Vrhovni sud razmatra slučaj veb dizajnerke iz Kolorada koja iz verskih razloga odbija da pravi veb stranice za gej parove. To je najnoviji slučaj da je sukob religije i gej prava završio pred najvišim sudom zemlje.
Dizajnerka, Lori Smit, i njene pristalice, kažu da bi presuda protiv nje mogla da primora umetnike - od slikara i fotografa do pisaca i muzičara - da rade poslove koji su u suprotnosti sa njihovim verskim ubeđenjima. Njeni protivnici, pak, kažu da će, ukoliko ona dobije parnicu, niz kompanija moći da diskriminiše klijente, odbijajući da, između ostalih, usluži crnačke, jevrejske ili muslimanske mušterije, bračne parove različitih rasa ili religija, i imigrante.
U Vrhovnom sudu trenutno služi šestoro konzervativnih sudija i troje liberalnih, a u proteklih nekoliko sličnih slučajeva sudije su se svrstale na stranu religioznih podnosilaca žalbe. Istovremeno, preko puta ulice, zakonodavci u Kongresu završavaju rad na istorijskom zakonu o zaštiti istopolnih brakova.
Zakon, kojim se istovremeno štite i međurasni brakovi, dobija sve veću podršku posle letošnje odluke Vrhovnog suda da ukine ustavnu zaštitu prava na abortus. Odluka da se poništi presuda u slučaju Rou protiv Vejda iz 1973. godine podstakla je pitanja o tome da li bi sud - čiji je sastav sada više konzervativan - mogao da takođe ukine odluku iz 2015. godine, kojom je uvedeno nacionalno pravo na istopolni brak. Sudija Klarens Tomas je eksplicitno rekao da bi Vrhovni sud trebalo da preispita i tu odluku.
Slučaj koji je danas pred Vrhovnim sudom odnosi se na Lori Smit, grafičku dizajnerku iz Kolorada koja želi da počne da pravi sajtove za venčanja. Smit kaže da joj hrišćanska vera ne dozvoljava da izrađuje sajtove koji slave istopolne brakove. Međutim, zbog toga bi mogla da dođe u sukob sa državnim zakonom. Kolorado, kao i mnoge druge države, ima zakon koji nalaže da, ukoliko Smit nudi sajtove za venčanje javnosti, mora da ih ponudi svim mušterijama. Firme koje krše taj zakon mogu da budu novčano kažnjene.
Pre pet godina, Vrhovni sud je razmatrao argumente u drugom slučaju koji se takođe odnosio na zakon Kolorada - kada je pekar Džek Filips odbio da napravi tortu za venčanje jednog gej para. Sud je tada stao na stranu pekara ali se presuda odnosila samo na konkretan slučaj, što je omogućilo da se šire pitanje odnosa verskih i gej prava vrati pred sudove. Kristen Vagoner iz Alijanse za odbranu slobode, koja je bila Filipsova advokatica, sada zastupa Lori Smit.
Kao i Filips, Smit kaže da se njena primedba ne odnosi na rad sa gej osobama. Ističe da je radila sa gej klijentom kome je pomogla u izradi grafika za jedno sklonište za životinje, na primer, ili za promovisanje organizacije za decu sa posebnim potrebama. Međutim, protivi se dizajniranju poruka kojima se podržava istopolni brak, kaže, baš kao što ne želi da prihvati poslove koji bi od nje tražili da stvara sadržaje koji promovišu ateizam ili kockanje, ili podržavaju abortus.
Smit kaže da zakon Kolorada krši njena prava slobode govora. Njeni protivnici, među kojima su Bajdenova administracija i grupe kao što su Američka unija za građanske slobode, i Nacionalna asocijacija za prava crnaca - se ne slažu.
Dvadeset pretežno liberalnih država, među kojima su Kalifornija i Njujork, podržavaju Kolorado dok 20 uglavnom republikanskih država, kao što su Arizona, Indijana, Ohajo i Tenesi, podržavaju Smit.
