Tehnološki milijarder Ilon Mask rekao je da njegova kompanija "Neuralink" traži dozvolu da uskoro testira svoj moždani implantat na ljudima.
Tokom prezentacije koja je emitovana uživo, Mask je rekao da je njegov tim u procesu traženja od američkih regulatora da im dozvole da testiraju uređaj. Rekao je da misli da bi kompanija u narednih oko šest meseci trebalo da bude u mogućnosti da ugradi implant u ljudski mozak kao deo kliničkog ispitivanja, iako je taj vremenski okvir daleko od izvesnog.
Maskov Neuralink je jedna od mnogih grupa koje rade na povezivanju mozgova sa računarima u cilju da pomognu u lečenju moždanih poremećaja, prevazilaženju povreda mozga i drugim primenama.
Ovo polje datira iz 1960-ih, kaže Raješ Rao, ko-direktor Centra za neurotehnologiju na Univerzitetu u Vašingtonu. "Ali to je zaista uzelo maha 90-ih. A nedavno smo videli mnogo napretka, posebno u oblasti interfejsa za komunikaciju kompjutera i mozga".
Rao, koji je gledao Maskovu prezentaciju onlajn, ne misli da je Neuralink ispred svih u pogledu dostignuća interfejsa za komunikaciju između mozga i računara. "Ali... oni su znatno ispred u pogledu stvarnog hardvera u uređajima", rekao je on.
Uređaj Neuralink je veličine velikog novčića i dizajniran je da se implantira u lobanju, sa ultra tankim žicama koje idu direktno u mozak. Mask je rekao da će prve dve aplikacije kod ljudi biti vraćanje vida i pomoć ljudima sa malo ili nimalo sposobnosti da brzo rukuju mišićima da koriste digitalne uređaje.
Rekao je da takođe predviđa da bi kod nekoga sa slomljenim vratom signali iz mozga mogli da budu premošteni do Neuralink uređaja u kičmenoj moždini.
"Uvereni smo da nema fizičkih ograničenja za omogućavanje pune funkcionalnosti tela", rekao je Mask, koji je nedavno preuzeo Tviter i izvršni je direktor Tesle i SpejsEksa.
U eksperimentima drugih timova, implantirani senzori su omogućili paralizovanim ljudima da koriste moždane signale za upravljanje računarima i pomeranje robotskih ruku. U studiji iz 2018. u časopisu PLOS 1, tri učesnika sa paralizom ispod vrata koja pogađa sve udove koristila su eksperimentalni interfejs između mozga i kompjutera koji je testirao konzorcijum "BrejnGejt". Interfejs beleži neuronsku aktivnost sa malog senzora u mozgu, kako bi se kretao kroz stvari kao što su imejl i aplikacije.
Nedavna studija u časopisu "Priroda" (Nature), koju su sproveli naučnici iz švajcarskog istraživačkog centra "NeuroRistor", identifikovala je tip neurona koji se aktivira električnom stimulacijom kičmene moždine, omogućavajući da devet pacijenata sa hroničnom povredom kičmene moždine ponovo prohodaju.
Istraživači su takođe radili na interfejsima između mozga i mašina, radi vraćanje vida. Rao je rekao da su neke kompanije razvile implantate mrežnjače, ali Maskova najava nagoveštava da će njegov tim koristiti signale direktno usmerene na vizuelni korteks mozga, pristup koji neke akademske grupe takođe primenjuju "sa ograničenim uspehom".
Neuralink nije odmah odgovorio na imejl kancelariji za medije.
Dr Džejmi Henderson, profesor neurohirurgije na Univerzitetu Stanford, koji je savetnik za Neuralink, rekao je da je jedan način na koji se Neuralink razlikuje od nekih drugih uređaja to što ima sposobnost da dosegne dublje slojeve mozga. Ali dodao je: "Postoji mnogo različitih sistema koji imaju mnogo različitih prednosti."
