Kada bi referendum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji bio održan ovih dana, 43 odsto građana glasalo bi "za", 32 odsto bi bilo "protiv", 13 odsto ne bi glasalo, dok 12 odsto ne zna kako bi se izjasnilo, pokazuju rezultati istraživanja "Evropska orijentacija građana Srbije", koje je objavilo Ministarstvo za evropske integracije.
U istraživanju koje je trajalo od 11. do 20. decembra učestvovalo je 1.050 punoletnih građana, a među njima dve trećine smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.
Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je odgovorilo da je EU najveći donator Srbiji, 25 odsto smatra da je to Kina, 18 odsto misli da je Rusija, a pet procenata građana istaklo je Norvešku.
Trećina ispitanika odgovorila je da zna da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.
Po 38 odsto građana smatra da bi i država i oni lično imali koristi od članstva Srbije u EU. Ispitanici smatraju da će najviše koristi od ulaska Srbije u EU imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (35 odsto ispitanika), zdravstvo (11 odsto), školstvo (10 odsto) i sudstvo i socijalna zaštita (po sedam odsto).
Istovremeno 21 odsto ispitanika misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU. Borba protiv korupcije i reforma zdravstvenog sistema najzačajnija je za 17 odsto ispitanika, bolja zaštita ljudskih prava i reforma obrazovnog sistema za 12 odsto ispitanika, a reforma pravosuđa za 11 odsto ispitanika.
Za 11 odsto ispitanika najvažnije je unapređenje poljoprivrede, a bolja zaštita životne sredine za 10 odsto ispitanika.
Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika članstvo u EU predstavlja rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.
Na pitanje da li bi bili spremni da izmene dosadašnje životne navike, ako bi to dovelo do članstva u EU, 41 odsto ispitanika navelo je da bi počelo da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu i da štedi energiju i vodu.
Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.
Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto).
Celokupne rezultata istraživanja možete videti ovde.
