Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah nakon dogovora postignutog u Ohridu vrlo snažno uveravao javnost u Srbiji da ništa nije potpisao ni u Makedoniji, niti krajem februara u Briselu, kao i da neće primenjivati sve odredbe tog dogovora, po mišljenju sagovornika Glasa Amerike – Vučićev potpis u ovoj situaciji i nije potreban.
“To što Srbija nije potpisala ne znači puno jer će taj sporazum i aneks biti uvršteni u pregovaračko Poglavlje 35 i na taj način kroz pregovarački proces Srbije ka članstvu u EU biće i implementirano sve ovo što je dogovoreno kako u Briselu, tako i u Ohridu" , kaže Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.
"Otuda nije potreban formalni potpis Vučića ili Brnabić, bilo koga od srpskih zvaničnika, da bi se ovo implementiralo – ovaj sporazum će se implementirati kroz pregovarački proces sa EU”, objašnjava Mijačić i podseća da je i Briselski sporazum sprovođen na sličan način – kroz Poglavlje 35:
“Takođe su odredbe Briselskog sporazuma ušle u poslavlje 35, ali se to poglavlje, zajednički tekst tog poglavlja, usaglasio tek dve godine nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. Otuda možda nije realno da se izađe sa nekim novim tekstom već krajem marta”.
Mijačić navodi da je ipak moguće da se novi tekst Poglavlja 35 pojavi do tada zbog važnosti ovog pitanja za međunarodnu zajednicu.
Bivši diplomata Srećko Đukić ocenjuje da su zapadne diplomate u ovom slučaju dobro razmotrile situaciju i “prostudirale šta želi Beograd, a šta ne želi Priština, odnosno šta želi Priština, a šta ne želi Beograd”:
“I onda su tako pažljivo vukli linije da zadovolje i jednu i drugu stranu u nekoj probližnoj meri, odnosno da ih ne zadovolje u nekoj približnoj meri”, ističe Đukić u razgovoru za Glas Amerike.
Đukić takođe ukazuje na pregovore sa Evropskom unijom i Poglavlje 35 kao mehanizam za sprovođenje onoga što su Srbija i Kosovo dogovorili uz posredstvo EU.
Na pitanje zašto predsednik Srbije odbija da stavi svoj potpis na dogovore iz Brisela i Ohrida – Đukić kaže da odgovore treba tražiti u pritisku koji na Vučića dolazi sa desnice u Srbiji:
“On sada mora da nekako udovolji i da odgovori žestokim napadima sa krajnje desne strane i to je jedan od njegovih manira – ovo ću sprovesti, ovo neću sprovesti. Međutim, sporazum i odredbe u njemu su tako jasno i decidno formulisane da ja ne znam da li sam neki međunarodni sporazum skoro čitao kao što je ovaj. Vrlo ima jasne sankcije za nesprovođenje”.
Đukić navodi da je još važan deo aneksa sporazuma dogovorenog u Ohridu to što ni jedna odredba u tom sporazumu nije uslovljena sprovođenjem neke druge odredbe, na primer, ako je u pitanju Zajednica srpskih opština (ZSO) – ona nije povezana na primer sa pitanjem nestalih lica ili za pitanjem zaštite kulturnih tekovina Srbije na Kosovu.
Kako podseća Mijačić, formiranje ZSO je donedavno bio uslov svih uslova Beograda, ali je taj zahtev kako kaže u međuvremenu nestao sa horizonta:
“Ovim sporazumom Kosovo se obavezalo da implementira prethodne sporazume, ali redosled implementacije tih sporazuma nije uslovljen. Ono što je bio uslov Srbije da nema drugih novih odredbi dok se ne reši ono prethodno – to više ne stoji i to je možda jedna od najznačajnijih tačaka ovog aneksa. Znači, Kosovo će implementirati i osnovati ZSO, ali to neće biti uslovljeno ni jednim aktom iz ovog implementacionog aneksa”.
Đukić navodi da se time na neki način izašlo u susret Prištini, jer ZSO više nije glavni uslov, dodajući da Kurti i kosovske vlasti ipak ne mogu dugo da zatežu stvar oko tog pitanja jer će dobiti sankcije EU – od finansijskih do političkih.
Konačno, ostaje pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, oko čega je desnica u Srbiji sve glasnija. Kako kaže Mijačić i tu su izgledi Srbije da nešto učini jako male:
“Ako pričamo o regionalnim organizacijama – Srbija se na to obavezala još Briselskim sporazumom. Kao i za članstvo Kosova u EU. To je već potpisano Briselskim sporazumom, tako Srbija tu ne može da se protivi", navodi Mijačić i dodaje:
"Kada je u pitanju recimo članstvo u Savetu Evrope, mi znamo da Srbija nema dovoljno zemalja koje podržavaju blokiranje Kosova ka članstvu Kosova u Savetu Evrope. Srbija nije član NATO-a, tako da ni to ne može da blokira. Ostaje članstvo Kosova u UN koje zavisi pre svega od Rusije, možda i Kina se tu suprotstavi – opet to ne zavisi od Srbije”.
