MOSKVA - Svaki pokušaj hapšenja ruskog predsednika Vladimira Putina, nakon što je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za to, predstavljao bi objavu rata Rusiji, rekao je njegov bliski saradnik Dmitrij Medvedev.
MKS je izdao nalog za hapšenje, optužujući Putina za ratni zločin nezakonitog deportovanja stotina dece iz Ukrajine. U njemu se navodi da postoje razlozi da se veruje da Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost.
Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da je MKS, koji Rusija, Kina i SAD, ne priznaju, „pravno beznačajno lice“.
"Svaki pokušaj da se Putin privede, međutim, bio bi objava rata", rekao je Medvedev, koji je zamenik predsednika Putinovog Saveta za bezbednost.
„Zamislimo – očigledno ovu situaciju koja se nikada neće ostvariti – ali ipak zamislimo da je realizovana: aktuelni šef države, nuklearne sile, otišao je na teritoriju, recimo Nemačke, i bio uhapšen. Šta bi to bilo? To bi bila objava rata Ruskoj Federaciji. I u tom slučaju, sva naša sredstva– projektili i slično– bi leteli u Bundestag i sedište nemačkog kancelara", kazao je Medvedev.
Kremlj kaže da je nalog za hapšenje MKS "nečuveno pristrasna" odluka, ali besmislena u odnosu na Rusiju. Ruski zvaničnici negiraju ratne zločine u Ukrajini i kažu da je Zapad ignorisao ono što tvrdi da su ukrajinski ratni zločini.
"Odnosi sa Zapadom verovatno su u najgoroj tački ikada", kaže bivši predsednik Rusije.
Ocenjuje i da je rizik od nuklearnog rata porastao.
„Svakodnevna isporuka stranog oružja Ukrajini približava nuklearnu apokalipsu“, rekao je Medvedev.
Nakon pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, rekao je, Zapad je sebe smatrao šefom Rusije, ali je Putin tome stao na kraj.
„Bili su veoma uvređeni“, rekao je Medvedev i dodao da Zapad ne voli nezavisnost Rusije i Kine.
Zapad poriče da želi da uništi Rusiju i tvrdi da pomaže Ukrajini da se odbrani od otimanja zemlje u imperijalnom stilu.
„Ukrajina je deo Rusije“, rekao je Medvedev i dodao da je skoro cela današnja Ukrajina bila deo Ruske imperije. Rusija je priznala ukrajinski suverenitet i granice nakon 1991. u Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. godine.
