“Nemam utisak da je ijedna od strana, Beograd ili Priština, odlučila da želi rešavanje problema. I to me brine”, smatra Robert Kuper, nekadašnji posrednik u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije.
On je za Glas Amerike govorio neposredno nakon još jedne u nizu poseta specijalnog izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka Beogradu i Prištini - gde je razgovarao sa pregovaračima Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem.
Kuper je u periodu između 2011. i 2012. posredovao u razgovorima otpočelim pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtev Srbije - 2010. odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Nakon te odluke Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom je Srbiju i Kosovo pozvala na dijalog o podsticanju saradnje - što bi, kako je navela, osiguralo napredak dve strane na putu članstva u Evropskoj uniji i bolji život njihovih građana.
To je ujedno bila i uvertira za otpočinjenje tehničkog dijaloga.
Tehnički dijalog Srbije i Kosova
Kosovo i Srbija otpočeli su dijalog marta 2011. godine. Dve strane su predvodili glavni pregovarači Edita Tahiri i Borislav Stefanović, dok je posrednik u ime Evropske unije, bio britanski diplomata Robert Kuper.
Period razgovora do 2013. godine označen je vođenjem tehničkog dijaloga. Postignuto je nekoliko nekoliko dogovora:
- Sporazum o matičnim knjigama - 2011.
- Sporazum o katastru - 2011.
- Sporazum o slobodi kretanja - 2011.
- Sporazum o integrisanom upravljanju granicama - 2011.
- Sporazum o međusobnom priznavanju diploma - 2011.
- Sporazum o carinskim pečatima - 2011.
- Sporazum o regionalnom predstavljanju i saradnji - 2012.
- Sporazum o prikupljanju carinskih prihoda - 2013.
- Sporazum o telekomunikacijama - 2013.
- Sporazum o energetici - 2013.
Od 2013. godine započet je proces političkog dijaloga i pregovore vode najviši zvaničnici Kosova i Srbije, predsednici i premijeri, uz posredovanje EU.
Robert Kuper kaže da ima utisak da su Srbija i Kosovo, kako navodi, savršeno zadovoljni time što postoji problem između njih.
"Deluje da ne vide neku posebnu opasnost u tome i nisu zabrinuti. Kao da uživaju u medijskoj pažnji, bombastičnim izjavama i pokazivanjem navodne snage. Ali, time što ne postižu dogovor – zapravo pokazuju koliko su slabi”, ocenjuje, u intervjuu za Glas Amerike, penzionisani britanski diplomata, koji je deo karijere proveo u više britanskih diplomatskih misija, između ostalog u Tokiju i Bonu.
Tokom 2002. obavljao je funkciju specijalnog britanskog izaslanika u Avganistanu.
Iste godine pridružio se administraciji Evropske unije - radeći u Generalnom sekretarijatu Saveta EU, kao i Evropskoj službi za spoljne poslove, za vreme mandata bivših visokih predstavnika EU Havijera Solane i Ketrin Ešton.
Kuper mogućnost postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu koji je podržala Evropska unije, vidi kao odličnu priliku.
“To bi bilo sjajno – iako nisam siguran šta su detalji takvog predloga. Mnoštvo njih kruži unaokolo – brojni predlozi su testirani u javnosti. Davnih dana postignut je sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom – što se činilo kao razuman način da se priđe pitanju Srba na Kosovu”, ukazuje Kuper – koji, kako kaže, nije siguran da li su strane u procesu spremne na tako nešto.
Glas Amerike: Kako vidite napore EU i SAD u postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Kosova i Srbije?
Kuper: Pre svega, mislim da je to dobra stvar. Divim se upornosti Evropske unije i Sjedinjenih Država u tom procesu. Mislim da je od vitalnog značaja da EU i SAD zajednički rade na tome. Od vitalnog je značaja da se zajednički radi na tome, jer situacija zaslužuje pažnju i potencijalno je opasna. Dvadeset godina proteklo je od sukoba na Kosovu, to je dug period, a stvari još nisu rešene. Stanje je bolje, neke od stvari su zaključene, ali proces nije okončan – što je uvek opasno. Predsednik Srbije u svojoj kancelariji ima mapu Srbije koja Kosovo prikazuje kao njenu pokrajinu. To ne odgovora stanju u stvarnom svetu. I to mi se čini kao opasna situacija.
Glas Amerike: Bili ste deo procesa pre više od deset godina. Kako biste ocenili – da li je bilo napretka u odnosu na vreme kada ste bili neposredno uključeni? Je li bolje nego u vaše vreme?
Kuper: Bolje je, u smislu, da je mnogo toga urađeno. Postoji priličan broj postignutih sporazuma nepoznat široj javnosti – jer nisu došli do naslovnih strana. Puno je postignuto, ali ne i sve što je bilo potrebno – poput usaglašavanja stavova dve strane o statusu Kosova. Da li je nezavisna država ili je deo Srbije – što je fundamentalno pitanje. Za prosečnog posmatrača Kosovo je entiet sa svim obeležjima i elementima državnosti, ali to ne deluje tako na mapama Srbije. Prisetimo se i da se radi o delu Evrope u kom su se dogodili brojni nasilni sukobi i kriminalna dela prema normama međunarodnog prava. Dakle, mislim da niko ne može da ostane potpuno ravnodušan - dok problem ne bude bio rešen. I neutralisani rizici da dođe do novog sukoba.
