“Bilo bi mudro da balkanski lideri pomno poslušaju Dereka Šolea i razmisle o uvođenju promena neophodnih za postizanje trajnih rešenja u regionu”, komentar je Kamerona Mantera penzionisanog američkog diplomate povodom posete savetnika Stejt departmenta Prištini i Beogradu.
Vučić: Srbija nema saveznika, niti izbora
Srbiji će u vezi sa pitanjem Kosova biti teško, jer nema saveznike, niti izbora – izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On se u četvrtak u Beogradu sastao sa američkom delegacijom koju je predvodio Derek Šole – savetnik Stejt departmenta.
“Formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) pitanje je pre svega za Srbe, ali i za Albance, a kosovski premijer Aljbin Kurti sve radi da bi izbegao tu obavezu”, poručio je predsednik Srbije.
On je ukazao da je u vezi sa ZSO nemoguće postići napredak ako se neko stalno poziva na sopstvene pravne akte jer, kako je ustvrdio, dijalog onda nema smisla.
“Svi međunarodni predstavnici svesni da su sve tenzije u proteklom periodu izazvane jednostranim potezima Prištine. Sve teme tim povodom su jednostrano nametnute”, poručio je predsednik Srbije.
Vučić je dodao i da ne zna kako Priština i međunarodni predstavnici misle da treba da izgleda ZSO, ali da je dobro što je jasno da mora biti formirana.
On je rekao i da je sa delegacijom SAD razgovarao i o francusko-nemačkom predlogu za Kosovo.
Ponovio je da su, kako se izrazio, crvene linije za Srbiju ostale nepromenjene: nema priznanja Kosova, formalnog ili neformalnog, niti prihvatanje članstva u Ujedinjenim nacijama.
"O tome ne želimo da razgovaramo, a to je sastavni deo plana, o svemu ostalom - super, ne kažem da ćemo da prihvatamo, ali možemo da razgovaramo, da vidimo šta možemo da dobijemo mi, šta drugi", ukazao je Vučić.
“Činjenica da su Sjedinjene Države poslale visokog zvaničnika Stejt departmenta, savetnika bliskog Entoniju Blinkenu i spoljnopolitičkom vođstvu Bajdenove administracije - ukazuje da su Amerikanci zaista ozbiljni u pronalaženju načina za napredak kada je reč o miru i stabilnosti na Balkanu”, zaključio je u komentaru za Glas Amerike Manter – dugogodišnji diplomata i bivši ambasador u Srbiji od 2007. do 2009.
Derek Šole je u prestonicama Kosova i Srbije boravio u okviru nastojanja za intenziviranje dijaloga dve strane i promovisanja procesa integracija.
Razgovore dve strane, koji bi trebalo da budu okončani pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji odnosa, obeležilo je nekoliko kriza tokom 2022.
Rešene su angažovanjem međunarodnih partnera, prevashodno posrednika u dijalogu Evropske unije i Sjedinjenih Država.
“Istrajnost visokog američkog zvaničnika i retorika kojom se koristio rekavši da su SAD spremne da ulože znatnu diplomatsku energiju kako bi se omogućio sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa zasnovan na uzajamnom priznavanju, ukazuje da su nedavne trzavice na granici dve države uticale na Ameriku da se aktivnije uključi u proces”, ukazuje za Glas Amerike Leon Hartvel - analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
“Sjedinjene Države i Evropska unija odlučne su da izbegnu još jedan sukob na Balkanu – pogotovo dok besni rat u Ukrajini”, uverava američki stručnjak.
Šole je u Srbiji i na Kosovu boravio neposredno nakon poslednje krize oličene u blokadi saobraćajnica na severu Kosova i zatvaranju graničnih prelaza sa Srbijom.
Reč je o reakciji tamošnjih Srba na privođenje nekolicine bivših kosovskih policajaca srpske nacionalnosti osumnjičenih za napad na službena lica – zvaničnike Centralne izborne komisije na severu Kosova.
Dešavalo se to u kontekstu tek rešenih napetosti izazvanih odlukom kosovskih vlasti o zabrani upotrebe registarskih tablica kosovskih gradova koje izdaje Srbija.
