BEOGRAD - Ranjavanje dvojice Srba kod Štrpca na Badnji dan, i prebijanje mladića koji se vraćao sa božićne liturgije kod Klokota, podiglo je tenzije na Kosovu na najvišu tačku u već napetom periodu.
Zbog napada na dečaka i mladića kod Štrpca uhapšen je 33-godišnji A.K, pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga, saopštila je kosovska policija. Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo navela je da je reč o Albancu, kao i da je grupa Albanaca odgovorna za prebijanje mladića kod Klokota.
Kosovska policija je posle tog incidenta saopštila da nije uspela da identifikuje napadače jer su oni koji su slučaj prijavili „bili pod dejstvom alkohola“.
Nakon ovih napada, usledili su protesti Srba – u Štrpcu i Kosovskoj Mitrovici, sa jedinstvenom porukom Prištini i različitim porukama upućenim Beogradu.
Napadi i protesti dogodili su u kontekstu povišenih tenzija na Kosovu koje traju već mesecima.
Ovi incidenti desili su se nekoliko dana posle uklanjanja barikada na severu Kosova. Srbi su tri nedelje blokirali lokalne puteve zahtevajući da se oslobode njihovi sunarodnici koje je uhapsila kosovska policija.
Jedan od uhapšenih, Dejan Pantić – bivši pripadnik kosovske policije - koji je osumnjičen za napad na pripadnike lokalne izborne komisije, pušten je u kućni pritvor, a ubrzo potom se počelo sa uklanjanjem barikada.
Hapšenju Pantića i još dvoje lokalnih Srba prethodile su tenzije zbog raspisivanja lokalnih izbora na severu, što se desilo posle izlaska Srba iz kosovskih institucija.
Srbi su napustili kosovske institucije pošto je suspendovan srpski komandir policije na severu Kosova, i kosovska vlada nije želela da odloži primenu odluke o preregistraciji vozila i počne da novčano kažnjava one vozače koji još nisu promenili srpske tablice u kosovske.
Pitanje tablica je privremeno rešeno u Briselu, lokalni izbori na severu su odloženi, a Srbi su i dalje van institucija. Paralelno se dešavalo i nekoliko manje- više učinkovitih susreta u Briselu, ali su, uprkos razgovorima, tenzije na terenu ostale.
Miodraga Milićevića, izvršnog direktora NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice, ne iznenađuje to što su se napadi na Srbe desili u ovakvom kontekstu.
„Ali, vrstom incidenata jesam iznenađen. Možete da očekujete bilo šta što se Kosova tiče, ne samo barikade, nego i pojačanu retoriku, pa čak i međusobno vređanje, to je ono što smo videli u javnom prostoru. Ali fizički napad na decu, pa posle napad i na one momke u Pomoravlju, to je nešto što ne očekujete da se desi 20 i kusur godina posle onoga što se izdešavalo na Kosovu. Međutim, ako pitate šta je uzrok – uzrok tome leži u činjenici da je retorika takva kakva jeste i da se prenosi na obične građane“, priča Milićević za Glas Amerike.
On smatra da je na delu „domino efekat“ koji je počeo da se dešava sa dolaskom kosovoskog premijera Aljbina Kurtija na vlast, pa odbijanjem kosovske vlade da organizuje referendum na kojem bi Srbi glasali o promenama ustava, i drugim krizama. Uporedo, kako kaže, ne postoji dijalog između predstavnika Srpske liste i kosovskih institucija, pa sve to zajedno dovodi do krize većih razmera, koju dodatno rasplamsava retorika sa obe strane.
„I tu nije samo Aljbin Kurti taj koji je jedini u sistemu koji ima takvu retoriku, tu je i ministar policije Dželjalj Svećlja, pa smo imali u više navrata predsednicu Kosova Vjosu Osmani. I takva jedna reakcija ima kontrareakciju u Beogradu, među liderima u Srbiji, ne samo kada je Vučić u pitanju, imamo i Vulina, i direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju itd. I to je jedan ping pong, u suštini, koji se odvija ispred očiju međunarodne zajednice, pre svega EU, koja je primarno odgovorna i zadužena za proces pregovora i koja, po meni lično, ima mlake reakcije na celokupnu situaciju. Ne mislim na ovaj poslednji incident, nego mislim na neodgovorne izjave političara i sa jedne i sa druge strane, a tu vidim i odgovornost i EU i celokupne međunarodne zajednice koja je morala da utiče i na jednu i na drugu stranu da se retorika prvenstveno smiri“.
