Unutar Republikanske stranke povećava se neslaganje u vezi sa stepenom do kojeg bi Sjedinjene Države trebalo da nastave da podržavaju Ukrajinu u njenim naporima da protera ruske snage koje pokušavaju da preuzmu velike delove zemlje.
Dok ključni republikanci u Vašingtonu i dalje u velikoj meri podržavaju napore SAD, koje su uputile desetine milijardi dolara u novcu i opremi u Ukrajinu od pokretanja ruske invazije punog obima u februaru 2022, sve više se čuju i glasovi neslaganja.
Ove nedelje, guverner Floride Ron DeSantis je najnoviji republikanac visokog profila koji je predložio da bi SAD trebalo da odustanu od svoje podrške Ukrajini. Iako nije zvanično najavio svoju kandidaturu, očekuje se da će DeSantis tražiti republikansku predsedničku nominaciju 2024.
U ponedeljak je voditelj Foks njuza Taker Karlson tvitovao tekst DeSantisovog odgovora na pitanje koje je voditelj poslao nekolicini potencijalnih republikanskih predsedničkih kandidata, pitajući o njihovim stavovima o ratu.
"Dok SAD imaju mnoge vitalne nacionalne interese - obezbeđivanje naših granica, rešavanje krize spremnosti unutar naše vojske, postizanje energetske bezbednosti i nezavisnosti i proveru ekonomske, kulturne i vojne moći Komunističke partije Kine - to da se sve više uplićemo u teritorijalni spor između Ukrajine i Rusije nije jedan od njih", rekao je DeSantis.
Guverner je opisao posvećenost SAD Ukrajini kao "odvraćanje pažnje" od drugih ozbiljnih izazova, kritikujući Bajdenovu administraciju što je ponudila "blanko ček" Kijevu i osudio politiku "promene režima" prema Rusiji – nešto za čim je Bajdenova administracija posebno naglasila da ne teži.
DeSantisovi komentari su dobili dovoljno pažnje da su zaslužili odgovor ukrajinske vlade. Oleg Nikolenko, portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova, pomenuo je guvernera na Tviteru, napisavši: "Sigurni smo da kao bivši vojni oficir raspoređen u zonu borbenih dejstava, guverner @RonDeSantisFL zna razliku između 'spora' i rata".
"Pozivamo ga da poseti Ukrajinu kako bi bolje razumeo invaziju Rusije u punom obimu i pretnje koje ona predstavlja interesima SAD".
Trampov stav
Bivši predsednik Donald Tramp, koji je najavio da će se kandidovati za republikansku nominaciju sledeće godine, ranije je izrazio ekstremni skepticizam u vezi sa umešanošću SAD u Ukrajinu. Međutim, u odgovoru Karlsonu, on je bio nešto manje jasan u vezi sa kontinuiranim finansiranjem rata od strane SAD.
On je rekao da suprotstavljanje Rusiji u Ukrajini nije vitalni strateški interes za SAD. Međutim, dok je zahtevao da evropske zemlje pruže veću finansijsku podršku Ukrajini - i da plate SAD za deo onoga što je Vašington obezbedio - činilo se da se donekle zaštitio kada je došlo do mogućnosti zatvaranja protoka sredstava.
"Recite Ukrajini da će malo novca stizati od nas, OSIM AKO RUSIJA NE NASTAVI DA VODI RAT", napisao je bivši predsednik.
Tramp je pozvao na hitne pregovore o okončanju sukoba, istovremeno insistirajući da se rat nikada ne bi dogodio da je on bio na funkciji i da bi mogao da posreduje u brzom postizanju mira.
"Da sam ja predsednik, taj užasni rat bi se završio za 24 sata ili manje", napisao je on.
Ostali kandidati
Ostali deklarisani ili potencijalni republikanski predsednički kandidati više su za nastavak podrške Ukrajini.
Niki Hejli, bivša guvernerka Južne Karoline, koja je bila Trampova ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, rekla je tokom prošlonedeljnog nastupa u Ajovi da je "imperativ" da se Ukrajini obezbedi oprema koja joj je potrebna za odbranu.
"Ako pobedimo u ovom ratu, ovo će poslati poruku Kini. To će poslati poruku Iranu. Poslaće poruku Koreji. To će poslati poruku Rusiji", rekla je Hejli, koja je najavila svoju kandidaturu prošlog meseca. "Ako izgubimo ovaj rat, moramo da verujemo diktatorima na reč. Rekli su da su Poljska i Baltik sledeći, a vi gledate ka svetskom ratu".
Bivši potpredsednik Majk Pens, mogući kandidat za predsednika, okarakterisao je nastavak pomoći Ukrajini kao politiku koju bi podržao bivši predsednik Ronald Regan, republikanska ikona.
"Ovo nije američki rat. Ali ako Putin ne bude zaustavljen i suverena država Ukrajine ne bude brzo obnovljena, on će nastaviti da se kreće ka našim saveznicima u NATO-u, a Amerika bi tada bila pozvana da pošalje svoje", rekao je on.
