Magazin "Tajm" je svrstao iransku aktivistkinju za ljudska prava i voditeljku Glasa Amerike Masih Alinedžad među 12 žena godine, zbog njenog zalaganja za prava žena u svojoj domovini.
Žene iz celog sveta napravile su veliki pomak u svojim zajednicama i u svim poljima, naveo je Tajm u saopštenju.
Izvršna urednica Naina Bajekal i glavna urednica Lusi Feldman navele su da su na listi primeri liderki čiji je uticaj najviše doprineo i koje su se borile za svet u kojem postoje jednakosti.
Alinedžad je u intervjuu za Glas Amerike, rekla da joj je teško da kaže da li je srećna ili nije.
"U normalnim okolnostima, ja kao žena iz malog sela sa severa Irana, da budem izabrana za jednu od žena godine magazina 'Tajm', trebalo bi da budem srećna i vesela. Međutim, u ovo vreme, u ovakvoj situaciji u Iranu, ništa nije normalno", kaže ona opisujući nasilje i represiju koju žene u njenoj zemlji trpe.
Tajm je odao priznanje Alinedžad, koja živi u egzilu od 2009, za podršku protestima protiv vlade u Iranu.
Demonstracije su u Iranu počele pošto je u policijskom pritvoru preminula Mahsa Amini, koja je uhapšena jer se protivila strogim pravilima nošenja hidžaba. Imala je samo 22 godine.
Sami protesti su jedna od najvećih pretnji iranskom režimu koji vodi ajatola Ali Hamnei. Alinedžad je izjavila za Tajm da su Iranu najveći neprijatelji žene.
Ostale Žene godine za 2023. Tajm magazina su somalijska bokserka i braniteljka prava izbeglica Ramla Ali, Veronika Kruz Sančez iz Meksika, koja se zalaže za reproduktivna prava i Olena Ševčenko, suosnivačica ukrajinskog neprofitnog Insajta, koji pomaže ženama i članovima LGBTQI zajednice tokom rata u Ukrajini.
Alinedžad je izveštavala o kršenju ljudskih prava i korupciji u iranskoj vladi i vodila je pokret na društvenim mrežama protiv iranskih zakona koji su obavezivali žene da nise hidžab. Pokušali su da je otmu i na silu vrate u Iran i najmanje jednom ubiju, oba slučaja povezana su direktno sa iranskom vladom.
Američki Sekretarijat za pravosuđe optužio je 2021. godine četvoro Iranaca, osumnjičenih da su i agenti iranske obaveštajne službe za učešće u pokušaju kidnapovanja. FBI je u avgustu 2022. godine uhapsio čoveka naoružanog puškom, koji je proveo dva dana oko njenog doma, i čak jednom pokušao da uđe.
Zakon u Kongresu koji nosi ime Masih Alinedžad, uveo je niz mera kažnjavanja ljudi koji rade za zvanični Teheran i zlostavljaju i nadziru Irance širom sveta, uključujući novinare i aktiviste za ljudska prava.
"Ovaj zakon propisuje tačne posledice onima koji pokušaju da ograniče iranskim državljanima slobodu govora i pokazuje koliko su Sjedinjene Države zalažu za slobodu govora naroda Irana", naveo je senator u Merilendu Ben Kardin u izjavi za Glas Amerike. Kardin je jedan on onih koji su učestvovali u radu i donošenju zakona sa senatorom iz Pensilvanije Petom Tumijem.
Alinedžad je za Glas Amerike govorila kako je skoro svakodnevno primala pretnje smrću, i to samo zato što je davala prostora ženama koje žele da žive normalan život u 21. veku.
"Samo radim svoj posao. Sama činjenica da ste novinarka, čini vas kriminalcem u očima Islamske Republike", kaže ona.
Iran je jedna od zemalja koja ima najviše cenzure, navode medijski analitičari. Od kad su počeli protesti, više od 90 novinara, među njima mnoge žene, bili su pritvarani zbog svojih izveštaja, prema Komitetu za zaštitu novinara koji se nalazi u Njujorku. Neku su pušteni, ali se na desetine njih i dalje nalazi u zatvoru.
Kao jedna od Žena godine Tajm magazina, Alinedžad je rekla za Glas Amerike:
"Želim da iskoristim ovu priliku da dam glas hrabrim ženama Irana, koje code jednu od najprogresivnijih revolucija. Onima koje hrabro kažu - Sve smo izgubile, sem nade"!