Glas Amerike: Imaju li strane kapacitet da postignu dogovor, imajući u vidu odnose i retoriku koju razmjenjuju predstavnici dve strane – uglavnom predsednik Aleksandar Vučić i premijer Aljbin Kurti?
Kuper: Mislim da imaju kapacitet da postignu sporazum. Pitanje je, međutim, da li žele da se dogovore. Na kraju, to je jedino što bi moglo rešiti probleme, da vam se posreći da zvaničnici žele to da učine.
Glas Amerike: Kakva bi korist bila od sveobuhvatnog dogovora dve strane na duži rok?
Kuper: Prednosti ili koristi su da bi svi mogli da se vrate normalnom životu – i to bi stvorilo uslove za rešavanje i nekih drugih problema, ali i mogućnosti za pridruživanje Kosova i Srbije Evropskoj uniji. Evidentan je problem sa severom Kosova gde živi manjina koja se oseća otuđeno, jer smatra da se nalazi u stranoj zemlji kojoj misli da ne pripada. Širom Evrope pronalažena su rešenja za ljude koji su se, uslovno rečeno, zatekli u pogrešnoj državi – kao što su, na primer, jedno vreme mislili ljudi koji su govorili nemački u francuskom Alzasu. Način rešavanja je u tome da građane ubedite da je nevažno u kojoj se zemlji nalaze.
Podseća me to na vreme dok sam živeo u Briselu i vikendom bih biciklom krenuo u Francusku. Kada sam prelazio iz Belgije u tu zemlju – ne bih odmah to primetio. Već bih malo duže uz ulicu shvatao da putokazi drugačije izgledaju. Granicu faktički nisam ni video. To je sjajno, ali bi istovremeno bilo i jednostavno rešavanje problema između Srbije i Kosova. Kada imate građane sa dve različite strane granice – treba da vodite politiku u smislu da ta granica nema veliki značaj.
Glas Amerike: Kakav je vaš stav u vezi sa povratkom Srba na javne funkcije na severu Kosova koje su napustili u jeku tenzija zbog registarskih tablica?
Kuper: Potrebno je da Srbi na severu budu zastupljeni u javnim institucijama značajnim za kvalitet njihovih života: sudovi, policija…. Dakle, povratak u javne institucije je u njihovom interesu.
Glas Amerike: Smatrate li to važnim za uspostavljanje regularnog/normalnog života na Kosovu?
Kuper: Ostvarivanje normalnog života je upravo ono čemu svi teže – da.
Glas Amerike: Kako tumačite pozive gospodina Žozepa Borelja, koji poziva Srbe da se vrate što je pre moguće?
Kuper: Da je to isključivo u njihovom interesu – a to što se još nisu vratili tumačim da nekim elementom pregovora nisu zadovoljni. Ako Srbi sa severa Kosova žele da se pretvaraju da su u Srbiji – to je pogrešno, jer nisu. Nalaze se na Kosovu. Ali imaju pravo da budu predstavljeni u kosovskim institucijama. I u tom smeru bi trebalo raditi.
Glas Amerike: Jedno od značajnih pitanja je Zajednica opština sa srpskom većinom – dogovorena 2013. ubrzo po okončanju vašeg mandata u Briselu. Međutim, još nije zaživela. Kako bi se to moglo rešiti?
Kuper: To nije teško ili komplikovano pitanje. Reč je o nečemu što je u potpunosti usklađeno sa Ustavom Kosova. U to čvrsto verujem, uprkos tome što je kosovski Ustavni sud izražavao rezerve prema tome. Razumem da je na kosovskoj strani bilo zabrinutosti da bi takvo telo moglo imati pravo veta na kosovsku leglislativu – ali to ne bi bio slučaj. Takođe, svestan sam da strahuju da bi to bio pokušaj da se na severu Kosova uspostavi nešto poput entiteta Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Mislim da je to pogrešno gledište i da kosovske vlasti u vezi sa tim nemaju razloga za zabrinutost. Mislim da postoji mnogo toga što ide u prilog osnivanja takvog tela. Glas Srba na Kosovu bi se glasnije čuo, jer se radi o suštinskom i značajnom broju ljudi na Kosovu – čije stavove treba čuti. Zajednica opština sa srpskom većinom mi se, i dalje, čini kao dobra ideja – i drago mi je da je pažnja ponovo usredsređena na to. Tu se ne radi o stvaranju još jedne Republike Srpske – već o aranžmanu koji je ispregovaran. Oduvek mi je delovalo kao razumno rešenje ili, makar, kao dobra osnova za to. Jer ima i drugih pitanja koja je potrebno finalizovati.
Glas Amerike: Da li je nedavni iskorak u vezi sa registarskim tablicama u dijalogu, svojevrsna potvrda većeg uticaja Sjedinjenih Država u procesu, nego što je to takoreći poznato, s obzirom na to da je američki ambasador bio aktivno uključen u razrešenje tog pitanja?
Kuper: Ne postoji nijedan problem na Balkanu koji nije rešen bez znatnog angažmana Sjedinjenih Država - tako da je to uvek dobra stvar.
Glas Amerike: Mislite li da će SAD biti, ili bi trebalo da budu uključenije u proces, nego što je to trenutno slučaj?
Kuper: Sjedinjene Države su nesumnjivo uključene – samo je pitanje koliko je to vidljivo. Dok sam bio deo tog procesa – SAD su bile aktivne, jer su, iako se radi o pitanju koje se ne tiče njih direktno, veoma dugo zainteresovane za njegovo rešavanje.
