U najnovijem izveštaju Reportera bez granica o Svetskom indeksu medijskih sloboda, Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana kojoj se u 2023. pogoršala pozicija i zauzima 91. mesto od 180 zemalja.
U izveštaju se navodi da provladini mediji u Srbiji šire rusku propagandu, kao i da je Srbija zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije (EU) i Balkana, za 12 poena.
Albanija je na 96. mestu, a slede Bosna i Hercegovina (64), Kosovo (56), Crna Gora (39) i Severna Makedonija (38). Hrvatska je 42. po redu na listi.
"Pozicija BiH na listi je bolja samo zato što ostalim državama pada rejting, ali i njen indeks je u padu, kao i kod Srbije", kaže za Glas Amerike Pavol Salaj, predstavnik organizacije "Reporteri bez granica".
Prema njegovim rečima, razlike između zemalja Zapadnog Balkana su sve veće.
"S jedne strane, Severna Makedonija, Crna Gora i Kosovo pokazuju pravi potencijal za promenu. One su napredovale za 19, 24, odnosno za pet pozicija. Ali i u tim zemljama medijske slobode su ugrožene zbog strukturalnih problema", objašnjava Salaj, koji kao suprotan primer navodi Srbiju, BiH i Albaniju.
"Svih šest zemalja Zapadnog Balkana moraju da uvedu sistemske promene kojima bi inspiracija trebalo da bude evropska praksa", navodi Salaj.
Ukupno gledajući, najbolje u izveštaju su rangirane nordijske zemlje, dok su najgore rangirane azijske zemlje.
Razlike u rejtingu zemalja članica EU su veoma velike. Više od polovina EU članica je dobilo veći indeks, dok ima onih koje su nazadovale. Rast kod mnogih istočnih članica EU pratilo je i shvatanje da se protiv propagande Kremlja može boriti samo nezavisnim izveštavanjem.
Prema izveštaju o Svetskom indeksu medijske slobode, koji ocenjuje u kakvoj sredini rade novinari u 180 zemalja i teritorija, a koji izlazi na Dan slobode medija, situacija je "jako loša" u 31 zemlji, "loša" u 42, "problematična" u 55, a "dobra" ili "prilično dobra" u 52 države. Drugim rečima, sredina u kojoj rade novinari je loša za sedam od 10 zemalja, a zadovoljavajuća za jednu od tri, navodi se u izveštaju Reportera bez granica
U ovogodišnjem izveštaju se navodi da je novinarstvo u 2023. ugroženo industrijom lažnih sadržaja i da jak uticaj na medije čine lažni sadržaji. U čak 118 zemalja su anketirani prijavljavali da su politički akteri sistematski uključeni u masovnu dezinformaciju ili kampanje propagande. Veliki razvoj veštačke inteligencije takođe izaziva probleme u medijskom svetu.
Reporteri bez granica indeks objavljuju jednom godišnje, a ovo je 21. izdanje.
"Svetski indeks medijske slobode pokazuje ogromne promene, sa velikim napredovanjima i nazadovanjima. (...) Ova nestabilnost je rezultat povećane agresivnosti vlasti u mnogim zemljama i rastućeg animoziteta prema novinarima na društvenim mrežama i u stvarnom svetu. To je takođe posledica povećane proizvodnje lažnih sadržaja", naveo je Kristof Deloar, generalni sekretar Reportera bez granica.
Ratna propaganda
Termin se odnosi na pojačanu rusku propagandu. Rusija je u 2023. pala 9 mesta na 164. poziciju. U rekordnom vremenu Moskva je napravila novi medijski arsenal spreman da širi poruke Kremlja po Ukrajini, dok više nego ikad zatvara, blokira i naziva nezavisne medije stranim agentima.
Sistemska cenzura i prisilan egzodus nezavisnih i inostranih medija otvorio je prostor za propagadnu provladinih medija. Zabrana korišćenja zapadnih društvenih mreža, dovela da popularnosti Telegrama, platforme koja je udvostručila broj korisnika u Rusiji za godinu dana.
Ukrajina je na 79. mestu a, propaganda iz Kremlja prodire kako prodiru i ruske snage, navodi se u izveštaju. TV kanali imaju slab signal, ukrajinski mediji su zamenjeni, a novinari proganjani. Imaju više slobode u slobodnim zonama, konstatuju Reporteri bez granica.
Padovi i rast
Amerika je nazadovala za tri mesta na 45. poziciju. Anketirani su okolinu u kojoj rade novinari ocenili negativno, pogotovo zakonodavstvo na lokalu ali i nasilje, iako navode da u administraciji Džoa Bajdena ima dobre volje.
Ubistvo dvojice novinara, Džefa Germana iz Las Vegas Rivju Žurnala u septembru 2022. i Dilana Lajonsa iz Spektrum Njuza 13. februara ove godine imalo je negativan uticaj na rejting SAD, navodi se u izveštaju.
Metodologija
Ovo je drugi put da se podaci o Svetskom indeksu slobode medija prikupljaju po novoj metodologiji koju su savetovali stručnjaci sa akademija i iz medijskog sveta.
Metodologija je zasnovana na definiciji medijske slobode kao "mogućnosti novinara kao pojedinaca i kolektvno da izaberu, proizvode i objavljuju vesti u javnom interesu, nezavisno od političkih, ekonomskih, zakonskih i društvenih mešanja, i u odsustvu pretnji po njihovu fizičku ili psihiču bezbednost.
Koristi se pet indikatora koji čine indeks i daju sliku slobode medija u njenoj složenosti: politički kontekst, zakonski okvir, ekononomski kontekst, socijalni-kulturni kontekst i bezbednost.
