Lideri najmanje sto dvadeset država sveta, kao i predstavnika civilnog sektora, učestvuju na Samitu za demokratiju - manifestaciji koji organizuju Sjedinjene Države uz pomoć Uz Sjedinjene Kostarike, Holandije, Južne Koreje i Zambije.
Svrha okupljanja svetskih lidera, koje na inicijativu američke datira iz 2021 godine, je pospešivanje demokratije i ljudskih prava.
Predsednik SAD Džo Bajden poručio je na samitu da su SAD posvećene jačanju demokratije na globalnom nivou.
Bajden je, obraćajući se tokom Samita za demokratiju koji organizuje Stejt department, istakao da je u te svrhe potrebno boriti se protiv korupcije i stati u odbranu slobode medija, kao i izbora. Ukazao je da američka administracija u naredne dve godine u tom cilju namerava da izdvoji 690 miliona dolara.
Istim povodom 2021. američke vlasti su odobrile više od 400 miliona dolara.
„Treba da se postaramo da tehnologija služi u osnaživanju demokratske vladavine, a ne da je podriva. U te svrhe potpisao sam zabranu upotrebe komercijalnog softvera za targetiranje novinara i aktivista širom sveta – uključujući i Sjedinjene Države. Time će biti osnažene slobode u korišćenju interneta, kao i zaštita aktivista i novinara od sajber pretnji“, rekao je Bajden tokom obraćanja učesnicima.
Američki predsednik tvrdi da je jačanje demokratije jedan od najvećih izazova savremenog doba.
„Ponosno možemo da istaknemo da demokratije u svetu postaju sve snažnije, dok autokratije gube na snazi. To je uspeh svih nas. Vlade širom sveta, nevladin sektor, poslovni ljudi, aktivisti i sindikati ne prihvataju pokušaje narušavanja njihovih prava. Svako od nas doneo je takvu odluku! To je ono što je potrebno našem svetu, kao i da očuvamo plamen baklje slobode za nas i generacije koje dolaze. Potrebno je da nastavimo i to ćemo da učinimo“, rekao je američki predsednik – koji je Južnoj Koreji zahvalio na odluci da bude domaćin sledećeg Samita za demokratiju.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, čija se zemlja nalazi na meti ruske vojne invazije, poručio je da od država zavisi ishod izazovnih vremena u kojima se svet nalazi.
„Šta je ono što ćemo ostaviti u nasledstvo našoj deci i unucima? Da li će to biti vrednosti slobode kojima raspolažemo ili će morati da se bore za demokratiju? Današnjim generacijama treba da bude jasno da se sloboda ne može uzimati zdravo za gotovo. Neprijatelji slobode znaju kako da slome demokratiju i uništavaju živote. Smatraju da mogu proći nekažnjeno nanoseći zlo“, rekao je Zelenski u obraćanju.
Istakao je da je demokratija u Ukrajini, koja je na meti rata, ugrožena.
„Naše iskustvo u očuvanju slobode tokom totalnog rata trebalo bi da posluži drugima. Borba ukrajinskih vojnika ne odlučuje samo sudbinu Ukrajine – već svih ljudi koji žive i navikli su da žive slobodno. Ruski propagandisti tvrde da se Zapad na teritoriji Ukrajine bori protiv Rusije. Međutim, u stvarnosti – tiranska Rusija guši Ukrajinu svojim krvavim rukama. Projektilima, artiljerijom, bombama i tenkovima. Međutim, tu ne zaršavaju njene ambicije. Rusija sa svima vama ratuje već jako dugo. Potrebno je da zajedničkim snagama odbranimo duh demokratije“, naveo je Volodimir Zelenski obraćajući se učesnicima samita.
Aktivisti zaštite ljudskih prava i demokratije upozoravaju da manjka potvrda za to da su države učesnice samita napredovale u unapređenju sopstvenih demokratija.
Takođe, ukazuju i da nije uspostavljen formalni mehanizam koji bi omogućio da učesnici primene obaveze koje preuzimaju u vezi sa poboljšanjem i očuvanjem demokratija - uoči trećeg samita koji organizuje Južna Koreja.
Uočljivo je to u znatnim promenama u svetskim državama nakon globalne pandemije kovida 19 i ruske invazije na Ukrajinu.
Konkretno se može ogledati u potezu koalicione vlade izraelskog premijera Benjamina Netanjahua koji se tumači kao pokušaj slabljenja tamošnjeg pravosuđa. Ili pak poteza meksičkih vlasti da neutrališu telo za nadzor sprovođenja izbornog procesa.
