Američka centralna banka mogla bi da smanji tempo povećanja kamatnih stopa "već u decembru" , izjavio je predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel u sredu, upozoravajući da je borba protiv inflacije daleko od kraja i da ključna pitanja ostaju bez odgovora, uključujući do kog nivoa će stope morati da se podižu, i koliko će dugo takvo stanje trajati.
"Ima smisla da umerenije podižemo kamatne stope dok se bližimo nivou potrebnom za obaranje inflacije. Trenutak da se uspori tempo podizanja stopa možda će biti već naš decembarski sastanak", rekao je Pauel u govoru u institutu Brukings u Vašingtonu.
Iako šef Federalnih rezervi nije naveo na kom nivou će banka prestati da podiže svoje kamatne stope, Pauel je rekao da će ta granica verovatno biti "nešto viša" od 4,6 odsto koju je banka navela u svojim septembarskim projekcijama. On je rekao da će rešavanje problema inflacije "zahtevati održavanje politike na restriktivnom nivou neko vreme," komentar za koji se činilo da je suprotan tržišnim oečkivanjama da bi američka Centralna banka mogla da počne da smanjuje stope sledeće godine, kako se ekonomija bude usporavala.
"Ostaćemo na kursu dok se posao ne završi," istakao je Pauel, napominjući da iako neki podaci ukazuju na usporavanje inflacije sledeće godine, „predstoji nam dug put u obnavljanju stabilnosti cena... Uprkos strožoj politici i sporijem rastu tokom prošle godine, nismo videli jasan napredak u usporavanju inflacije."
Odgovor Federalnih rezervi na najbrži rast inflacije u poslednjih 40 godina bio je podjednako naglo povećanje kamatnih stopa. Sa povećanjem od pola procenta koji se očekuje na sastanku 13 i 14. decembra, Centralna banka će ukupno podići svoju osnovnu kamatnu stopu sa skoro nule u martu, na raspon od 4,25-4,50 odsto, što je najbrža promena stope od kako se nekadašnjih predsednik FED-a, Pol Volker borio sa još gorim rastom cena pre više decenija.
Zbog toga su poskupele rate kredita za kuće, i drugi krediti za potrošače i preduzeća.
Mere nisu imale značajniji uticaj na američko tržište rada, gde je trenutna stopa nezaposlenosti od 3,7 odsto navela neke tvorce finansijske politike da zaključe da smeju da podižu stope bez velikog rizika.
Međutim, nisu imale ni ubedljiv uticaj na inflaciju, do sad, zbog toga je ostalo otvoreno pitanje koliko će još Centralna banka morati da podiže stope da bi dostigla granicu potrebnu za usporavanje ekonomije.