To nastojanje Vlade Kosova nagnalo je znatan broj Srba sa severa Kosova da napuste kosovske institucije i javne službe - u trenutku učestalog ukazivanja zvaničnog Beograda Prištini i međunarodnoj zajednici na značaj i potrebu uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Dogovor o tome postignut je Briselskim sporazumom 2013. godine.
Međutim, kosovski Ustavni sud je 2015. utvrdio da su pojedine odredbe tog sporazuma neustavne, a kosovske vlasti, za sada, ne pokazuju spremnost da ga primene.
Na tome, osim Srbije, insistiraju Evropska unija i Sjedinjene Države - o čemu je govorio i sam Derek Šole tokom boravka na Balkanu.
“Sjedinjene Države imaju mogućnost i sposobnost da vrše pritisak na Kosovo”, smatra Leon Hartvel - koji obavlja i funkciju višeg saradnika pri tink-tenku IDEAS (Ideje) na Londonskoj školi ekonomije.
“Da li je to ispravan potez je sasvim druga stvar. U kontekstu istupa visokih srpskih zvaničnika koji učestalo ističu nemogućnost Republike Srpske da se integriše Bosnu i Hercegovinu – mislim da je opasno insistirati na osnivanju Zajednice”, kaže Hartvel koji aludira na česte pozive rukovodstva tog bosansko-hercegovačkog entiteta (najčešće Milorada Dodika) na istupanje Republike Srpske iz sastava Bosne i Hercegovine i ostvarivanje nezavisnosti.
“Sjedinjene Države su u prošlosti najavljivale mogućnost uskraćivanja ekonomske i vojne pomoći Kosovu. Sada bi mogle uskratiti podršku Kosovu u pridruživanju NATO programu Partnerstvo za mir. Kurti (premijer Kosova Aljbin Kurti, prim.nov) je zaista uhvaćen između čekića i nakovnja”, smatra Hartvel.
On primećuje da je celokupna pažnja Sjedinjenih Država, Evropske unije i medija usmerena na to što Kosovo odbija da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Šole zabrinut zbog aktivnosti Vagner grupe
Visoki američki zvaničnik Derek Šole izjavio je da je zabrinut zbog aktivnosti ruske privatne plaćeničke vojne grupacije Vagner i njenih navodnih pokušaja da regrutuje vojnike u Srbiji i drugde u svetu.
Savetnik američkog Stejt departmenta Šole rekao je da je svoju zabrinutost preneo tokom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu.
„Uvideli smo da Vagner grupa nastoji da regrutuje vojnike iz Srbije i drugde. Mislimo da je to neodrživo”, rekao je Šole novinarima nakon razgovora sa Vučićem.
„Ne znam ima li povodom toga zabrinutosti u Srbiji, razmatrali smo naše zabrinutosti. Sarađivaćemo sa vlastima ovde u Beogradu i drugde gde je Vagner aktivan kako bismo okončali njihove aktivnosti”, poručio je Šole.
Vagner grupa, u vlasništvu ruskog oligarha Jevgenija Prigožina, navodno je bila aktivna u desetinama mahom afričkih država, sarađujući sa tamošnjim vladama u širenju proruske propagande drugim vojnim i političkim projektima.
Ruska privatna plaćenička vojna grupacija ukazivala je na svoje prisustvo u Srbiji, jedinoj evropskoj državi osim Belorusije, koja se nije pridružila međunarodnim sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
“Međutim, Kosovo je primenilo više od tridesetak sporazuma sa Srbijom – koja, sa druge strane, zaostaje u primeni. Deluje da Srbija ima prevagu za pregovaračkim stolom u odnosu na Prištinu. Pažnju bi trebalo više usredsrediti na nespremnost Srbije i Beograda da usmere dijalog u pozitivnom smeru”, tvrdi američki stručnjak - osvrćući se na dosadašnji tok pregovaračkog procesa dve strane.
