Odnosi Srbije i Ukrajine počeli su da se menjaju posle ruske okupacije Krima, a zatim i istočnih delova Ukrajine i danas bi se moglo reći da su odnosi dve zemlje komplikovani.
Na tribini Beogradskog centra za bezbednosnu politiku "Srbija i Ukrajina – izazovi rata", predavačica na Zaporoškom institutu za ekonomiju i informacione tehnologije Katerina Šimkevič predstavila je rezultate svog istraživanja o odnosima dve zemlje i - prema njenim rečima - posle raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza su se razvijali samo u oblasti trgovine, tehnologije, naučne saradnje.
“Sve je išlo jako polako kao i sve na Balkanu”, rekla je Šimkevič i naglasila da se od početka rata u Ukrajini mnogo toga promenilo na tlu Evrope i to uticalo i na odnose Srbije i Ukrajine.
“Situacija je počela da se menja nakon ruske okupacije Krima, a sada i istoka Ukrajine. To je veoma otežalo odnose Srbije i Ukrajine koji zavise od ruske propagande, od narativa proruskih medija i dezinformacija koje ruski i srspki mediji šire. Ali imamo malu nadu da će odnosi biti bolji nego što su sada, zato što (postoje) ljudi, naučnici, eksperti i analitičari koji pokušavaju da istraže u čemu je stvar, kako je moguće promeniti mišljenje u javnosti, kako je moguće promeniti mišljenje u društvu da bi Srbi počeli da razumeju Ukrajince i Ukrajinci počeli da razumeju Srbe”, rekla je Šimkevič.
Govoreći o tome kako građani Srbije govore o dobrim odnosima sa Rusijom, ona je rekla da Srbi malo znaju o odnosima Rusije i Srbije kroz istoriju i veruju da dve zemlje oduvek imaju bratske i prijateljske odnose, malo znaju o tome da je Krim bio ukrajinski pre 18. veka, malo znaju o tome da je Ukrajina među prvima osudila NATO agresiju 1999. godine.
“O tome nema mnogo informacija u medijima, ni srpskim, ni u ukrajinskim, a neophodno je da se prikaže i jednoj i drugoj zemlji kako je tada Ukrajina čvrsto osuđivala rat”, rekla je spoljna saradnica BCBP i dodale da su tek ove godine počeli da se pojavljuju tekstovi koji govore o podršci koju je tokom 1999. godine Ukrajina pružila Srbiji i njenoj poziciji čvrste osude rata.
Prema podacima koje je iznela Šimkevič istraživanja javnog mnenja pokazuju da 53 odsto građana veruje da Srbija treba da se osloni na Rusiju u spoljnoj politici i kako kaže ta percepcija ljudi se teško menja:
“Vrlo je teško promeniti mišljenje javnosti u Srbiji o Ukrajini, jer kada pogledate sve članke i društvene mreže stalno se mogu videti različite lažne informacije o tome šta se trenutno događa u Ukrajini. Iako postoji mnogo analiza koje pokazuju da su to dezinformacije, Srbi u to ne veruju".
Za promenu mišljenja treba se sistemski boriti, smatra Šimkevič i naglašava da je to otežano zbog političke situacije:
"To nije moguće ako je vlada okrenuta Rusiji zbog energetske zavisnosti od nje. Društvo i vlada nadaju se da će Rusija braniti Srbiju od NATO i EU, a Srbi u Putinu vide svetskog lidera i to je vrlo teško promeniti, ali je potrebno pokušavati", zaključila je Šimkevič.
Ona se osvrnula i na pitanje Kosova koje se često ističe u odnosima Srbije i Ukrajine – kako kaže Šimkevič, Ukrajina ima trenutno tvrdu poziciju kada je reč o nepriznavanju Kosova, ali pri tome ne treba izjednačavati pitanje Kosova i Krima.
"Ukrajina sada čvrsto podržava teritorijalni integritet Srbije, ali javnost mora razumeti da su Krim i Kosovo različite situacije. Kosovo je problem za brz ulazak Srbije u Evropsku uniju, a za Ukrajinu je Krim pitanje vraćanja svoje teritorije", kazala je ona.
Kako je rekao viši istraživač BCBP Vuk Vuksanović srpska spoljna politika se zasnivala na balansu između Rusije i Zapada, ali posle okupacije Krima može se primetiti da Srbija vodi prema Ukrajini politiku skrivanja, kretanja ispod radara kako bi bila što manje vidljiva.
Srbija i danas pokušava da igra igru kupovine vremena i balansiranja, smatra Vuksanović i dodaje da su se okolnosti promenile od kako je međunarodno i evropsko okruženje postalo mnogo smrtonosnije i opasnije s obzirom na rusku invaziju Ukrajine.
Kako je još rekao, može se videti da se u poslednje vreme Srbija više okreće saradnji sa Vašingtonom, a kao dokaz te tvrdnje Vuksanović je podsetio na odluku Beograda da prekine moratorijum na učestvovanje u međunarodnim vojnim vežbama.
Vuksanović je ukazao i na stanje u Srbiji prema kojem su lokalni lideri okrenuti Rusiji, naročito u političkoj promociji, jer procenjuju da to može da im donese političke poene.
Prema mišljenju Igora Fedika, šefa balkanske sekcije Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja - u ovom trenutku - od početka rata u Ukrajini poljuljana je bezbednost cele Evrope i potrebno je - prema njegovom mišljenju - promeniti čitavu bezbednosnu strukturu.
"To je realnost od koje ne možemo da pobegnemo. Ona se menja i sada, ali će definitivna promena doći nakon završetka rata. Mora da se bazira na jedinstvu i Ukrajina treba da bude deo toga", naveo je Fedik i naglasio da je region Balkana vrlo važan za Evropu, naročito kada se govori o bezbednosti.
"Kako je rekao makedonski predsednik Stevo Pendarovski, Zapadni Balkan je slaba tačka za bezbednosne stukture Evrope, a rešavanje pitanja Kosova svakako je ključno za region i važno je za njegovu stabilnost", kazao je Fedik i istakao da je neophodno da Evropska unija bude aktivnija u regionu i da radi na integraciji zemalja Zapadnog Balkana.