Kritika iz Vašingtona
DeSantisovi komentari o Ukrajini izazvali su neslaganje i neke otvorene ukore visokih republikanaca u Kongresu.
U intervjuu za Politiko u utorak, senator Džon Kornin prokomentarisao je DeSantisov stav.
"Uznemiren sam zbog toga. Mislim da je on pametan momak. Želim da saznam više o tome. Ali nadam se da se oseća kao da ne mora da uzme tu liniju Takera Karlsona da bi bio konkurentan na predizborima", rekao je Kornin. "Za nas je, zbog sopstvene bezbednosti, važno da nastavimo da podržavamo Ukrajince".
Na Tviteru je senator Lindzi Grejm napisao: "Onima koji veruju da ruska ničim izazvana i varvarska invazija na Ukrajinu nije prioritet za Sjedinjene Države – mnogo šta propuštate".
Grejm je dalje uporedio one koji pozivaju na smanjenje podrške Ukrajini sa evropskim zemljama koje su ignorisale uspon Adolfa Hitlera 1930-ih.
"Poslednji put kada je neko u Evropi prisvojio tuđu zemlju i pokušao da je zauzme silom oružja, bio je pokušaj Adolfa Hitlera da izgradi Treći rajh", napisao je on. "Oni koji su pogrešno izračunali Hitlerove namere utrli su put širem ratu i propustili mnoge prilike da ga zaustave rano".
Čini se da je senator Marko Rubio, iz DeSantisove matične države Floride, sugerisao da bi pozicija DeSantisa mogla biti rezultat neiskustva sa spoljnom politikom.
"Ne znam šta pokušava da uradi ili šta je cilj", rekao je Rubio u intervjuu sa konzervativnim voditeljem tok šoua Hjuom Hjuitom. "Očigledno, on se ne bavi spoljnom politikom svaki dan kao guverner".
"Vreme će pokazati"
U razmeni elektronse pošte sa Glasom Amerike, Majkl O’Henlon, viši naučni saradnik i direktor istraživanja za spoljnu politiku na Institutu Brukings, rekao je da ne veruje da DeSantisovi komentari o Ukrajini predstavljaju osećanja većine izabranih republikanaca.
"Skeptičan sam da će GOP (republikanska partija) zaista prestati da podržava rat", napisao je O’Henlon. "DeSantisov komentar ne ukazuje na centar gravitacije, a on čak nije ni u Kongresu. Vreme će pokazati".
Međutim, iako ga DeSantisov stav o ratu u Ukrajini možda neće postati mejnstrim među republikancima sa Kapitol Hila, čini se da ga mnogi republikanski glasači usvajaju kako se rat nastavlja, a američki troškovi u vezi sa njim rastu.
"Republikanci postaju sve oprezniji prema programu Bajdenove administracije za podršku Ukrajini", rekao je za Glas Amerike Kerol Doerti, direktor političkih istraživanja u istraživačkom centru Pju. Iako naglašava da se većina republikanaca nije okrenula protiv rata, to je značajan procenat. "Republikanci su, u suštini, podeljeni po ovom pitanju", rekao je on.
Promene u javnom mnjenju
Centar Pju sproveo je anketu u martu 2022, mesec dana nakon što je počela invazija Rusije u punom obimu. Rezultati su pokazali široku podršku za pomoć Ukrajini, pri čemu je 74 odsto Amerikanaca reklo da je Bajdenova administracija ili pružala pravu količinu pomoći, ili da je trebalo da pruži više, uključujući 72 odsto republikanaca i republikanski orijentisanih ispitanika i 77 odsto demokrata i demokratski orijentisanih ispitanika. Samo sedam odsto ispitanika reklo je da SAD rade "previše", uključujući devet odsto republikanaca i pet odsto demokrata.
Od tada, procenat Amerikanaca koji kažu da su SAD dale "previše" pomoći Ukrajini stalno se povećavao, dostigavši 26 odsto u januaru, poslednji put kada je Pju postavio pitanje. Međutim, rast je bio mnogo izraženiji među republikancima i nezavisnim republikancima, sa 40 odsto onih koji su rekli da su SAD dale previše, u poređenju sa 15 odsto demokrata i onih koji su skloni demokratama.
Procenat republikanaca i ljudi koji se oslanjaju na republikanske izveštaje da vide rat između Rusije i Ukrajine kao pretnju za SAD takođe se dramatično promenio - pao je sa 51 odsto u martu 2022. na 29 odsto u januaru 2023. Procenat je takođe opao za Amerikance u celini, sa 50 odsto na 35 odsto, a za demokrate i ljude koji se oslanjaju na demokrate, sa 50 odsto na 43 odsto.
Doherti je rekao da je oštra razlika između republikanskih i demokratskih stavova prema ratu zajednička karakteristika mnogih političkih anketa poslednjih godina.
"To vidite u mnogim, mnogim pitanjima, kada neko pitanje postane veoma vidljivo ili postane suštinski političko pitanje", rekao je on. "Stavovi su postali sve više polarizovani zbog pristrasnosti".
