Srbija, jedna od dve zemlja u Evropi koja je odbila da sankcioniše Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, pristala je da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala, navodi se u poverljivom dokumentu Pentagona, ekskluzivno je objavio Rojters.
Taj dokument, koji rezimira odgovore evropskih vlada na zahteve Ukrajine za vojnu obuku, pomoć i oružje, bio je među desetinama poverljivih dokumenata objavljenih na društvenim mrežama pre mesec dana - što se smatra najvećim curenjem američkih tajni poslednjih godina.
Pod naslovom „Evropa|Odgovor na aktuelni sukob Rusije i Ukrajine“, dokument u obliku grafikona prikazuje odgovore 38 evropskih vlada na ukrajinske zahteve za vojnom pomoći.
Grafikon je pokazao da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati pomoć u oružju ili ju je već poslala. Takođe je rečeno da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini.
Dokument u kojem se pominje Srbija nosi oznaku "tajno" i "NOFORN" - čime se zabranjuje distribucija stranim obaveštajnim službama i vojsci. Datiran je 2. marta i ima pečat kancelarije Združenog generalštaba američkih oružanih snaga.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri autentičnost dokumenta.
Kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ukrajinska ambasada nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
Pentagon takođe nije odmah odgovorio na pitanja Rojtersa o delu dokumenta koji se odnosi na Srbiju, a ranije je odbio da komentariše bilo koji od procurelih papira.
Portparol Pentagona Geron Džej Garn naveo je za Glas Amerike da Pentagon ne komentariše bezbednosnu pomoć i donacije svojih partnera, dodajući: "puštamo njih da govore o svojim doprinosima, pa bih vas uputio na njih u kontekstu onoga što su obezbedili Ukrajini".
Iz Ambasade SAD u Beogradu, u odgovoru Radiju Slobodna Evropa, naveli su da ne mogu da komentarišu poverljive informacije, ali da prema njihovim saznanjima - Srbija ne prodaje oružje Ukrajini.
Agencija Rojters objavila je 12. aprila, prenoseći podatke iz procurelih tajnih dokumenata Pentagona, da se Srbija složila da pošalje oružje Kijevu, ili ga je već poslala.
Vučićeva vlada se proglasila neutralnom povodom rata u Ukrajini, dok Srbija ima duboke istorijske, ekonomske i kulturne veze sa Rusijom.
„Ako je ovaj dokument tačan, on ili pokazuje Vučićevu dvoličnost u odnosu na Rusiju ili je pod ogromnim pritiskom Vašingtona da isporuči oružje Ukrajini“, rekao je Januš Bugajski, stručnjak za istočnu Evropu iz američke Džejmstaun fondacije.
Američki Sekretarijat za pravosuđe istražuje kako su poverljiva dokumenta dospela u javnost, dok Pentagon procenjuje štetu nanetu nacionalnoj bezbednosti SAD.
Tabela Pentagona je podelila odgovore na ukrajinske zahteve za pomoć u četiri kategorije: zemlje koje su se obavezale da će obezbediti vojnu obuku i oružje; zemlje koje su već obezbedile obuku, oružje ili oba; zemlje sa vojnom sposobnošću i političkom voljom „da ubuduće obezbede vojnu pomoć“.
Austrija i Malta su bile jedine dve zemlje sa „ne“ u sve četiri kategorije.
Ovaj dokument pojavio se mesec dana posle papira postavljenih na mreži Telegram, koji navodno pokazuju isporuku raketa srpskog proizvođača Krušik od 122mm u Kijev u novembru. Dokumenti su uključivali potvrdu isporuke i sertifikat krajnjeg korisnika - ukrajinske vlade.
Moskva je u martu saopštila da je od Beograda zatražila zvanično objašnjenje navodnih isporuka, dok je fabrika Krušik demantovala da je dala rakete ili drugo oružje.
Vučić je te navode nazvao "notornom laži".
„Nismo izvezli nikakvo oružje ili municiju u Rusiju ili Ukrajinu“, rekao je on tokom posete Kataru 5. marta.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumentacije objavljene na Telegramu.
Od početka rata u Ukrajini, Vučić je pokušavao da izbalansira bliske veze sa Moskvom i pridruživanje EU.
Ali Srbija je, uz Belorusiju, jedina među 44 zemlje u Evropi, koja nije uvela sankcije Rusiji.
