Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je na sednici Skupštine Kosova da ne može da izbegne ranije dogovorene sporazume sa Srbijom i da su mu međunarodni saveznici to jasno stavili do znanja. Međutim, istakao je da će se pobrinuti da se formiranjem Zajednice srpskih opština ne formira treći nivo vlasti na Kosovu. Postignuti dogovor u Ohridu Kurti ocenjuje kao "najbolji sporazum koji je u ovom trenutku mogao da bude postignut".
S druge strane opozicione patije u Skupštini Kosova iznele su niz Kritika na račun Kurtija i “njegovog pihvatanja evropskog plana”, kao i njegove “transformacije” kad je u pitanju Zajednica srpskih opština.
Srbija je „de fakto“ priznala Kosova, jer se dogovorom u Ohridu obavezala da neće neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti predstavljajući poslanicima kosovskog parlamenta detalje sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem održanom u Ohridu 18. marta.
„Vredelo je truda jer smo postigli dogovor sa Srbijom. Osnovni sporazum pokazuje da je spoljna politika Kosova zasnovana na evropskim standardima. Srbija je pristala da prizna Kosovo kao ravnopravnog člana. Ona je to priznala, iako joj ne verujem u potpunosti. Priznala je da ne može da predstavlja našu zemlju. Posvećeni smo razvoju dobrosusedskih odnosa. Pristala je da se ne protivi ni članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“, rekao je Kurti, pred poslanicima.
Kurti je rekao i da su međunarodni saveznici jasno su stavili do znanja da se međunarodne obaveze koje su postignute ne mogu menjati čak ni kada se promene vlade, aludirajući na Zajednicu srpskih opština.
„Ako želimo da budemo tretirani kao država i da budemo priznati kao takvi, ne možemo da izbegnemo obaveze iz međunarodnih ugovora koje imamo. Te obaveze iz prošlosti su implicitno uključene u proces dijaloga, jer su pokrenute u razgovorima i bavićemo se svime, ali kroz prizmu našeg Ustava. Mi se čvrsto i snažno protivimo teritorijalnoj etnonacionalizaciji. Demokratska republika to ne toleriše i suprotna je vrednostima i uverenjima naše demokratske vlasti. Kao što se sada traži, započećemo dug proces konsultacija, ali ponavljam nikada, što znači nikada nigde, neću razmatrati bilo koji model teritorijalne autonomije“, rekao je Kurti.
Kurti je naveo da se Kosovo obavezalo da ozvaniči status Srpske pravoslavne crkve i obezbedi visok nivo zaštite za objekte verskog i kulturnog nasleđa u skladu sa postojećim evropskim modelima. On je pozvao predstavnike SPC da razgovaraju o statusu, naglašavajući da o tome neće razgovarati sa Vladom Republike Srbije.
“Nemam razloga da izbegavam dijalog sa poglavarima Srpske pravoslavne crkve. Nećemo ulaziti u raspravu sa čelnicima Republike Srbije o ovom pitanju. Pozivam rukovodstvo Srpske pravoslavne crkve da se angažuje sa nama u dobroj nameri i u dobroj nameri da razgovaramo o sporazumu“, rekao je Kurti na sednici Skupštine.
Kurti je dodao i da ne očekuje da će put za implementaciju ohridskog dogovra biti lak.
"Biće mnogo prepreka i zamki. Srbija će učiniti sve što je moguće, uključujući otvoreno ignorisanje sporazuma, odugovlačenje, tumačenje i reinterpretaciju onoga o čemu smo se već dogovorili“, rekao je Kurti.
Nakon Kurtijevog izlaganja opozicione stranke u kosovskom Parlamentu iznele su niz kritika na račun dogovora u Ohridu i Zajednice srpskih opština.
Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići rekao da je Kurti prihvatio da u konačnom sporazumu neće biti međusobnog priznavanja i optužio Kurtija da je istupio van Ahisarijevog paketa, čime prema njegovom mišljenju, uništava ideju o državi Kosovo.
„Danas smo svedoci degradacije dijaloga. Trebalo je da čestitam premijeru na iskrenosti jer je sinoć rekao da postoji Zajednica, ali igra rečima ima rok trajanja i premijer mora da razmisli. Aljbin Kurti je napravio najveći iskorak u albanskoj politici. Zaista mogu reći da on nije počinio nacionalnu izdaju, ali ju je počinio protiv svojih sledbenika i militanata, jer im je rekao da neće biti Zajednice. Od uzajamnog priznavanja, on je prihvatio nepriznavanje, to je predaja, rekavši da nismo mogli da dobijemo bolji tekst”, rekao je Krasnići.
I lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku je takođe kritikovao Kurtija rekavši da je sporazum iz Ohrida veliki gubitak i odstupanje Kosova od primarniog cilja, a to je uzajamno priznanje. Abdidžiku je komentarišući izlaganje Kurtija o Zajednici srpskih opština poručio da Kurti ignoriše uslove koje je sam postavio za formiranje Zajednice.
“Nakon pritiska zapadnih zemalja, Kurti je postavio šest uslova pod kojima prihvata Zajednicu, a neki od njih su da ona bude deo konačnog sporazuma koji će uključiti međusobno priznanje”, rekao je Abdidžiku.
Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova kaže da je sve što je postignuto u proteklih dvadeset godina sada stavljeno pod znak pitanja.
"Važno je da premijer Kosova ne izgubi cilj i da ne koristi ovaj proces kao diskusiju između pozicije i opozicije, kao borbu vlasti protiv opozicije, već mogućnost i posvećenu pažnju za postizanje međusobnog priznavanja sa Srbijom. Završni cilj treba biti međusobno priznavanje", naveo je Tahiri.
Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su se krajem februara usaglasili oko evropskog predloga za normalizaciju odnosa, a potom 18. marta u Ohridu prihvatili i Aneks za implementaciju.
Iz EU je potom saopšteno da je ovaj Sporazum, iako nije potpisan, pravno obavezujući, te da će postati sastavni deo procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.