Ukrajinci su obeležili prvu godišnjicu ruske invazije na svoju zemlju odavanjem počasti ubijenima, uz obećanje da će nastaviti da se bore do konačne pobede.
Na ceremoniji na trgu Sv. Sofije u Kijevu, predsednik Volodimir Zelenski uručio je medalje vojnicima i majci jednog poginulog vojnika.
"24. februar 2022. bio je najduži dan u našem životu. Najteži dan u našoj savremenoj istoriji. Probudili smo se rano, nismo zaspali od tad", izjavio je ukrajinski lider.
"Postali smo jedna porodica. Ukrajinci su pružili utočište drugim Ukrajincima, otvorili domove i srca za one koji su morali da pobegnu od rata. Izdržali smo sve pretnje - granatiranja, kasetne bombe, dronove, nestašice struje i hladnoću. I uradićemo sve da pobedimo ove godine", poručio je Zelenski u obraćanju naciji.
Na konferenciji za novinare na prvu godišnjicu invazije, ukrajinski predsednik pozvao je Moskvu da promeni kurs, navodeći: "Molim vas, poštujte naše pravo da živimo na svojoj zemlji. Napustite našu teritoriju. Prestanite da nas bombardujete".
Zelenski je postao emotivan kada je govorio o tome kako bi rat mogao da se završi, tvrdeći da se može krenuti putem diplomatije samo ako Rusija zaustavi agresiju.
“Prestanite da uništavate našu infrastrukturu, energiju, pijaću vodu. Prestanite da bombardujete gradove, sela, da ubijate pse i mačke, obične životinje, da nam palite šume", rekao je.
Nešto ranije Zelenski je poručio da je uporni otpor koji zemlja pruža već godinu dana dokazao da je "svako sutra vredno borbe."
""Ukrajina je inspirisala svet. Ukrajina je ujedinila svet", dodao je.
Ukrajinci su plakali na komemoracijama za desetine hiljada poginulih - što je bilans koji stalno raste dok besne borbe, posebno u istočnoj Ukrajini. Iako je u petak obeležena godišnjica kompletne invazije, sukobi između snaga koje podržava Rusija i ukrajinskih trupa besne od 2014.
Ubijanje je nastavljeno i u petak - još troje civila je poginulo a 19 je ranjeno u najnovijem ruskom granatiranju, saopšteno je iz kabineta ukrajinskog predsednika.
Mitinzi, bdenja i novi tenkovi - saveznici Ukrajine obeležavaju godišnjicu
Ukrajinski saveznici širom sveta održali su skupove i bdenja, osvetlili svoje nacionalne spomenike žutom i plavom - bojama ukrajinske zastave, i pripremili nove sankcije u zajedničkom iskazivanju podrške na prvu godišnjicu ruske invazije.
Vašington je objavio novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 2 milijarde dolara, kao i niz dodatnih sankcija i tarifa koje pogađaju rusku industriju metala i rudarstvo, kao i kompanije iz trećih zemalja koje snabdevaju Moskvu.
Diktator rešen da obnovi carstvo nikada neće izbrisati ljubav građana prema slobodi, napisao je predsednik Džo Bajden na Tviteru. "Ukrajina nikada neće biti ruska pobeda. Nikada."
U Nemačkoj, koja je odbacila svoj pristup "Wandel durch Handel" ( promene putem trgovine) i počela da šalje oružje Ukrajini, predsednik Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je invazija napad na pouke dva svetska rata.
"To je napad na sve za šta se zalažemo", izjavio je na komemorativnom skupu, ističući da je siguran da će Nemačka nastaviti da pruža najveću vojnu podršku Ukrajini na evropskom kontinentu.
Demonstranti u Berlinu ostavili su zarđali ruski tenk T-72, koji je zaplenjen i uništen u prvim nedeljama rata, ispred ruske ambasade.
Britanski premijer Riši Sunak održao je minut ćutanja ispred Dauning strita a pevači u tradicionalnoj ukrajinskoj nošnji izveli su ukrajinsku himnu. Britanija je takođe uvela nove sankcije Moskvi.
U Poljskoj, demonstranti su nosili transparent sa natpisom "Rusija je teroristička država", i pustili zvuk sirena za zaposlene u ruskoj ambasadi u Varšavi.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki posetio je Kijev, i zajedno sa ukrajinskim premijerom, položio cveće na Zid sećanja na stradale.
Varšava je saopštila da je dostavila četiri tenka Leopard Ukrajini i da se priprema da brzo dostavi još.
Švedska je saopštila da će donirati do 10 tenkova Leopard 2, i antiraketne sisteme HAWK u svojoj najnovijoj tranši vojne pomoći Kijevu da se odbrani od ruske invazije.
Ajfelova kula u Parizu osvetljena je bojama ukrajinske zastave u četvrtak uveče a ljudi ogrnuti ukrajinskim zastavama okupili su se na bdenj u Londonu, noseći transparent "Ako ste za slobodu, budite uz Ukrajinu".
"Život će postojati posle ovog rata, pošto će Ukrajina pobediti", poručila je gradonačelnica Pariza An Hidalgo.
Institucije EU takođe su osvetljene bojama Ukrajine, kao i opera u Sidneju.
