Kada pogledamo intenziviranje ruske propagande i delatnosti u Srbiji, mi odlično razumemo da Rusija Srbiji ne donosi poklone, rekao je ambasador Ukrajine u Beogradu Volodimir Tolkač pred početak tribine "Srbija pod 'bratskom' agresijom" u organizaciji Novog optimizma. Dodao je da Kremlj, slično kao kod Ukrajine, u Srbiji želi kontrolu.
Kremlj je pokrenuo hibridni rat protiv Ukrajine mnogo pre 2014, odnosno početka ruske agresije, kazao je ambasador: "Pokušao je da stavi pod kontrolu maksimalne segmente našeg života: Radio je sa korumpiranim političarima, pokušao je da preuzme kontrolu nad informacionim resursima, stvarao i podržavao mrežu ekstremističkih organizacija, širio narative o bratskim narodima i zajedničkoj istoriji. Pokušao je da kontroliše crkvu, kulturu i mnoge druge sfere".
"Cilj je bio jedan - uzeti Ukrajinu pod svoju kontrolu i uključiti je u sferu uticaja Ruske Federacije. Narod Ukrajine nije prihvatio ovaj scenario, a kao odgovor rusko rukovodstvo je iskoristilo celu mrežu finansiranja ekstremista i agenata za destabilizaciju Ukrajine i zaustavljanje njenog evropskog puta. Sledeća faza je već otvorena - oružana agresija Rusije na suverenu evropsku državu Ukrajinu", naveo je Tolkač.
Za mnoge Ukrajince je 2014. bilo teško da shvate šta se dešava, da ljudi koji su braća ulaze tenkovima u tu zemlju, rekao je Tolkač, uz zaključak da se moćan ruski uticaj koji je prethodio agresiji pokazao delotvornim u početnoj fazi rata protiv Ukrajine.
Novinar Željko Bodrožić podsetio je da u Srbiji postoji problem sa medijima i proputinovskom propagandom i mimo rata u Ukrajini, što je Srbiju dovelo u situaciju da je na "pogrešnoj strani sveta".
"Mi imamo lošu medijsku scenu i od nje se ne mogu očekivati spektakularni rezultati. Većina naših koleginica i kolege i nisu naše koleginice i kolege. Oni su se i pre rata u Ukrajini više bavili propagandom nego istinskim novinarstvom i takvi ljudi ne mogu drugačije da funkcionišu i sasvim su dobro došli toj proputinovskoj propagandi", kazao je Bodrožić.
Boris Varga, politikolog i novinar, ocenio je da Srbija, kada gleda na Ukrajinu, gleda u "krivo ogledalo". Kao dve glavne posledice agresije po društvo, politiku i "verovatno ekonomiju", on je naveo to da je u društvu u Srbiji probuđen revanšizam.
"Taj rat je pokazao koliko je ustvari važno suočavanje sa prošlošću, sa zločinima 90-ih i koliko to nesuočavanje u Srbiji i regionu prozvodi dalje revizionizam Drugog svetskog rata. Taj revanšizam koji potpiruje Rusija svojom propagandom dovodi do raspoloženja u društvu da se pitanja na Balkanu i dalje rešavaju kao 90-ih godina, proširenjem teritorija i na način na koji Putin želi da reši rusko pitanje na prostoru bivšeg SSSR", ocenio je Varga.
Varga je naveo da se pokazalo da Haški tribinal nikako nije smeo da bude "poslednja rupa na svirali" i pozvao da Srbija, poput BiH, usvoji zakone koji pripisuju obavezu poštovanja presuda Haškog tribunala.
"Srbija dva puta nije primetila Berlinski zid"
Agresija Rusije na Ukrajinu učinila je da strada proces integracije Srbije u EU, nastavo je Varga: "To je veoma razočaravajuće jer jedna država koja želi da postane deo EU staje na stranu agesora, a ne staje na stranu žrtve - i da smatra da u Ukrajini ratuju dve velike sile - NATO i Rusija, odnosno da Ukrajinu tretira kao objekat."
"Svakako, ono što predlaže Zapad za rešavaje krize na Balkanu je dobro - da rešavanje Kosova ima prioritet u odnosu na sve ostalo, pa nam zato možda izgleda da pritisak oko uvođenja sankcija nije tako pristan kao pritisak oko rešavana Kosova", rekao je Varga. "Mislim da se bez uticaja SAD u Evropi neće rešiti ta dva pitanja - pitanje rešavanja Kosova i stabilnosti na Balkanu i odbrana Ukrajine."
Srbija dva puta primetila nije Berlinski zid - jedanput kada je on pao, i drugi put 24. februara (2022.) kad je on počeo ponovo da se diže, zaključio je Varga.
