Postoji strah od nove globalne trke u nuklearnom naoružanju nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin ove nedelje najavio da će suspendovati učešće zemlje sporazumu Novi START, koji ograničava broj bojevih glava koje su razmeštale Rusija i Sjedinjene Države.
Sporazum, zvanično poznat kao Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja, potpisali su u Pragu 2010. tadašnji predsednik SAD Barak Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev. To je poslednji preostali nuklearni sporazum između SAD i Rusije.
Putin je u utorak najavio da suspenduje učešće Rusije, rekavši da je sporazum "apsurdan" u vreme kada NATO pomaže Ukrajini u borbi protiv ruskih snaga. On je rekao da je naredio stavljanje ruskog kopnenog nuklearnog oružja u stanje borbene gotovosti.
U televizijskom govoru u četvrtak, uoči godišnjice njegove invazije na Ukrajinu, Putin je obećao dalja ulaganja u ruske nuklearne snage.
"Povećaćemo pažnju jačanju nuklearne trojke (na kopnu, moru i vazduhu)", rekao je Putin. "Nastavićemo masovnu proizvodnju vazdušnih hipersoničnih sistema Kindžal i započećemo masovne isporuke hipersoničnih raketa Cirkon na moru".
Neposredan uticaj je malo verovatan, kaže ekspert
Međutim, malo je verovatno da će obustavljanje nuklearnog sporazuma od strane Moskve imati trenutni uticaj, rekao je politikolog Ijan Herd sa Nortvestern univerziteta.
"Novi sporazum START je osmišljen da ogranični broj nuklearnih bojevih glava koje svaka strana može da ima. Svakako je trebalo da istekne, tako da kraj ugovora neće mnogo promeniti suštinu vojnih odnosa između njih dve (zemlje)", rekao je Herd za Asošijeted pres. "Ali moglo bi biti simbolično da ruska strana koristi nuklearno oružje za eskalaciju političkih nesuglasica koje danas ima u svetu".
Rusija i SAD zajedno poseduju više od 90 odsto svetskog nuklearnog oružja. Novi START ograničava dve zemlje na 1.550 bojevih glava pojedinačno i dozvoljava svakoj da vrši inspekcije nuklearnih postrojenja druge zemlje do 18 puta godišnje.
Inspekcije su zaustavljene pre tri godine zbog pandemije Kovida 19 i nisu nastavljene, za šta Vašington krivi Moskvu.
"Jedini tračak nade je da se Rusija nije povukla iz sporazuma, već je suspendovala svoje učešće", rekla je Džejn Kininmont, direktorka za politiku i uticaj u Evropskoj mreži lidera.
"I zapravo, kada je ovaj sporazum produžen kada je Džo Bajden stupio na dužnost, Rusija je bila ta koja je pokušavala da podstakne SAD da obnove ugovor", rekla je ona. "To je u interesu obe zemlje jer ograničava trku u nuklearnom naoružanju. I na kraju, SAD mogu da nadmaše Rusiju ako to žele; to je mnogo veća ekonomija. Verovatnije je da Rusija to želi da iskoristi kao pregovaračku monetu da kaže Bajdenovoj administraciji: "Vaša podrška Ukrajini ima cenu'".
"Teška greška", kaže Bajden
Predsednik Džo Bajden nazvao je rusku suspenziju novog START-a "ozbiljnom greškom", a portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pozvao je Moskvu da se vrati sporazumu.
Uprkos otopljavanju veza između Pekinga i Moskve, Kina je takođe pozvala Rusiju i SAD da se pridržavaju nuklearnog sporazuma.
"Sporazum je važan za održavanje globalne strateške stabilnosti, jačanje međunarodnog i regionalnog mira i postizanje cilja sveta bez nuklearnog oružja", rekao je novinarima u sredu Vang Venbin, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova. "Nadamo se da će dve strane na pravi način rešiti svoje razlike kroz konstruktivan dijalog i konsultacije kako bi se obezbedila nesmetana primena sporazuma".
Postoji strah ne samo od trke u naoružanju između Rusije i Sjedinjenih Država, već i među drugim nuklearnim silama, uključujući Kinu.
"Mislim da je sasvim moguće da će kineski lideri videti Putinovu suspenziju novog START-a kao mogućnost da još više ubrzaju svoje nuklearne sposobnosti", rekao je Aleksandar Nil, analitičar Havajskog Pacifičkog foruma.
"S obzirom na nevolje u Ukrajini i sve oštriju retoriku o Tajvanu, mislim da bi Kina mogla da oseti da je ovo prozor za povećanje njenih nuklearnih sposobnosti, njenog nuklearnog arsenala, kao i da se više uskladi sa Rusijom u smislu nuklearnog usklađivanja i politike koja ide napred", rekao je Nil Rojtersu.
Kininmont iz Evropske mreže lidera se slaže.
"Najveća zabrinutost Sjedinjenih Država u svemu ovome je ono što će se dogoditi sa kineskim nuklearnim programom u budućnosti", rekla je ona za Glas Amerike. "I iako su Rusija i Kina prijatelji, oni su takođe pomalo nelagodni jedno prema drugom. Rusija ne bi želela da je zasjeni Kina sa većim nuklearnim arsenalom".
"Ali kako bilo ko može da kaže Kini da treba da ograniče svoj program ako SAD i Rusija nemaju ograničenja", upitala je Kininmont.