"Vašington je već duže vreme zabrinut zbog prisustva Vagnera u Srbiji"
Američki stručnjak Leon Hartvel tumačio je i zabrinutosti koje je savetnik Stejt departmenta Derek Šole izneo u Beogradu u vezi sa ruskom vojnom plaćeničkom grupom Vagner.
"Imajući u vidu rusku agresiju protiv ukrajine u ulogu koju u tome igra grupacija Vagner – mnogo se više vodi računa o malignom ruskom prisustvu u drugim delovima sveta.
Vašington je već duže vreme zabrinut zbog prisustva Vagnera u Srbiji. U svetlu još jednog mogućeg talasa ruske vojne mobilizacije – važno je ukazati, baviti se i rešiti te pretnje.
Mislim da je to jedan od načina da se Vučiću ponovo signalziira da je potrebno da izabere stranu", smatra Hartvel.
Nedavne tenzije koje su eskalirale podizanjem barikada na severu Kosova razrešene su nakon konsultacija dela kosovskih Srba sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
On je i saopštio odluku o uklanjanju blokada sa saobraćajnica - a zvanični Beograd je tokom čitave krize negirao bilo kakvu povezanost sa odlukom dela Srba sa severa Kosova da podignu barikade.
U svojoj oceni - Leon Hartvel Srbiju smatra odgovornijom stranom za zastoj dijaloga sa Kosovom.
“Osim toga – odgovorna je i za stvaranje uslova za odmrzavanje sukoba, koji bi mogao da ugrozi čitav region Balkana i šire. Poput Putina, Vučić koristi taktiku podizanja napetosti koje bi kasnije mogao de deeskalira - podstiče krize da bi sproveo ono što je zamislio. Umesto da ga zbog toga kritikuju, Evropska unija i SAD nastoje da ga umire”, ocenjuje stručnjak vašingtonskog Centra za analizu evropske politike i Londonske škole ekonomije.
Poslednje mesece pregovaračkog procesa Kosova i Srbije obeležilo je i sve češće pominjanje evropskog predloga za dijalog dve strane - zasnovanog na dokumentu čiji su autori, kako je to saopšteno, Francuska i Nemačka.
U javnosti se pojavilo nekoliko verzija – ali, za sada, nije potvrđena autentičnost nijedne od njih.
U pojedinim krugovima predlog se posmatra i tumači čak i kao moguća osnova budućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Leonu Hartvelu, međutim, ništa od toga ne uliva poverenje.
“U sadašnjim uslovima ne vidim sveobuhvatan sporazum koji bi se bavio pitanjima suvereniteta i bezbednosti. Da bi rešila oba pitanja, Srbija će morati da prizna nezavisnost Kosova, a Vučić nije pokušao da utiče na domaću javnost u vezi sa tim pitanjem. Većina građana Srbije u slučaju ponude članstva u EU u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova – to ne bi prihvatilo. To je važno jer je za svaku promenu Ustava Srbije potreban referendum. Da je Vučić ozbiljan u vezi sa integracijama Srbije i normalizacijom odnosa sa Kosovom – počeo bi promenu narativa o aktuelnoj situaciji”, smatra sagovornik Glasa Amerike.
Razloge za brojne nepoznanice u vezi sa predlogom Evropske unije, zasnovanom na nemačko-francuskom planu, vidi u potrebi da se definišu njegove pojedinosti.
Više detalja, uoči puta na Balkan, nije želeo da iznese ni sam Derek Šole.
“Od pregovarača se učestalo traži da se ustručavaju od iznošenja detalja u javnost. Praksa je da međusobno pregovaraju – umesto da se obraćaju javnosti putem medija”, ukazuje Hartvel.
Za sada ostaje nepoznato kakav bi učinak mogla imati nova diplomatska inicijativa zapadnih partnera usmerena na revitalizaciju dijaloga Kosova i Srbije.
Termin susreta lidera dve države, koji pregovaraju uz posredovanje Evropske unije, nije poznat.
Poslednje naznake o tome dao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj, nakon krize sa tablicama, koja je prethodila podizanju barikada.
U novembru 2022. najavio je da će se Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić, uz posredovanje Evropske unije, sastati uskoro.