Ministar odbrane: Više od 10 puta smo demantovali te neistine
Ministar odbrane Miloš Vučević istakao je, povodom navoda britanske agencije Rojters, da Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva odbrane poslatom Glasu Amerike.
"Više od deset puta smo demantovali te neistine i evo, učinićemo to opet. Nekome je očigledno cilj da uvuče Srbiju u taj sukob, ali mi se dosledno držimo naše utvrđene politike. Uvek postoji mogućnost da se neko oružje na nekakav volšeban način nađe i na teritoriji konflikta, ali to apsolutno nikakve veze nema sa Srbijom. To je pitanje za one države koje ne poštuju međunarodne norme, ugovorne klauzule poslovanja. Ponavljam, Srbija nije slala oružje Ukrajini i sve što je objavljeno na tu temu su neistinite spekulacije", rekao je ministar Vučević.
U pisanom odgovoru se dodaje da se Srbija drži principa o ratu u Ukrajini koje je u februaru 2022. usvojio Savet za nacionlanu bezbednost, te da Srbija neće za vreme trajanja sukoba, prodavati oružje nijednoj strani.
Navode Rojtersa demantovao je i šef diplomatije Ivica Dačić. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova koje prenosi FoNet, Dačić je izjavio da Srbija ne izvozi naoružanje i vojnu opremu ni u jednu državu ukoliko bi time omogućila izbijanje ili nastavak oružanih sukoba, te da oružje nije izvezeno od početka rata ni u Rusiju, ni u Ukrajinu.
U ranijem odgovoru ukrajinskog Minstarstva odbrane u vezi sa ovom temom, upućenom ukrajinskom servisu Glasa Amerike, navedeno je da "zbog ratnog stanja, Ministarstvo odbrane Ukrajine ne komentariše pitanja snabdevanja municijom, oružjem i vojnom opremom".
Za Vuka Vuksanovića, višeg istraživača Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ovakvi medijski navodi nisu iznenađenje i uklapaju se u dosadašnju sliku srpske politike.
"Nije prvi put da srpska vlada priča jedno u javnosti, a uradi nešto totalno drugo u tajnosti. Evidentno je da je za srpsku vladu, u ovom trenutku, prioritet svih prioriteta da ne uradi ništa što bi joj uskratilo zapadnu podršku i potencijalno onda, samim tim, moglo ozbiljno da ugrozi njenu kontrolu nad polugama vlasti u Srbiji. U tom pogledu, ne čudi me da su odbili obuku ukrajinskih trupa, jer je to potencijalno veoma skup poduhvat i veoma je uočljiv, a samim tim ga je lakše otkriti, bilo od strane istraživačkih medija, bilo od strane obaveštajnih struktura, u ovom slučaju ruskih . Dok je sa druge strane municija, i to se da otkriti izvesnim kanalima, ali ipak je lakše prikriti na kraju dana. I bio je to veoma lak način za sprsku vladu da da neki gest dobre volje Zapadu u kontekstu rata u Ukrajini", kaže u razgovoru za Glas Amerike ovaj ekspert za globalna pitanja i bezbednost.
Vuksanović ocenjuje da aktuelna srpska vlast "nema ideologiju i vrednosne sisteme" i da joj je jedini prioritet da ostane na vlasti i osigura podršku zapadnih centara moći.
Ali, kako kaže, taj naklon ka Zapadu odvija se mimo očiju javnosti - da se ne bi naljutili proruski glasači.
"Ovo se uklapa u šablon ponašanja kada je u pitanju bezbednosna politika ili odbrana i mi vidimo da, u tom pogledu, Srbija mnogo više naginje u ovom trenutku prema Zapadu, iako to nije uvek propraćeno u srpskim medijima. Obustavlja se moratorijum na međunarodne vojne vežbe koji je uspostavljen sa ratom u Ukrajini, gde će Srbija prvo učestvovati u NATO vežbama, to jest sa SAD, “Platinasti vuk”, a učestvovaće i bilateralno u vojnoj misiji SAD na Sinaju. Takođe, vidimo izveštaje turskih medija da stručnjaci niškog univerziteta i jednog turskog univerziteta navodno rade na projektu izrade sistema za rano upozorenje u slučaju nuklearnog napada na NATO granične države, a sada imamo i ovu vest. Rekao bih da se to uklapa u neki šablon ponašanja gde su veze sa Rusijom ne prekidaju, ali se znatno unižavaju", zaključuje Vuksanović.