U tom svetlu mogla bi se tumačiti i odluka o isključenju indijskog opozicionog lidera Raula Gandija iz indijskog parlamenta – pošto je bio osuđen na dve godine zatvora po optužbama za klevetu.
Više od stotinu učesnika samita
Američki Stejt department je ove nedelje domaćin drugog Samita za demokratiju, na kojem učestvuje 120 zemalja, kao i organizacije civilnog društva i tehnološke kompanije.
Uz Sjedinjene Države domaćini su i Kostarika, Holandija, Južna Koreja i Zambija.
Na pretežno virtuelni samit pozvane su i neke zemlje koje su nedavno kritikovane zbog nedemokratske politike, kao što su Indija, Izrael i Poljska.
Na samitu učestvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao i predsednik vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović.
Vučić: Srbija za dosledno poštovanje međunarodnog prava
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom obraćanju učesnicima samita poručio da je aktuelni sukob u Ukrajini, kako se izrazio, na svetlo dana izneo apsolutnu neophodnost univerzalnog i nepokolebljivog poštovanja međunarodnog prava od strane svih.
Poručio je i da će Srbija nastaviti da zagovara dosledno poštovanje neselektivne primene tih odredbi i principa.
Prvog dana samita, pretežno se razgovaralo o Ukrajini. Ukrajinski ministar inostranih poslova Dmitro Kuleba naglasio je da njegov narod želi mir više od bilo koga, ali da je mir po svaku cenu - iluzija.
“Narod Ukrajine će prihvatiti mir samo ako on garantuje da će ruska agresija biti potpuno zaustavljana, da će se ruske trupe potpuno povući sa ukrajinske teritorije I da će se ponovo uspostaviti teritorijalni integritet naše države unutar međunarodno priznatih granica."
Državni sekretar Entoni Blinken otvorio je u utorak panel diskusiju o demokratiji, govoreći da ništa ne ilustruje pretnju demokratijama od strane diktatura bolje od neizazvane ruske invazije na Ukrajinu. Blinken je prihvatio ukrajinski mirovni predlog i odbacio druge predloge, kao što je kineski, ali nije pominjao imena zemalja.
“Svi moramo da budemo svesni i da se čuvamo nečega što može da deluje kao dobra namera, na primer da pozovemo na primirje, što bi potencijalno imalo efekat zamrzavanja sukoba, i pružilo Rusiji priliku da konsoliduje postignute rezultate i jednostavno iskoristi vreme da se odmori, oporavi i onda ponovo napadne.”
Abazović: Najvažnije osigurati vladavinu prava
Dritan Abazović, premijer Crne Gore u tehničkom mandatu, poručio je da je ta zemlja posvećena jačanju demokratskih institucija.
Abazović je tokom obraćanja na Samitu za demokratiju naglasio da je Crna Gora ostvarila konkretne rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, saopšteno je iz njegovog kabineta.
„Najvažniji zadatak je da osiguramo vladavinu prava obezbjeđivanjem jednakosti građana, izgradnjom jakih i efikasnijih institucija, borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala, snaženjem nezavisnosti pravosuđa, unapređenjem položaja pripadnika manjina i podrškom slobodnim i nezavisnim medijima“, istakao je Abazović.
Ukazao je i da Crna Gora, kao članica NATO, nastavlja da doprinosi kolektivnoj bezbednosti.
„Suočavajući se sa demokratskim izazovima, ostaje istinski posvećena evropskim integracijama – ostvarenju spoljnopolitičkog prioriteta“, navedeno je u saopštenju iz kabineta Dritana Abazovića.
Analitičar Majkl Kimidž, sa Katoličkog univerziteta, kaže za Glas Amerike da se drugi Samit za demokratiju predsednika Džoa Bajdena suočava sa nekoliko izazova, uključujući tenzije sa bliskim saveznicima SAD - kao što je Izrael. Međutim, on ističe da je dobijanje podrške za Ukrajinu glavni cilj samita.
“Imate dramatične događaje u Izraelu koji zadiru u srž onoga što Izrael predstavlja kao demokratija. Imate nazadovanje u različitim evropskim zemljama, iako je to stara priča. Ali mislim da je suštinski problem za predsednika Bajdena u tome što imate mnogo demokratija, Južnu Afriku, Brazil i Indiju na primer, koje ne podržavaju posebno američki stav o ratu u Ukrajini."
Kimidž međutim kaže za Glas Amerike da uprkos izazovima, dostignuća na bojnom polju pod vođstvom ukrajinskog demokratski izabranog predsednika Volodimira Zelenskog, protiv onoga što je na papiru superiorna ruska vojska, predstavlja inspiraciju koja bi mogla da bude motivaciona sila za demokratiju širom sveta.
