Predsednik Džon F. Kenedi je 1961. potpisao izvršnu naredbu koja je pozvala vladine kontraktore da "preduzmu afirmativnu akciju" kako bi osigurali da se prema kandidatima za zapošljavanje i zaposlenima postupa "bez obzira na njihovu rasu, veru, boju ili nacionalno poreklo."
"To je zapravo bilo priznanje da su Afroamerikanci godinama bili isključeni iz američkog sna“, kaže Nataša Variko, autorka knjige "Da li je afirmativna akcija fer? Mit o jednakosti pri upisu na koledž".
"U međuvremenu, određeni koledži takođe su želeli da povećaju zastupljenost, posebno Afroamerikanaca, jer je bilo vrlo malo Afroamerikanaca u tim elitnim koledžima. I tako, imali su sopstvene programe da dovedu više afroameričkih studenata... a onda je i pitanje rase u procesu prijema na fakultete postalo sve važnije".
U današnje vreme, "afirmativna akcija", ili "pozitivna akcija", odnosi se na politiku koja je namenjena povećanju zastupljenosti manjina i žena u poslu, i u visokom obrazovanju. Svrha pozitivne akcije u visokom obrazovanju je dvostruka, objašnjava Ketrin Majer, iz instituta Brukings.
"Jedno od njih je povećanje raznolikosti studentskog tela, s obzirom da će izlaganje različitim gledištima i perspektivama obogatiti iskustvo svih studenata“, kaže Majer.
Druga svrha je više korektivna, da se dopre do studenata koji možda nemaju jednak pristup visokokvalitetnom srednjoškolskom obrazovanju ili kvalitetnim savetima o tome kako da se snađu u komplikovanom procesu upisa na koledž.
"Deo afirmativne akcije je da se identifikuju studenti koji bi veoma napredovali da su, na primer, živeli u kraju u kojem ima više kvalitetnih nastavnika, kvalitetnih savetnika, u kojem je celo akademsko iskustvo na višem nivou, i da se prime u instituciju gde se očekuje da će "procvetati" i napredovati, kada budu imali pristup svim tim resursima", objašnjava Majer.
Šezdeset godina kasnije, pozitivna akcija ostaje kontroverzna tema u Sjedinjenim Državama, a i ranije je bila predmet tužbi na sudovima. Trenutno, Vrhovni sud razmatra dva slučaja koji tvrde da je pozitivna akcija diskriminisala azijsko-američke studente. Kao rezultat toga, sudije bi mogle da zabrane politiku prijema na fakultet, koja rasu uzima kao faktor.
"To stvarno krši sve naše ideale“, kaže Majk Gonzalez iz Fondacije Heritidž, koji podržava okončanje pozitivne akcije. "Mi smo multietnička zemlja u kojoj je veoma važno da vlada, pa čak i privatni sektor, ne koriste rasu da bi određivali ko će da napreduje u životu, a ko neće. A upis na fakultet je jedan od najvažnijih koraka na putu ka uspehu."
Devet saveznih država, Kalifornija, Vašington, Florida, Mičigen, Nebraska, Arizona, Nju Hempšir, Oklahoma i Ajdaho, zabranili su afirmativnu akciju na osnovu rase. Neki koledži u tim državama sada koriste druge kriterijume – kao što je upis studenata koji su bili u najboljih 10% maturanata u svojoj školi - u pokušaju da se osigura rasna i etnička raznovrsnost.
"Na mestima gde je zabranjena afirmativna akcija uočili smo da je opala zastupljenost različitih rasa kakva je postojala među srednjoškolcima, kada koledž prestane da primenjuje afirmativnu akciju".
U studiji iz 2013. godine utvrđeno je da je, posle zabrane pozitivne akcije u nekim državama, došlo do 23 odsto opadanja verovatnoće primanja crnaca na državne fakultete.
"Nikada ne bi trebalo da prihvatimo nepravdu. Nikada ne bi trebalo da prihvatamo nejednakosti koje postoje. Trebalo bi da stalno pokušavamo da rešavamo te probleme. To nije u redu “, kaže Gonzales. "Treba da imamo nagon, kao društvo, da vidimo šta možemo da uradimo da poboljšamo Ameriku i da osiguramo da svi imaju priliku da uspeju."
Nataša Variko, koja je takođe profesor sociologije na Univerzitetu Tafts u Masačusetsu, kaže da nema načina da se izaberu najbolji studenti, jer se ne slažu svi oko kvaliteta i kvalifikacija koje bi "najbolji" student trebalo da ima.
"Trebalo bi da se sklonimo od ove ideje šta je pošteno, a šta nije i da razmišljamo mnogo više o tome šta je naš cilj ovde kao univerziteta", kaže ona. "Da li želimo da imamo sistem visokog obrazovanja koji je dostupan ljudima bez obzira na njihovu klasu ili rasnu pripadnost? Da li pokušavamo da stvorimo raznovrsnost među našim budućim liderima? To su stvari o kojima bi fakulteti trebalo mnogo više da razmišljaju. Koja je naša misija, i kako da izaberemo učenike da budu najbolji u toj misiji?"
Gonzales smatra da postoje određeni kvaliteti koji ne uključuju rasu ili etničku pripadnost, a koje bi fakulteti trebalo da traže kod učenika.
"Aktivnosti, vaš doprinos u humanitarnim akcijama, koliko ste ugledna osoba, koliko vođstva pokazujete. Sve to ima veze sa zaslugama i dobrim građanskim stavom. Ništa od toga nema veze sa nepromenljivim karakteristikama vaše rase ili kategorije “, kaže Gonzales. "Rasa, kategorija ili nacionalna poreklo je užasan način da se donese bilo kakav izbor od strane vlade ili privatnog sektora. To bi trebalo da do te mere bude svima očigledno da to ne moram nikada da objašnjavam."
Variko je zabrinuta zbog mogućih dugoročnih posledica ako Vrhovni sud odbaci uzimanje u obzir rase kao kriterijuma pri prijemu na koledže.
"Ne želim da budem dramatična, ali mislim da to umanjuje našu demokratiju“, kaže Variko. "Amerikanci su veoma uložili u ovu ideju obrazovanja kao put ka društvenoj mobilnosti, ka uspehu i dobrom životu. Ali ako imamo neku vrstu elitnog obrazovnog sistema u kome se biraju studenti koji ne predstavljaju pravi uzorak 18-godišnjaka u Sjedinjenim Državama, onda je to problematično."
Očekuje se da će Vrhovni sud doneti odluku o budućnosti prijema na osnovu rase do juna.
