Specijalni za ratne zločine na Kosovu pripadnika OVK sa sedištem u Hagu proglasio je krivim Salija Mustafu, bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, i on je osuđen na 26 godina zatvora po optužbi za ratne zločine.
"Ovo je važan trenutak za Specijalizovana veća Kosova jer ovaj sud danas donosi prvu presudu za ratne zločine", navedeno je u saopštenju Veća.
Pretresni panel je proglasio Mustafu krivim za ratne zločine proizvoljnog lišavanja slobode, mučenja i ubistva i izrekao mu kaznu zatvora.
Panel je iz materijalno-pravnih razloga oslobodio Mustafu optužbe za krivično delo surovog postupanja.
Prilikom izricanja presude Pretresni panel je naglasio da se optužbe u ovom predmetu tiču isključivo individualne krivične odgovornosti Mustafe i njegovog učešća u lišavanju slobode, surovom postupanju, mučenju i ubistvu žrtava kao zločinima protiv čovečnosti, navodi se.
Napominjući da su žrtve u ovom predmetu bili kosovski Albanci, inače protivnici OVK, Pretresni panel je istakao da "njihova nastojanja da se zadovolji pravda i utvrdi istina [čine] okosnicu ovog postupka",
Navodi se da su krivična dela za koja je Mustafa proglašen krivim izvršena u aprilu 1999. na jednom imanju u selu Zlaš na Kosovu, koje je gerilska jedinica Bezbednosno-informativne agencije Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koristila kao bazu.
Mustafa bio je komandant te jedinice.
Pretresni panel je u presudi konstatovao da je g. Mustafa tokom sukoba između OVK i srpskih snaga bio glavni i jedini komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije OVK sve do njenog raspuštanja, da je tokom perioda u kom su se odigrala krivična dela iz optužnice komandovao bazom u Zlašu, kao i da je bio ovlašćen da odlučuje o postavljenjima unutar gerilske BIA, da izdaje naređenja potčinjenima i da ih kažnjava, navodi se u objavi nakon presude.
Panel je zaključio da su pripadnici BIA OVK ili drugi pripadnici OVK lišili slobode najmanje šest lica i držali ih na imanju u Zlašu a da im nisu naveli razlog za to niti pružili mogućnost da ospore zakonitost zatvaranja.
Što se tiče krivičnog dela mučenja, sudije su precizirale da su zatvorenici optuživani da su špijuni, kolaboracionisti, izdajnici, lopovi ili lažovi i da su držani u nehumanim, ponižavajućim uslovima, bez dovoljno vode, hrane i medicinske pomoći, da im nije bilo dozvoljeno ni da se operu ni da se presvuku i da nisu imali pristup toaletu.
Mustafa i njegovi potčinjeni iz BIA OVK zatvorenicima su namerno nanosili tešku bol i patnju, sa ciljem da od njih dobiju informacije ili priznanje, da ih kazne, zastraše, iznude nešto od njih ili da ih diskriminišu na političkoj osnovi, navodi se u tekstu.
Pretresni panel je konstatovao da je "zlostavljanje, zajedno sa nehumanim i ponižavajućim uslovima u zatočeništvu, kod zatvorenika ostavilo doživotne fizičke i psihičke posledice", kaže se.
Ostavljen da umre
Pretresni panel je zaključio da je žrtva ubistva bila ostavljena na imanju na ivici smrti kad je gerilska jedinica BIA OVK aprila 1999. zbog predstojeće ofanzive srpskih snaga oslobodila nekolicinu zatvorenika, sa izuzetkom dvojice koji su bili najviše zlostavljani. Panel je zaključio da je uzrok smrti jedne žrtve teško zlostavljanje od strane pripadnika gerilske jedinice BIA OVK koje je trajalo skoro tri nedelje, nedostatak medicinske pomoći i ranjavanje vatrenim oružjem, budući da je na telu bilo strelnih rana.
U vezi sa krivičnom odgovonosti Mustafe, Panel je utvrdio da je Mustafa u više navrata lično saslušavao i zlostavljao dvojicu zatvorenika, a jednog od njih je podvrgao lažnom streljanju. U pogledu ostalih činjenica o osnovnim krivičnim delima Panel je zaključio da g. Mustafa snosi krivičnu odgovornost zbog ličnog doprinosa udruženom zločinačkom poduhvatu.
Zastrašivanje svedoka na Kosovu
Prilikom izricanja presude Panel je odao priznanje ogromnoj hrabrosti svedoka i žrtava koje su svedočile uprkos tome što ih na Kosovu nazivaju izdajnicima i kolaboracionistima i uprkos pretnjama i zastrašivanju kojima su izloženi zato što sarađuju sa Specijalizovanim većima ili specijalizovanim tužiocem.
Panel je objasnio da su sudije zbog te atmosfere straha i zastrašivanja odredile zaštitne mere za mnoge svedoke i žrtve u ovom predmetu i istakao da je ona i jedan od razloga iz kojih je sud osnovan i iz kojih je njegovo sedište premešteno u Hag.
Tokom suđenja panel je saslušao 28 svedoka: 13 koje je pozvao specijalizovani tužilac i 15 koje je pozvala odbrana. Panel je osim toga razmatrao i pismene izjave, dokumentarne dokaze i veštačenja.
U postupku je učestvovalo i osam žrtava. Svim žrtvama su odobrene mere zaštite.
Panel je na kraju dodao i da će u dogledno vreme izdati nalog o reparacijama, te da zadržava nadležnost u toj stvari, navedeno je na sajtu Specijalizovanog veća i Specijalnog tužilaštva Kosova u Hagu, nevedeno je utekstu nakon presude.
Sažetak presude se može preuzeti ovde.