Ivan Lalić, dramski pisac i osnivač Miksera, nastavio je konstatacijom da u Srbiji "još uvek nije pao Berlinski zid", poredeći je sa Rumunijom 1989, pred pad režima Nikolaja Čaušeskua.
Srbija je pod snažnom dogmom ruskog uticaja, kazao je, ali i primetio da rusofilija u Srbiji pomalo jenjava. Podsetio je na istraživanja javnog mnenja koja su na početku rata pokazivala da 80 odsto podržava Rusiju, dok je taj procenat sada na oko 60 osto. "Ali, to je najviše uzrokovano mržnjom prema NATO, mržnjom prema bombardovanju 1999. godine... U narativima i tada, i danas, stalno se zaboravlja - a zašto smo mi to bombardovani?".
Složio se sa Vargom da je nesuočavanje sa zločinima "pogubna mantra koja je došla iz kuhinje iz Moskve"i koja se "prenela ovde na poguban način".
Olivera Radovanović, istoričarka umetnosti i aktivistkinja iz Novog Sada, citirala je bosanskohercegovačkog pisca Abdulaha Sidrana: "Ako Rusi prestanu pucati, nema rata; ako Ukrajinci prestanu pucati, nema Ukrajinaca".
"Ovaj besmislen i nadasve zločinački rat, pokrenut od strane Putinove ruske armade, obeležiće svakako 21. vek, vek u kojem smo s pravom očekivali dobrobiti savreme civilizacije, a ne masakre i nove genocide", ocenila je Radovanović.
Prema njenim rečima, Srbija je usled "višedecenijskog" potpadanja pod ruski uticaj dobila epitet "ruske parije" i "crne tačke u Evropi gde još uvek većina stanovništva veruje da je sasvim u redu ubijati druge ljude iz druge države i izvršiti agresiju na drugu zemlju".
"Mislim da ako Srbija ne uvede uskoro sankcije Rusiji, da će to biti još jedna od velikih mrlja i sramota u poslednjih 30-ak godina i realno naš pad u svakom segmentu", kazala je Radovanović.
Založila se da se Srbija okrene od narativa o bratstvu sa Rusijom i Kosovom kao svetom zemljom i da se okrene zapadnim integracijama i "zašto ne reći - NATO-u".
Stefan Slavković, novinar NIN-a koji prati zbivanja u Ukrajini od 2014. i koji je bio šest dana u Ukrajini u vreme pripreme ukrajinske kontraofanzive, preneo je utiske svog boravka u napadnutoj zemlji, prvenstveno u njenom delu koje je smatrano za rusko govorno područje. Govorio je o slučajevima porodica koje žive sa obe strane granice i u kojima obično oni stariji, koji žive u Rusiji, ne veruju svedočanstvima svojih rođaka o ruskim napadima na ukrajinske gradove. Rekao je i da su Ukrajinci "besni na ruski narod" jer nije sprečio Putinov rat.
"Kada sam se vratio bio, kad me ljudi pitaju kako je bilo i ja počnem da pričam, reakcija je uglavnom bila 'lepo je što si ti bio tamo, ali sad ću ja da ti objasnim šta se tamo dešava... Ispostavilo se da se iz Beograda najbolje shvata priroda tog rata", ironično je zaključio Slavković.
Sve kreiraju mediji
Sve što ruska propaganda i ruska moć radi u Srbiji, postojalo je u Srbiji i pre 24. februara, nastavio je Slavković, dodajući da od medija, print i TV čine 80 odsto udela izvora informisanja građana Srbije, od čega je najviše režimskih medija. S obzirom na to, podrška od 80 odsto za rusku agresiju ne bi trebalo nikoga da iznenadi, zaključio je, "kao što nije neobično i što (sada) splašnjava, jer je istina sve očiglednija - da se radi o čistoj invaziji na suverenu državu".
Međutim, pored ruske propagande, Slavnović kao razloge za loš odnos javnosti u Srbiji prema Zapadu navodi i "i dalje veoma žive" traume od NATO bombardovanja, kao i "gotovo sve ono" što se u procesu tranzicije događalo od 2000. godine. Odnos Zapada dosta doprinosi vlastima da "mute vodu" po tom pitanju, kazao je.
Varga je zaključio da je ključ odnosa javnosti u Srbiji prema ratu u Ukrajini u opredeljenju vlasti, odnosno da će javnost pratiti narativ vlasti.
Lalić je naveo da vlast i mediji oblikuju javno mnjenje u Srbiji, uz ocenu da stručnjaci prate razvoj rata u Ukrajini i prema tome se pozicioniraju, a da je sada jasno da će pobednik rata u Ukrajini biti - Ukrajina.
"A kako Ukrajina bude dobijala rat, tako će slabiti i ruski uticaj u Srbiji", kazao je Lalić i pozvao političke snage da paralelno sa tim procesom jačaju i leve ideje u Srbiji, navodeći da one nedostaju.
