Nakon što je bio ministar za rad, ministar policije, ministar odbrane, te vodio vladinu Kancelariju za Kosovo i Metohiju, lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin od četvrtka ima novi detalj u biografiji, a njegovo postavljenje na čelo Bezbednosno-informativne agencije (BIA) izazvalo je burne reakcije i u samoj Srbiji, ali i van.
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra da je vlast SNS-a obeležena pomeranjem granica i partijskom kontrolom službe bezbednosti. Kako kaže Petrović sve je počelo postavljem Bratislava Gašića, jednog od osnivača SNS-a na čelo BIA.
“Sada opet imamo osobu koja je lider jedne mikro političke partije koja nema nikakvu političku težinu, ali svojim delovanjem njen lider Aleksandar Vulin je pokazao da je veoma lojalan Aleksandru Vučiću. I te granice se stalno pomeraju. Ranije su se na čelu službi bezbednosti nalazili ljudi koji su imali određeni profesionalni integritet i određeno znanje, da bi se ti kriterijumi pomerali ka partijskoj pripadnosti, da bi na kraju došli so isključivo lične odanosti lideru vladajuće partije”, kaže Petrović i ističe da od kako je SNS učvrstila vlast 2014. godine BIA sve više nastupa kao tajna politička policija. Kao dokaz navodi hapšenje uzbunjivača Aleksandra Obradovića i mnoga druga hapšenja neistomišljenika vlasti.
“Aleksandru Vučiću je Vulin dragocen kadar jer je godine proveo u tom bezbednosnom sektoru, u policiji, u ministarstvu odbrane, pa kraju krajeva radio je i tu Kancelariju za Kosovo. I dokazao se kao krajnje odani kadar, verovatno odaniji i od mnogih onih iz SNS”, kaže u razgovoru za Glas Amerike bivši diplomata Srećko Đukić i dodaje da u diplomatiji postoji jedan logičan princip.
“U međunarodnim odnosima se obično to tako vaga – ako hoću da otvorim jedan front sa svetom, onda moram neki drugi da zatvorim. U ovom slučaju ja ne vidim da je nešto Vučić zatvorio, nego sad još i otvorio. I to na jednom krajnje delikatnom sektoru, krajnje osetljivom sektoru, krajnje senzitivnom sektoru prema drugim službama na koje je srpska obaveštajna i kontraobaveštajna služba upućena. To su sve zapadne službe koje čine daleko veći broj i partnera srpskoj BIA”.
Uz podsećanje da se tokom poslednje dve godine Aleksandar Vulin sastao sa najvišim ruskim zvaničnicima – pre svih sa ministrom odbrane Sergejom Šojguom, sekretarom Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolajem Patruševim, a nedavno i sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, Predrag Petrović postavlja pitanje da li Vulin kvalifikovao i tom svojevrsnom ulogom oficira za vezu sa Moskvom.
“On kao ministar unutrašnjih poslova nije trebalo da se sastaje sa tim ljudima, s obzirom da nisu iste funkcije kao i on. Zapravo, ranije je to trebalo da bude Nebojša Stefanović. Čini se da Aleksandar Vulin predstavlja oficira za vezu sa Moskvom i da bez obzira koju funkciju on obavlja – on je čovek koji održava te kontakte sa Moskvom i onda zbog toga čini se da je Moskva pogurala ovo postavljenje Vulina na čelo BIA”.
Za razliku od Petrovića koji smatra da je Rusija “umešala prste” uz izbor Vulina na čelo BIA, Đukić je bliže oceni da je reč o samostalnoj odluci Aleksandra Vučića, koji pokušava da dokaže tezu da vodi samostalnu politiku i postavlja ljude koji mu trebaju tamo gde on hoće.
“Sa druge strane, ako ima ruskog uticaja - onda to je uticaj samog Vučića i njegove vere, kao što je uopšte u Srbiji, kod Srba jako to fetiško shvatanje uticaja i moći Rusije i Putina, iako se Moskva nalazi u takvoj međunarodnoj izolaciji, i u takvom međunarodnom geopolitičkom položaju u kakvom se nije nalazila još od Oktobarske revolucije”, kaže Đukić.
“Tako da kod nas se ne razume, ne samo u javnosti već sam ubeđen ni u rukovodstvu u kakvim i kolikim problemima se nalazi Rusija. Oni zaista misle, svi kod nas misle da Rusiji niko ništa ne može, ni sankcije, ni rat, ni elementarne nepogode. A nije tako. sankcije se i te kako debelo osećaju, rat i te kako duboke posledice ostavlja i Rusija se nalazi pred ogromnim izazovima. I ona će morati pre svega da spasava sebe i svoju kožu, ne misleći uopšte o nekim svojim partnerima, pa u tom okviru ni o Srbiji”.
Po rečima Petrovića, Brisel i generalno Zapad neće biti zadovoljan postavljenjem Vulina na čelo tajne službe. Oni su i ranije slali signale da ono što se dešava u Srbiji da nije dobro i da Srbija nije na dobrom putu, kaže sagovornik Glasa Amerike.
“Ovo će sigurno biti protumačeno kao još jedno dodatno približavanje Srbije Rusiji i zapravo daje jako dobru argumentaciju svim onim akterima na Zapadu koji Srbiju zapravo vide kao malu Rusiju, kao eksponenta ruskih interesa na Zapadnom Balkanu”.
Predrag Petrović ukazuje i na detalje koji otvaraju pitanja da li Vulin uopšte može da bude prvi bezbednjak Srbije – od slikanja sa vođama navijačke grupe FK Rad, slikanja u Jovanjici gde se gajila marihuama ili nikada objašnjenog porekla 200 hiljada evra kojima je kupio stan.
Vulinovi kritičari podsećaju i da je on tvorac ideje o srpskom svetu, neko ko se stavlja na stranu Moskve i spreman je da nadgleda građane kamerama iz Kine.
