„Potrebno je da pravda za ubistvo urednika i izdavača Slavka Ćuruvije bude dostignuta”, poručili su u saopštenju Hitni odgovor za slobodu medija (Media Freedom Rapid Response) i SafeJournalists mreža – nevladine medijske organizacije.
„Mora se prekinuti ciklus nekažnjivosti ubistava novinara u Srbiji“, istaknuto je u saopštenju Međunarodnog instituta za štampu (IPI) - organizacije koja je deo tog projekta.
U tekstu se podseća da je protekle sedmice pred Apelacionim sudom u Beogradu počeo glavni pretresza ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine.
„Presuda - kojom će se potvrditi ili odbaciti prethodne osuđujuće presude izrečene četvorici službenika Državne bezbednosti za izvršenje i planiranje ubistva - biće najvažnija za slobodu medija i novinarstvo u modernoj istoriji Srbije. Gotovo dvadeset četiri godine od ubistva urednika i osnivača Dnevnog telegrafa i Evropljanina - teško je proceniti implikacije odluke petočlanog veća“, navedeno je u saopštenju.
Potpisnici apela
- ČLAN 19 Evropa
- Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)
- Evropska federacija novinara (EFJ)
- Free Press Unlimited (FPU)
- Međunarodni institut za štampu (IPI)
- OBC Transeuropa (OBCT)
Članovi mreže Safejournalists
- Udruženje novinara Kosova
- Udruženje novinara Makedonije
- Udruženje Bosne i Hercegovine
- Hrvatsko novinarsko društvo
- Nezavisno udruženje novinara Srbije
- Sindikat medija Crne Gore
- Sindikat hrvatskih novinara
Ukazano je da bi se potvrđivanjem presude od ukupno 100 godina zatvora za osuđene okončala dvodecenijska borba za pravdu porodice ubijenog novinara, njegovih najbližih, kao i organizacija civilnog društva.
"Osuđujuća presuda predstavljala bi izuzetan uspeh za sve koji su se žrtvovali kako bi očuvali poštovanje Ćuruvijinog nasleđa. Obezbedila bi i da oni koji su ga ubili ne prođu prošli nekažnjeno", navedeno je u tekstu.
Takođe, ističe se da bi presuda predstavlja prekretnicu u pravosuđu – jer u Srbiji do sada nije bilo osuđivanih za ubistvo novinara.
"U kontekstu trenutne nepovoljne klime po bezbednost novinara u Srbiji, to bi bila jasna poruka svakome ko razmišlja pokušaj napada ili ućutkivanja novinara – da neće neće izbeći odgovornost. Presuda bi osvetlila zločine Miloševićevog režima i predstavljala test za vladavinu prava i demokratiju u Srbiji. Kao i za odlučnost vlasti u pokušaju da razreše niz ubistava novinara krajem 1990-ih i početkom 2000-ih“, navedeno je u saopštenju.
Precizirano je da, ukoliko osuđujuća presuda bude donesena, to bi pružilo nadu da se i nakon decenija koje su prošle – može dostići pravda za druge novinare stradale tokom raspada Jugoslavije.
Aludira se tu na Milana Pantića, ubijenog 2001, i Radislavu - Dadu Vujasinović, novinarku čije okolnosti smrti 1994. nikada nisu u potpunosti utvrđene.
Apelacioni sud u Beogradu otpočeo je u marta 2023. glavni pretres u sudskom postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Ročišta je trebalo da se održavaju u periodu od 6. do 10. marta.
U tom intervalu svedočili su Ćuruvijina nevenčana supruga Branka Prpa, bivši šef srpske službe Državne bezbednosti Radomir Marković, kao i komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek, dok su braća Miloš i Aleksandar Simović odbili da svedoče.
Naredno ročište zakazano je za takozvani rezervni termin 28. marta.
Radomir Marković i trojica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak su 2019. osuđeni za organizovanje ubistva Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora.
U septembru 2020. Apelacioni sud je ukinuo presudu i vratio suđenje na početak, da bi Specijalni sud ponovo doneo istovetnu presudu.
Apelacioni sud je odlučio da otvori glavni pretres kako bi izveo dokaze za koje smatra da su neophodni za donošenje pravosnažne presude.
Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine hicima iz pištolja s leđa, ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo.