On skreće pažnju da su kosovski zvaničnici osudili napade na „građane Kosova“, dok su se iz Beograda čule osude „etnički motivisanih“ napada. Zaključuje da sve mora da se vrati na politički teren i da političari moraju da daju odgovornije izjave.
Pavković: Da li su Srbi na Kosovu zadovoljni načinom na koji ih Srpska lista predstavlja i štiti?
Nakon napada tokom božićnih praznika, usledila su dva protesta – jedan u Štrpcu, gde su građani demonstrirali zajedno sa predstavnicima Srpske liste, i drugi u Kosovskoj Mitrovici, gde se protestovalo protiv Srpske liste.
Pucnji na dečaka i mladića srpske nacionalnosti na Badnje veče u okolini Štrpca pokazali su da ni u samoj srpskoj zajednici na Kosovu stvari ne stoje onako kako ih zvanične vlasti u Beogradu žele predstaviti.
Drugim rečima upitno je i jedinstvo kosovskih Srba, o čemu najbolje svedoči skup u Severnoj Mitrovici, gde su se čule ozbiljnije kritike na račun Srpske liste i Beograda.
“Očigledno da su Srbi, ili bar jedan deo Srba na severu nezadovoljan onim što se dešavalo u decembru i onim na koji način su njihovi interesi odbranjeni. To jest branjeni – ne znamo da li su odbranjeni. Ali, takođe šalje poruku da oni nisu zadovoljni Srpskom listom, da se dovodi u pitanje njen legitimitet i da su prosto nezadovoljni razvojem događaja koji se desio nakon uklanjanja barikada”, kaže za Glas Amerike Miloš Pavković iz Centra za evropske politike. Naglašava da se Srbi nakon uklanjanja barikada i garancija koje su dobili i dalje osećaju nebezbedno na severu Kosova.
Iako su predstavnici Srpske liste optužili lidere Dveri Boška Obradovića i Narodne stranke Vuka Jeremića da stoje iza protesta u Severnoj Mitrovici, sagovornik Glasa Amerike ovaj događaj stavlja u kontekst vanrednih lokalnih izbora na Kosovu.
“Verujem da ta grupa ljudi predstavlja neki začetak novih političkih opcija na severu Kosova. Jako teško je u ovom trenutku odgovoriti konkretno da li su oni zainteresovani na prvom mestu za saradnju sa Prištinom pa onda sa Beogradom, ali ključna ideja vodilja i nešto što ih motiviše je to nezadovoljstvo srpskom listom i njihovim dosadašnjim radom”, kaže Pavković i poručuje da nekad treba pustiti stvari da se rešavaju lokalno bez upliva visokih političkih predstavnika i visoke politike jer to, kako kaže, ume dodatno da zakomplikuje situaciju.
Iako se poslednjih decenija širila predstava o potrebi da Srbi na Kosovu nastupaju jedinstveno, najčešće pod kapom Beograda, Pavković smatra da politička konkurencija među Srbima na Kosovu možda i nije tako štetna po interese srpske zajednice.
“Pokazalo se do sada u prethodnih 4-5 godina i više, Srpska lista je apsolutno bila dominantna na Kosovu, ali Srbi su i dalje nezadovoljni svojim statusom, svojim pravima i radom same Srpske liste, tako da se to jedinstvo koje se ogledalo u Srpskoj listi nije pokazalo dovoljno delotvornim. A sada, sa druge strane, ako bismo imali neku političku kompeticiju Srpskoj listi to bi možda navelo i jedne i druge da prosto da imaju bolji odnos prema Srbima i pokušaju da poprave njihov status na Kosovu”, zaključuje Pavković.