U Italiji, zgrada Senata biće osvetljena bojama ukrajinske zastave od sumraka u petak, do svitanja u subotu. Ukrajinska premijerka Đorđa Meloni izjavila je u poruci na JuTjubu da Ukrajina "brani vrednosti slobode i demokratije na kojima je rođen evropski identitet."
"Ukrajina nije, i neće biti sama", izjavila je. "Slobodni svet ima dug prema Ukrajinkama i Ukrajincima".
U Rusiji nije bilo većih javnih skupova da se obeleži godišnjica rata, ali je u četvrtak uveče održan vatromet za praznik branilaca otadžbine, a u sredu je održan pop koncert kome je prisustvovao predsednik Vladimir Putin.
Putin kaže da se bori protiv kolektivne snage Zapada a sukob sada predstavlja kao borbu za opstanak Rusije. Kijev kaže da ne može biti mira dok Rusija, koja demantuje da namerno gađa civile, ne povuče svoju vojsku.
Raspoloženje u ruskoj prestonici bilo je prigušeno, ali prkosno. "Ceo svet je protiv nas. NATO zemlje se bore preko Ukrajine, snabdevajući ih opremom. Nadamo se da ćemo pobediti ove godine", izjavio je Moskovljanin Jevgenij za Rojters.
Neki građani su, međutim, pokušali da iskažu solidarnost sa Ukrajincima. U Moskvi, policija je privela ljude zato što su položili cveće na spomenik ukrajinske pesnikinje Lesje Ukrajinke.
Kineski predlog o prekidu vatre
U međuvremenu, Kina je u petak pozvala na prekid vatre i otvaranje mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine.
To je deo predloga od 12 tačaka u kom se takođe poziva na ukidanje zapadnih sankcija Rusiji, predlažu mere za sprečavanje napada na civilnu infrastrukturu, osigurava bezbednost nuklearnih objekata i uspostavlja koridore za isporuku humanitarne pomoći.
Kina je nastojala da bude posmatrana kao neutralna u sukobu, ali je odbila da kritikuje rusku invaziju na Ukrajinu.
Ukrajina je ranije odbacivala ideju o primirju, iz straha da će pauza omogućiti Rusiju da se vojno pregrupiše posle teških gubitaka na bojnom polju. Visoki saradnik Zelenskog Mihailo Podoljak, izjavio je da će predlozi Kine, ako budu usvojeni, zamrznuti rat i dovesti do poraza Ukrajine.
Na konferenciji za novinare u petak, Zelenski je, međutim, izjavio da "nije loše što Kina počinje da govori o Ukrajini."
“Međutim, pitanje je šta sledi posle reči", izjavio je. "Pitanje je koji će se koraci preduzeti i kuda oni vode."
Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u petak da ne treba da ga zavaraju pozivi na privremeni ili bezuslovni prekid vatre u Ukrajini, navodeći da "pravedni i trajni" mir ne znači da se Rusiji dozvoli da se odmori i obnovi zalihe naoružanja.
"Svaki mir koji daje legitimnost ruskom nasilnom osvajanju tuđe teritorije će oslabiti Povelju UN, i uputiti poruku potencijalnim agresorima širom sveta da će moći da izvrše invaziju na stranu zemlju i da prođu nekažnjeno", istakao je Blinken.
Nemački predsednik Štajnmajer, koji je ranije bio ministar spoljnih poslova, izjavio je ranije u petak da je svaki konstruktivan predlog koji može da pomogne postizanju mira - dobrodošao.
"Da li svetska sila Kina želi da igra takvu konstruktivnu ulogu i dalje je pod znakom pitanja. Ako je to slučaj, onda Kina definitivno treba da razgovara ne samo sa Moskvom već i sa Kijevom", izjavio je, pozivajući da se mirovni napori odvijaju pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Ujedinjene nacije su u četvrtak odobrile rezoluciju kojom se zahteva trenutno i bezuslovno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine.
Podele su se videle i na sastanku Grupe 20 u Indiji, gde zemlje domaćini žele da izbegnu upotrebu reči "rat" u bilo kom zvaničnom saopštenju, da se opiše konflikt u Ukrajini.
Za to vreme, papa Franja je napisao na Tviteru: "Ostanimo bliski namučenom ukrajinskom narodu, čija se stradanja nastavljaju, i zapitajmo se - da li je učinjeno sve da se zaustavi rat?"
Rusija kontroliše oko petinu ukrajinske teritorije, što je daleko od brzog preuzimanja vlasti širom zemlje koji su mnogi vojni analitičari predvideli pre godinu dana kada su se tenkovi Moskve ušli na istočni bok Ukrajine.
U poslednjim borbama, ruske snage su napredovale pokušavajući da opkole Bahmut, a portparol ukrajinske vojske, brigadni general Aleksij Gromov, rekao je da Moskva pokušava da iskoristi svoju prednost u ljudstvu da iscrpi kijevske snage.
"Neprijatelj, uprkos značajnim gubicima, ne odustaje od pokušaja da opkoli Bahmut", rekao je on.
Ali Ukrajina je saopštila da ruske trupe nisu uspele da probiju ukrajinske linije na severu kod Kremine i na jugu kod Vuledara, gde su pretrpele velike gubitke u napadima preko otvorenog terena.
Gromov je rekao da su ukrajinske snage u poslednjem danu odbile 90 ruskih napada na severoistoku i istoku.
U izveštaju su korišćene neke informacije agecnija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
