Zvaničnici Srbije kritikovali su prihvatanje zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope (SE), što je u ponedeljak odobreno od strane komiteta ministara te organizacije. Članstvo Kosova podržale su 33 zemlje, sedam je bilo protiv, a pet uzdržano. Iz Beograda su se mogle čuti kritike na račun Kijeva zbog uzdržanosti prilikom glasanja za prijem Kosova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je prihvatanje kandidature Prištine za članstvo u Savetu Evrope "velika sramota", prenosi FoNet.
"Nemojte da smetnete sa uma da se ovo nikada nije dogodilo u Savetu Evrope", rekao je Vučić u Palati Srbija gde je prisustvovao sednici vlade i dodao je da se nikada nije dogodilo da u Savet Evrope bude primljena nepriznata zemlja ili zemlja za čiji prijem postoje problemi u vezi sa njenim teritorijalnim integritetom.
Članstvo Kosova u Savetu Evrope podržale su 33 zemlje. Sedam je bilo protiv: Srbija, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar, Španija i Mađarska, a pet uzdržano - Grčka, Slovačka, Moldavija, Ukrajina i BiH. Jermenija nije glasala.
"Neočekivana je odluka Mađarske i zahvalan sam premijeru (Viktoru Orbanu), zamolio sam ga u subotu ako može da razmotri poziciju Srbije. Pokazali su se kao najveći prijatelji Srbije, glasali su protiv. Ono što moramo da promenimo je da one koji su prijateljski nastrojeni više poštujemo", rekao je Vučić, prenosi RTS.
On je dodao da je uzdržanost prilikom glasanja značila "isto kao glas za članstvo Kosova". Među uzdržanima je bila i Ukrajina. Vučić je rekao da je "bilo razočaranja i da Srbija nije nikada bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine".
"Ako neko ne poštuje naš teritorijalni intergritet zašto bismo mi poštovali njihov. Zašto bismo štitili nečiji teritorijalni integritet po svaku cenu ako su oni protiv našeg. To nisu tektonske, ali su dubinske i suštinske promene u politici i odgovoran odnos prema našoj zemlji", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao da se na sednici vlade razgovaralo o daljim koracima.
Vlada: Bilateralni odnosi u granicama reciprociteta
Na današnjoj sednici Vlade Srbije, kojoj je prisustvovao i predsednik, dogovoreno je da se pristupi izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama, navodi se u saopštenju iz Nemanjine 11.
Cilj ovog dokumenta je, kako piše, "poštovanje partnera i prijatelja Srbije koji nedvosmisleno pružaju podršku teritorijalnom integritetu zemlje" i u skladu sa principima međunarodnog prava tako se ponašaju u svim međunarodnim organizacijama.
Na sednici je precizirano da će se u budućoj strategiji spoljne politike voditi računa o bilateralnim odnosima i da se neće izlaziti iz granica reciprociteta.
"Taj novi dokument uneće dubinske i suštinske promene, shodno odgovornom odnosu prema našoj zemlji, a poštovanje međunarodnog prava biće prvi stav strategije", navodi se u saopštenju.
"Neprijatno iznenađenje Kijeva i Sarajeva"
"Neprijatno smo iznenađeni potezom Ukrajine i BiH koje su bile uzdržane na glasanju o Kosovu u Savetu Evrope. Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama, dok su oni uzdržani, to znači da ćemo i mi u buduće biti uzdržani po tom pitanju", izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić RTS-u, prenosi FoNet.
On je rekao da sled događaja u Savetu Evrope govori o tome da nije bila reč o normalnoj proceduri, već isključivo o tome da se Priština za nešto nagradi, čime je prekršen Statut Saveta Evrope, jer nešto što nije država ne može da bude članica te organizacije.
Dačić je posebno zahvalio Mađarskoj, koja je glasala protiv iako je priznala Kosovo, kao i Španiji, Kipru i Rumuniji što su ostali pri svom dosadašnjem stavu da nisu za nezavisnost Kosova.
"Spoljna politika se bazira na reciprocitetu tako da će njihovo glasanje svakako uticati na naše stavove u budućnosti o teritorijalnom integritetu tih zemalja", rekao je Dačić.
Šef diplomatije je nagovestio da postoji mogućnost da predsednik Srbije učestvuje na narednoj sednici UN o Kosovu u četvrtak, ali da to tek treba da se potvrdi.
Naredna runda dijaloga Beograda i Prištine biće održana 2. maja u Briselu.
