlada želi da se osloni u pravima je ono što radi Orban u Mađarskoj", kazala je ona i prognozirala da će nastaviti koraci unazad po pitanju prava. "Civilni aktivisti na to ne mogu da odgovore, mi trčimo trku koja je tako velika da mi ne možemo da 'polepimo' ovo što je ispalo". Dodala je i da institucije ne rade efikasno.
Ignjatović kaže da je u Srbiji vlada desničarska, a da se desničari ponekad "puste" kako bi pokazali da može "da nam bude i gore".
Nadovezala se Sofija Mandić podsetivši na istraživanje Demostata rađeno za Danas po kom 85 odsto građana Srbije smatra da okrivljeni i osuđeni ratni zločinci ne treba da imaju bilo kakav upliv u javni život niti da obavljaju javne funckije.
"Dakle, to je opšti stav građana Srbije", rekla je ona i zapitala zašto onda imamo vlast i medije koji se trude da prikažu da su ratni zločinci prihvaćeni u javnosti Srbije.
Zašto onda desničari imaju takav upliv u javni prostor, zapitala je i odgovorila: "Zato što imamo desničarsku vladu čija je to okosnica. To nije okosnica građana Srbije".
Tanja Ignjatović je rekla da su desničari međunarodno odlčno povezani, da sarađuju ocenivši da je sve češće nasilje u školama u Srbiji posledica toga.
"Četiri petine službenika na položaj postavljeno nezakonito"
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, govoreći o tome da je prema oceni Evropske komisije učinjen određeni napredak na polju borbe protiv korupcije, upozorio je na "problem" sa izveštajima Evropske komisije: "Oni se vrlo lako mogu zloupotrebiti. I ovaj deo o korupciji je jako dobar primer za to".
Objasnio je da se u izveštaju o Poglavlju 23 ostvaren neki napredak, ali da kada se otvori izveštaj i pročita o čemu se ogleda taj "izvesni napredak" vidi se da se EK poziva na to da su isponjune neke preporuke Greka i da se poboljšala statistika konačnih presuda za korupciju.
"Sa druge strane, u ključnim preporukama koje EK daje Srbiji a borbu protiv korupcie, one su iste kao pre godinu dana".
Zaključio je da je metodologija davanja ocena pogrešna, odnosno da može da dovede do pogrešnih zaključaka i da bi bilo bolje kad bi Vlada sama donosila zaključke da li su ostvarene makar one preporuke koje su izdvojene kao ključne.
Nenadić je ukazao na to da izveštaj prEUgovora taksativno navodi gde napretka nije bilo.
Govoreći o praksi nezakonitog držanja službenika u v.d. stanju - što vlast, kako kaže, više ni ne pokušava da opravda - Nenadić je izneo podatak da je oko četiri petine državnih službenika na položaj u poslednje dve godine bilo postavljeno "uz direktno kršenje zakona, dok je u 30 odsto slučajeva to učinjeno uz kršenje zakona po dva osnova - prekoračenje broja dozvoljenih imenovanja vršilaca dužnosti i retroaktivnost". Nikakva izjava ili izgovor tim povodom iz vlasti nije došao, naveo je on.
Koalicija prEUgovor nadgleda politike iz poglavlja 23 i 24 i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za dalju demokratizaciju Srbije. Koaliciju čine ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
